MEDICINA
Pripremila: Gordana Tomljenović
Dr Miroslav Žilih
Medicina rada - za razvijeni svet sve značajnija specijalnost Zaštita - i obaveza i zadovoljstvo
 |
Dr Miroslav Žilih |
Prema zvaničnim podacima Međunarodne organizacije rada, godišnje se beleži oko 300.000 smrtnih slučajeva koji su na neki način posledica loših uslova rada. Čak 7 odsto svih smrtnih slučajeva među populacijom radnoaktivnog stanovništva povezano je sa rizicima koje nosi rad, kao i polovina svih oboljenja srca i krvnih sudova, 60 odsto svih koštano-zglobnih i mišićnih oboljenja, 20 odsto depresija... U mnogim evropskim zemljama obahvaćenost radnika preventivnim lekarskim pregledima medicine rada niža je od 10 odsto.
Uvidevši svu ozbiljnost ovakvog stanja u oblasti zaštite zdravlja radnoaktivnog stanovništva, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2007. godine usvojila Globalni plan o zaštiti zdravlja radnika 2008-2017. Posebnu ulogu u realizaciji plana dobio je Evropski direktorat SZO, sa osnovnim zadatkom da pomogne u izradi nacionalnih strategija kontinuiranog unapređenja brige o zdravlju radnika, razvojem i unapređenjem naročito preventivnih delatnosti na sprečavanju nastanka profesionalnih bolesti i povreda na radu sa jedne strane, i približavanjem subjekata brige o zdravlju radnika samim radnicima. Već tri godine, ostvarujući ovaj Globalni plan, medicina rada je u razvijenim zemljama sveta u stalnom usponu i dobija sve veći značaj kao bitan segment ukupnog zdravstvenog sistema. Kakva je na tom planu situacija u Srbiji?
 |
Medicina rada u Domu zdravlja Bel Medic
Kao preventivna zdravstvena služba u velikoj urbanoj sredini, Služba medicine rada Doma zdravlja Bel Medic jednim delom se bavi redovnim godišnjim sistematskim pregledima radnika firmi koje mahom nemaju radna mesta sa povećanim rizikom, pa samim tim ni zakonsku obavezu za upućivanjem zaposlenih na preglede - ali firmama koje su shvatile značaj prevencije u očuvanju zdravlja zaposlenih. Drugi segment njene delatnosti su prethodni i periodični pregledi radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom i donošenje ocene radne sposobnosti za obavljanje tih poslova, zatim pregledi za vozače svih kategorija, profesionalce i amatere, te pregledi radi izdavanja uverenja o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa. Važan zadatak su i kontrolni pregledi zaposlenih u Opštoj bolnici Bel Medic i Domu zdravlja, budući da su Aktom o proceni rizika radna mesta medicinskih sestra - tehničara, rentgen tehničara, zatim lekara specijalista hirurga, ginekologa, radiologa, anesteziologa, a zbog mogućeg neposrednog kontakta sa infektivnim meterijalom, utvrđena kao radna mesta sa povećanim riziko |
Na žalost, naša zemlja se, i prema svedočenju dr Miroslava Žiliha, specijaliste medicine rada u Domu zdravlja Bel Medic u Beogradu, može svrstati među one evropske države u kojima je najveći broj radnika van domašaja preventivnih aktivnosti medicine rada. Kao i većina istočnoevropskih zemalja koje su se našle u procesu ekonomske tranzicije, i Srbija je napravila grešku gotovo desetkujući svoju službu medicine rada, što je dovodi u opasnost da zapravo možda neće moći da primeni propise zajednice kojoj toliko teži - propise Evropske unije.
Prevencija pre svega
Ukazujući na primere dobre prakse u svetu, dr Žilih ističe da u Evropi Finska važi za zemlju sa najrazvijenijom i najbolje organizovanom zaštitom zdravlja zaposlenih. Na oko tri miliona radnoaktivnih stanovnika, Finska ima 2300 specijalista medicine rada, od kojih oko 2000 radi na prevenciji. Kod nas, na približno isti broj zaposlenih ima oko 700 specijalista medicine rada, ali se samo njih 150 bavi najbitnijim segmentom medicine rada - preventivnom delatnošću. Uz opasku da je svaki komentar suvišan, naš sagovornik dodaje da su Finci jednom prilikom, kad su upitani odakle im ideja za tako dobar sistem zaštite zdravlja radnika, odgovorili da su kopirali sistem kakav je bio u socijalističkoj Jugoslaviji.
Odlukom Ministarstva zdravlja Srbije iz 2010. godine izmenjen je obim i način rada lekara specijalista medicine rada i ukinuto je njihovo finansiranje iz budžeta države, čime su praktično preusmereni na radna mesta lekara opšte prakse, a delatnost medicine rada je prepuštena slobodnom tržištu koje, u periodu teške ekonomske krize (pad proizvodnje, otpuštanje radnika, zatvaranje firmi i borba za golu egzistenciju), objektivno ne može da pokaže ni minimum razumevanja za preventivnu delatnost u zaštiti zdravlja radnika. U gotovo istovetnoj situaciji su pre nekoliko godina bile Slovenija i Hrvatska, kada su posegle za sličnim rešenjima da bi konačno, nakon skupo plaćenih grešaka, ponovo vratile brigu o zdravlju zaposlenih pod kontrolu države.
Naša zemlja, izgleda, želi da uči samo na sopstvenim greškama. Pomenutim rešenjem Ministarstva zdravlja ne samo da se devalvira značajna grana medicine već se i urušava dobar koncept organizacije preventivnih aktivnosti, što će za posledicu imati krajnje negativan efekat po radnike u Srbiji i po Srbiju samu, jer će joj nedostajati medicinski stručnjaci, nosioci aktivnosti u sprovođenju programa, direktiva i propisa EU u ovoj oblasti tokom procesa pridruživanja EU i kasnije. Dr Žilih upozorava da se već danas može registrovati ozbiljan manjak specijalizanata medicine rada. Već duže vreme se ne odobravaju specijalizacije iz ove grane medicine, s jedne strane, dok statistički podaci, s druge strane, govore da je prosečna starost specijalista medicine rada u Srbiji preko 50 godina, tako da se nazire vakuum sa kojim će se odgovorni suočiti verovatno tek u trenutku kad se neko „priseti“ da SZO, Međunarodna organizacija rada, EU, pa i sam Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije iz 2005. godine, decidirano kažu da brigu o zdravlju radnika vodi isključivo medicina rada. U ovom trenutku u Srbiji, na jednog specijalistu medicine rada dolazi približno 20.000 zaposlenih, dok preporuke EU, sa kojima ćemo morati da se usaglasimo, kažu da jedan specijalista medicine rada treba da brine o zdravlju najviše 5.000 radnika.
Zakonska obaveza poslodavca
Odgovarajući radnik na odgovarajućem radnom mestu je, podseća dr Žilih, prevashodni cilj medicine rada - optimalno zdravstveno stanje pojedinog radnika za obavljanje određenog posla, odnosno odgovarajuća zdravstvena sposobnost za obavljanje nekog posla obezbeđuju punu radnu i životnu efikasnost radno sposobne populacije, pa time i privrednu snagu zemlje.
| |
Iz istorije medicine rada
Termin „medicina rada“ mnoge laike navodi na pogrešan zaključak da je ova medicinska specijalnost nastala u eri samoupravnog socijalizma. Medicina rada je, međutim, jedna od najstarijih oblasti medicine, o čijim začecima svedoče i neki radovi koji datiraju vekovima unazad, čak iz vremena Hipokrata, Galena, Avicene. Kao posebna disciplina, medicina rada se vezuje za početak 18. veka i za ime Bernardina Ramazinija - 1700. godine je u Modeni objavljeno njegovo glavno delo “De morbis atrificum diattriba” („Bolesti radnika“) - i njegovo uputstvo lekarima da svoje pacijente uvek pitaju i kakvim poslom se bave. Prvi međunarodni kongres medicine rada održan je u eri industrijske revolucije, 1906. godine u Milanu.
U nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji medicina rada je imala poseban značaj. Važio je Zakon o zaštiti na radu koji je posebno efikasno štitio radnike na „radnim mestima sa posebnim uslovima rada“. Svi zaposleni su imali redovne godišnje sistematske preglede i bilo je nepojmljivo da neko preduzeće odbije da pošalje svoje radnike na pregled. Veća preduzeća su čak imala i svoje ambulante medicine rada, a neka manja su osnivali jednu zajedničku za više firmi. Tu su specijalisti medicine rada bili u svakodnevnom kontaktu sa radnicima i na samom izvoru svih opasnosti i štetnosti po njihovo zdravlje, pa su i sve preventivne mere mogle biti preduzimane pravovremeno.m. |
Medicina rada je multidisciplinarna oblast usmerena na zaštitu i poboljšanje zdravlja zaposlenih, kontrolu profesionalnih bolesti, povreda na radu i oboljenja vezanih za rad, procenu rizika na radnom mestu i njihovu eliminaciju, održavanje i razvoj radne sposobnosti i stvaranje uslova za fizičko, mentalno i socijalno blagostanje zaposlenih. Otkrivanje i lečenje profesionalnih oboljenja i sprečavanje nastanka povreda na radu je široka oblast delovanja medicine rada, ali je ova specijalnost pre svega usmerena (i time ponajviše značajna za društvo) na prevenciju profesionalnih bolesti i povreda na radu, upravo procenom rizika radnog mesta i ocenom radne sposobnosti zaposlenog. Dr Žilih, međutim, ističe da u našoj zemlji (za koju o tome nema statističkih podataka) više od 50 odsto zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom u ovom trenutku nema obavljene obavezne jednogodišnje lekarske preglede, kao i da veoma veliki broj firmi nisu donele ni obavezni osnovni Akt o proceni rizika radnih mesta.
Prema pomenutom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je donet 2007. godine i koji je usaglašen sa evropskim standardima i zahtevima u ovoj oblasti, svaki poslodavac je u obavezi da donese Akt o proceni rizika radnih mesta. Izradu ovog akta poslodavac poverava licenciranoj firmi koja, pored ostalih stručnjaka, ima i specijalistu medicine rada. Ukoliko u firmi postoje radna mesta sa povećanim rizikom, radnici zaposleni na tim radnim mestima treba redovno, jednom godišnje, da budu upućivani na periodične (sistematske) preglede po programu koji se razlikuje zavisno od vrste opasnosti ili štetnosti na radnom mestu, a vrstu i sadržaj pregleda definiše specijalista medicine rada. Iako je nepoštovanje ovog zakonskog propisa sankcionisano, u praksi se nepoštovanje zakona ne kažnjava...što nije tema ovog teksta, ali između ostalog svedoči o zanemarivanju jedne bitne karike u lancu zaštite zdravlja radnika.
Profesionalni stres
Profesionalna oboljenja nastaju kao posledica oštećenja zdravlja u posebnim uslovima rada (buka, vibracije, zracenje, izloženost toksičnim materijama, rad u ekstremnim mikroklimatskim uslovima i slično) i obuhvataju širok dijapazon morbiditeta, prvenstveno povezanih sa industrijskim zanimanjima. Sa dr Žilihom, međutim, razgovaramo o savremenim oboljenjima koja se ne nalaze na listi profesionalnih bolesti, ali spadaju u grupu oboljenja u vezi sa radom. Po preporuci SZO, tu se ubrajaju mentalna i psihosomatska oboljenja (anksioznost, depresivne reakcije, nesanica, ulkusna bolest i druge), kardiovaskularna oboljenja (povišen krvni pritisak, koronarna i cerebrovaskularna bolest) i koštano-zglobna i mišićna oboljenja kao što su lumbalni sindrom, bolni sindrom vrata i ramenog pojasa.
Slovo zakona
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (“Službeni glasnik RS”, br.101/05)
• Član 13, stav 1.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta i u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo uklanjanje.
• Član 15, tačka 8.
Poslodavac je dužan da obezbedi, na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada, propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom.
• Član 16, stav 1.
Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu.
• Član 41, stav 1.
Za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih, poslodavac angažuje službu medicine rada.
Međunarodni dokumenti i propisi od značaja za medicinu rada:
Konvencije Međunarodnog biroa rada, a naročito konvencija br. 155 iz 1981, i konvencija 161. iz 1985. godine
WHO - 1995. Globalna strategija “Medicina rada za sve”
WHO - 2007. ‘'Globalni plan akcije za zdravlje ranika „2008 – 2017.“
Direktiva Evropske unije br. 391 iz 1989. godine
Smernice za procenu rizika ranih mesta EU, iz 1996. godine |
Nekad smatran “lakim”, kancelarijski posao danas često dovodi do niza zdravstvenih problema. Naš sagovornik ukazuje na dugotrajno sedenje, nefiziološki, prinudan položaj ruku i ramenog pojasa, izuzetno naprezanje čula vida zbog rada na računaru, veštačko održavanje mikroklimatskih uslova, veštačko osvetljenje…
Poseban problem je stres na radnom mestu. Savremeni uslovi života i rada su profesionalni stres učinili gotovo neizbežnim, a poznato je da stres bilo koje vrste može da bude „okidač“ za razvoj velikog broja savremenih bolesti: gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularnih oboljenja, poremećaja metabolizma, bolesti zavisnosti, psihijatrijskih oboljenja. Iako je reč o arhetipskoj, normalnoj fiziološkoj reakciji organizma na neku opasnost, odnosno na situaciju koju ocenjujemo kao pretnju našoj ličnosti, stres je vrlo moćan neprijatelj savremenog čoveka - krajnje je individualna reakcija na ugroženost i time vrlo relativna za objektivno procenjivanje, a sa potencijalno vrlo ozbiljnim posledicama.
Dr Žilih se svakodnevno susreće sa pitanjem: kako da pomogne radnicima koji ne rade fizičke poslove ali se žale da su na kraju radnog dana bez trunke fizičke snage koju bi mogli da upotrebe za eventualnu rekreaciju, pa bila to i obična šetnja. Umesto toga, ljudi obično pribegavaju uzaludnom pokušaju da se relaksiraju sedenjem ispred televizora, posežu za grickalicama koje takođe spadaju u „mehanizme“ ublažavanja stresa i lagano ulaze u predvorja bolesti kao što su gojaznost, povišen nivo šećera i masnoće u krvi. Čak i mladi ljudi danas imaju povišen holesterol, trigliceride, intoleranciju na glikozu, i drugo. Ukoliko je i profesionalni stres pokretač svih ovih negativnih mehanizama, dr Žilih savetuje da se učini maksimalan, svestan napor da se spreči akumuliranje stresa. Teško je moguće sebi samom „zabraniti“ nerviranje i napetost, ali je moguće ovladavati tehnikama amortizacije stresa, bilo uz pomoć profesionalnih terapeuta, bilo ličnim traganjem za najefikasnijim a zdravim načinima opuštanja. Dr Žilih preporučuje sve oblike sportskorekreativnih aktivnosti: fizičke vežbe, trčanje, plivanje, vožnju bicikla, svaki izlazak napolje, druženje sa prirodom (u sopstvenoj bašti, gradskom parku....). Prvi takvi napori mogu biti doživljeni kao još jedna obaveza više u ionako obavezama pretrpanom danu, ali naš sagovornik je uveren da ta „obaveza“ brzo prelazi u osećaj zadovoljstva, ne samo zato što se zaista osećamo bolje već i zato što znamo da činimo nešto dobro za svoje zdravlje.
G.Tomljenović
|
