TEMA BROJA - DRUŠTVENE MREŽE

Pripremio: Oliver Klajn

Daleki istok

Svakome po virtuelna soba

Najveća društvena mreža (DM) u Japanu je Miksi. Početkom ove godine navršilo se sedam godina od kako je Miksi počeo sa radom. Osnivač i pokretač ovog projekta bio je mladi preduzimač Kenđi Kasahara

Kada je mreža krenula, februara 2004. Kasahara nije bio ni tridesetogodišnjak. Danas ima 35 godina i jedan je od 40 najbogatijih ljudi u „zemlji izlazećeg Sunca“. Jer, ekspanzija Miksija išla je velikom brzinom. Već je prešla više od 80% korisnika DM u Japanu. Posle samo dve i po godine postojanja, dostigla je pet miliona korisnika. Više od 70% ljudi koji pristupaju Miksiju je aktivno, što podrazumeva redovno logovanje do unazad tri dana.

Ime je nastalo od engleske reči mix (mešati se, družiti se) i reči I, što na engleskom znači ja. Da bi se neko pridružio, mora da dobije poziv nekog od postojećih članova. Postoji i starosno ograničenje na petnaest godina ali se to po svemu sudeći ne proverava. Mora da se upiše jedinstveni korisnički broj pri učlanjenju a neophodno je imati i japanski broj mobilnog telefona. To onemogućava pristup onima koji nisu stanovnici Japana. Korisnički broj takođe pokazuje kada se neko učlanio na Miksi.

Povezivanje i gašenje profila

Sam izgled sajta je originalan i nudi dosta mogućnosti. Nude se vesti o “prijateljima“, napisi u njihovim blogovima i fotografije. Na homepage-u je dat odabir prijatelja a vidljiva su i najnovija obaveštenja iz zajednica na DM. Korisnik može lako da uoči ko je pristupao njegovom profilu.

Sajt se brže učitava od DM u zapadnim zemljama. Cena koja se plaća za ovu pogodnost je to da ne postoji mogućnost da se vizuelna komponenta sopstvenog profila uređuje prema sopstvenom ukusu. Dominiraju fotografije i prikazi iz javnog domena u odnosu na privatne - zato što ova DM ne služi za pronalaženje ljubavi i upoznavanje usamljenih. Ljudi uspostavljaju kontakte na osnovi zajedničkih interesovanja a posetioci ocenjuju razna elektronska i knjiška izdanja

Na Miksiju ima preko miliona zajednica. Zajednice okupljaju ljude sličnih interesovanja koji komuniciraju putem raznih foruma. Besplatan blog se može voditi i za to se dobija do sto megabajta. Ukoliko je nekom potrebno više, mora da plati trista jena mesečno (oko četiri dolara). To je bitno ukoliko neko želi da stavi fotografije visoke rezolucije ili video sadržaje. Moguće je stavljati sopstvene snimke i dodavati sa YuTube-a.

Postoji i odeljak „Miksi muzika“ u kojem korisnik daje dozvolu DM da utvrdi koje se pesme najviše slušaju. To zatim postaje javno dostupno tako da se može pregledati šta slušaju prijatelji i članovi odeđene zajednice i čak na kraju kupiti nešto od snimaka.

Broj prijatelja je ograničen na hiljadu. Japanska reč tarento označava „slavne“ osobe koje neretko to ne zaslužuju. Međutim na Miksiju, ko ima status tarento nema ograničenja koja imaju drugi, kao što je recimo broj prijatelja. Mnoge poznate ličnosti u Japanu iskoristile su mogućnost da imaju profil na Miksiju. O njima DM vodi evidenciju i zvaničan spisak je vidljiv na sajtu.

Kod Japanaca postoji izraz „miksi cukare“, što znači: zamor od Miksija. Odnosi se pretežno na omladinu kojoj je dojadila ova DM i koja želi da prestane da joj pristupa, odnosno na one koji bi da ugase svoj profil.

Miksi: Facebook = 15:1

Računajući izbrisane i ponovljene profile, do sredine prošle godine bilo je preko trideset miliona članova. Ali, ono što je Miksi učinio pre tri godine razbesnelo je brojne korisnike a neki su pretili i brisanjem naloga. Tada su promenjeni uslovi korišćenja DM kojoj, u skladu sa tim izmenama, pripada apsolutno sve što neko na nju stavi. Ona sa tim sadržajima može činiti šta god joj je volja i to bez ikakve finansijske nadoknade članovima. Pri tome treba imati u vidu da na Miksiju ima uglednih pisaca i značajnih japanskih stručnjaka iz raznih oblasti koji tu vode svoje blogove. Objaviti ovo bez pristanka autora u formi koja odgovara tvorcima sajta i bez plaćenih autorskih prava, značilo je izazvati velike proteste. Ubrzo je DM, pod pritiskom protesta, bila prisiljena da odustane od ovoga i ispoštuje privatnost članova.

Posledica ovolike popularnosti Miksija je relativno mali broj korisnika Facebook-a u „zemlji izlazećeg Sunca“ -manje od dva miliona, odnosno petnaest puta manje od Miksija.

Japan je jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja na svetu i ogromna novčana sredstva su u opticaju kada je reč o reklamiranju na internetu, što stvara vrlo pogodnu klimu za razvoj DM.

Facebook je u Japanu krenuo sredinom 2008. godine. Da bi otežali posao konkurentima sa zapada, na Miksiju je uvedena mogućnost davanja poruka do 150 slova, poput Twiter-a. Twiter ima nešto veći uspeh u Japanu od Facebook-a i petostruko više korisnika.

Postoji japanska varijanta Facebook-a, ali je Miksi daleko bolji za čuvanje identiteta i privatnosti, što većini

Japanaca odgovara. Anonimnost prija stanovnicima ove zemlje kako bi mogli da se izraze na mreži jer je njihov život u realnosti i na radnom mestu podložan izrazitim društvenim konvencijama.

Facebook se u Japanu suočava sa mentalitetom stanovništva, što otežava da bude prihvaćen u većoj meri. Pre svega, Japanci više drže do privatnosti od Evropljana i Amerikanaca pa, u poslednje vreme, Miksi čini dosta napora da spreči upoznavanje radi ljubavi. Veliki deo posvećen upoznavanju uživo je obrisan. Imajući u vidu da je odnedavno za učlanjivanje starosna granica spuštena sa 18 na 15 godina, pojačane su i restrikcije u vezi mogućnosti upoznavanja. Kritičari smatraju da je brisanje ovakvih grupa kršenje ljudskih prava.

Igrice kao glavna delatnost

Veoma važna DM u Japanu je Gri, takođe osnovana od strane vrlo mlade osobe. To je preduzimač Jošikazu Tanaka koji je malo mlađi od Kenđija Kasahare. Gri je krenuo kao Tanakin hobi. Približno u isto vreme kad i Miksi, i Gri kreće najpre kao privatni sajt. Krajem 2004. godine Gri prerasta iz hobija jednog mladog entuzijaste u ozbiljnu kompaniju pa se i Jošikazu Tanaka ubrzo svrstao među najbogatije Japance. Mnogi veruju da je on japanski pandan Marka Cukerberga.

Gri je sajt koji je najviše zaradio od svih sajtova u toj zemlji. U fokusu sajta su mobilni telefoni preko kojih petina korisnika pristupa sajtu na kojem su glavna delatnost igrice. Oni prave profit tako što prodaju virtuelna dobra za igrice. Neke od igrica su besplatne.

Mobeg town je najveća DM za mobilne telefone. U Japanu su mobilne DM na višem razvojnom stepenu nego na zapadu. I na ovoj mreži mogu se razmenjivati poruke i muzika, pisati blogovi, čitati kraći romani, četovati i raditi niz drugih stvari. I na Mobeg town-u je veliki izbor mobilnih igara kao na Griju, a svaki član ima svoja avatar i virtuelnu sobu.

Ne može o svemu

U Kini je vodeća društvena mreža Renren, sa čak 160 miliona registrovanih korisnika! U vreme kada je počela sa radom, bila je imitacija Facebook-a i zvala se Hiaonei. Ova DM pojavila se decembra 2005. godine. Osmislila ju je grupa kineskih diplomaca pošto su studenti glavna ciljna grupa i među njima je najviše korisnika.

Naziv Renren nosi od avgusta 2009. godine. Nivo zaštite privatnosti može se podešavati u zavisnosti od želja korisnika, koji obično popunjavaju vlastiti profil podacima o svom muzičkom i filmskom ukusu, različitim hobijama, grupama kojima su pristupili... Može se napraviti profil sa muzičkom pozadinom i podešavati vizuelni dizajn profila.

U pronalaženju prijatelja na Renrenu, naglasak je na stepenu obrazovanja. Ima dosta funkcija svojstvenih drugim DM, a ono što je bitno jeste postojanje političke cenzure. Nisu dozvoljene priče o disidentima ili dešavanjima koja su neprijatna za kinesku vlast. Cenzura se sprovodi i kada je reč o erotskim sadržajima.

Renren donosi dosta prihoda jer privlači mnoge firme da se oglašavaju. Ali i troškovi održavanja su veliki. Dok je Renren više za omladinu, za poslovne ljude DM je Kaihin001, nastala marta 2008.

Oliver Klajn