TEMA BROJA - DRUŠTVENE MREŽE

Pripremio: Gradimir Joksimović, E-PR direktor McCann Erickson Public Relations

Deset pitanja - deset odgovora

Osnovno o DM

1. Kakav je doprinos društvenih mreža razvoju komunikacija kod nas?

Tokom proteklih nekoliko godina beleži se konstantno i značajno povećanje udela Interneta u svakodnevnoj komunikaciji. Ovakvom trendu umnogome doprinosi ekspanzija društvenih mreža, kako u privatnom tako i u poslovnom sektoru. Drugi važan trenutak odnosi se na sve brži razvoj tzv. mobilnog Interneta, tj. Web sadržaja kojima pristupamo putem mobilnih telefona, tabličnih i prenosnih računara. I u ovom, mobilnom svetu, društvene mreže su, uz online medije, glavni pokretači razvoja komunikacije. Zato nije preterano reći da su društvene mreže kičma moderne elektronske komunikacije, i da polako potiskuju u drugi plan dosadašnje mehanizme razmene informacija, kao što su elektronska pošta, forumi i SMS/MMS poruke.

2. Koliko društvene mreže utiču na razvoj poslovanja - koliko u svetu a koliko kod nas?

Nijedan respektabilan biznis u svetu danas se ne planira bez korišćenja društvenih mreža kao promotivnog i marketinškog alata. Ova praksa postaje pravilo i u našem okruženju. Praktično, ne postoji uticajna kompanija koja ne posvećuje dužnu pažnju svojim prezentacijama na društvenim mrežama, birajući pritom one servise i kanale komunikacije koji su najprimereniji prirodi posla kojim se bave. Prisustvo na Internetu ostvareno kroz statične prezentacije - klasične Web sajtove - naprosto više nije dovoljno pa se pažnja sve više usmerava na interaktivne sadržaje, u čijoj izradi učestvuje šira društvena zajednica, ne samo kompanija. Na taj način kompanija dobija “humano” lice, postaje subjekat komunikacije, gradi pozitivan rejting i brže i lakše dolazi do ključnih informacija o tržištu na kome posluju, i to iz “prve ruke”.

3. U kojoj se meri može govoriti o doprinosu mreža opštem i stručnom obrazovanju, posebno mladih?

Društvene mreže su u poslednjih nekoliko godina promenile ne samo način komuniciranja i poslovanja već i tehnike učenja i istraživanja. Studenti provode sve više vremena na Fejsbuku tražeći informacije o fakultetskim predavanjima i komentarišući s kolegama i profesorima sadržaje koje pripremaju za ispit, gledaju video odlomke na Jutjubu kako bi olakšali učenje i uveli interaktivne sadržaje koji se lakše i brže pamte, stupaju u komunikaciju putem Internet servisa za ćaskanje, razgovaraju i razmenjuju sadržaje od značaja za njihov akademski rad itd. Neki obrazovni sistemi u svetu uveliku uključuju društvene mreže kao legitimno učilo.

U svetu se beleži i porast upotrebe interaktivnih prezentacija i podkasta koje na svojim telefonima i mobilnim računarima prate i dok sede u kafiću ili putuju na fakultet. Zanimljiva su i istraživanja koja potvrđuju da, kada je obrazovanje u pitanju, na socijalnim mrežama nema izraženog “generacijskog jaza”. Tako vremešniji profesori - čak i oni sa više od 20 godina predavačkog iskustva - koriste socijalne mreže u obrazovne svrhe tek za nijansu manje od njihovih mlađih kolega.

4. U kolikoj meri mreže doprinose širenju informisanja?

Korisnici u svetu i koda nas Internet koriste prevashodno kao izvor informacija, do kojih najčešće dolaze putem online izdanja (sajtova i portala) medijskih kuća i pojedinaca koji se bave proizvodnjom i prenošenjem vesti (blogovi, lične prezentacije). Sfera informisanja polako se seli i u društvene medije, a neki skorašnji primeri - politička nestabilnost u zemljama severne Afrike - pokazuju da brzina protoka novih informacija kroz društvene mreže prevazilazi i najuticajnije medije. Društveni mediji su, zapravo, omogućili bržu ekspanziju tzv. građanskog novinarstva, koje će u bliskoj budućnosti biti jedan od stubova informisanja.

5. Kako su se razvijale primena i korišćenje društvenih mreža u poslednjih par godina u svetu, u Srbiji i neposrednom okruženju?

Društvene mreže, ovakve kakve ih danas poznajemo, direktan su derivat servisa kao što su elektronska pošta (e-mail), Web forumi i online dnevnici - blogovi. Posle prvih sistema za vođenje blogova (Xanga, Livejournal), usledio je Friendster, koji je označio prekretnicu u razvoju društvenih mreža. Sledeći korak predstavljaju Majspejs i Fejsbuk, i to je otprilike i trenutak kada je domaća Internet populacija masovnije “zaražena” virusom društvenih mreža. Evolucija društvenih mreža nastavlja novim generacijama blogova i mikroblogova (Twitter, Tumblr), mrežama za poslovnu upotrebu (Linkedin, Xing), naprednim Web adresarima (Plaxo), geolokacijskim mrežama za mobilne uređaje (Foursquare, Gowalla) itd. Zanimljiv je podatak da je naša zemlja, sa 2,7 miliona otvorenih naloga na Fejsbuku, ubedljivo prva u regionu.

6. Koje su osnovne razlike između facebook-a, twitter-a, linkedin-a... Šta se od tih 7-8 mreža u Srbiji danas najviše koristi i za koje namene?

Ubedljivo najpopularniji je Fejsbuk, sa pomenutih 2,7 miliona naloga registrovnih u Srbiji. Korisnika ostalih društvenih mreža nema ni približno toliko, mada je popularnost Twittera i Linkedina u laganom usponu, što važi i za Youtube i Flickr, najpopularnije mreže za razmenu video odlomaka i fotografija. Svaka od nabrojanih društvenih mreža ima svoje specifičnosti, ali se uslovno može reći da je Fejsbuk opšteprihvaćeni standard jer nudi najširi spektar mogućnosti i konstantno se unapređuje novim funkcijama (komentarisanje, “lajkovanje”, postavljanje pitanja, deljenje fotografija, videa, razvoj igara i aplikacija i drugo). Twitter je tzv. mikroblog servis koji služi za brzo prenošenje kratkih informacija, dužine do 140 karaktera - obično se radi o statusima, komentarima, diskusijama ili linkovima koji vode na druge sadržaje. Linkedin je ustoličen kao društvena mreža preko koje pojedinci plasiraju svoje radne biografije, dok je kompanije koriste da približe svoj biznis što široj grupi ljudi i okupe uticajne pojedince u svoje interesne grupe i mreže. Drugim rečima, Linkedin je mesto na kome poslodavci traže radnike i konsultante i obrnuto.

7. Koje su prednosti korišćenja društvenih mreža u sistemu poslo-vnih i drugih vrsta povezivanja?

Osnovna prednost društvenih mreža na planu ostvarivanja poslovnih veza je u skraćenju procesa upoznavanja kandidata i poslodavaca. Pojedinac ima priliku da svoje radne sposobnosti predstavi potpunije nego u bilo kojoj radnoj biografiji koju bi priložio na konkursu za novi posao, da brzo i jednostavno pribavi preporuke i predstavi šire poslovne krugove u kojima funkcioniše. Poslodavac, s druge strane, socijalne mreže koristi za predstavljanje svog biznisa, povezivanje sa srodnim kompanijama, stručne ekspertize i, konačno, regrutovanje kadrova iz odabranih, dobro definisanih grupa. To umnogome smanjuje mogućnost dugog lutanja i pogrešnog odabira radnika.

8. Ko su najčešći korisnici društve-enih mreža?

Nezahvalno je profilisati “tipične korisnike” društvenih mreža, budući da se njima koriste ljudi najrazličitijih profila, uzrasta, socioekonomskog statusa. Statistička raspodela korisnika po ovim parametrima uglavnom prati standardnu krivu raspodele. Globalne statistike, prema najskorijim istraživanjima, kažu da su žene nešto aktivniji korisnici Fejsbuka i Tvitera, dok na Linkedinu prednjače korisnici muškog pola. Osobe srednjeg nivoa obrazovanja dominiraju na svim mrežama, osim na Linkedinu, gde većinu korisnika čine osobe sa višim i visokim obrazovanjem. Demografski najstariju populaciju čine korisnici Linkedina (najviše je onih između 35 i 54 godine), dok Facebook i Twitter “udomljuju” nešto mlađu populaciju.

Što se namene tiče, Majspejs je i dalje popularan u muzičkoj industriji, dok Fejsbuk koristimo pretežno za upoznavanje i obnavljanje starih prijateljstava - u poslednje vreme sve više i za poslovne nastupe i širenje viralnih poruka.

9. Šta se očekuje da se, na tom polju, u Srbiji može uskoro dešavati (misli se na primenu, povezanost, koristi, uštede, veze između zainteresovanih...)? Kakve su tehničke mogućnosti povezivanja preko društvenih mreža u Srbiji?

Što se tehničkih mogućnosti tiče, Srbija uglavnom raspolaže neophodnim resursima za kvalitetno prisustvo na društvenim mrežama, kako na planu “fiksnog” Interneta tako i u slučaju mobilnih mreža. Sa daljom penetracijom Interneta u domove u Srbiji može se očekivati porast korišćenja društvenih mreža, pre svega Fejsbuka, ali i uopšteno širenje ove subkulture u šire društvene okvire, a naročito u poslovnu sferu. Taj će se trend dodatno potencirati kada kompanije uoče mogućnost da ostvare značajne uštede povezujući se na ovaj način sa svojim potrošačima, partnerima i konkurencijom.

Na pitanje koliko će takav trend potrajati, nije moguće dati precizan odgovor jer tempo razvoja tehnologije, naročito na planu mobilnih telekomunikacija, polako briše granicu između imaginacije - onoga što bismo želeli i stvarnih mogućnosti. Nije isključeno da će se u skorije vreme pojaviti neki sasvim novi servis koji će “zaraziti” čovečanstvo brže od Fejsbuka.

10. Šta na tom polju radi „Mccann“... Uopšteno rečeno, kakva je društvena klima u nas po pitanju “društvenih mreža“?

McCann Erickson Public Relations je prva agencija u Srbiji koja je oformila specijalizovani sektor za odnose sa javnošću na Internetu (učinjeno je to još početkom 2007. godine). Ovakav integrisan pristup nudi mogućnost da se klijentima ponudi kompletan spektar PR usluga na Internetu - od promocije pojedinačnih akcija do upravljanja kompletnom online reputacijom. Društvene mreže u ovom spektru igraju važnu ulogu i zadatak Agencije je da uoči, proceni i iskoristi sve mogućnosti za njihovu primenu u cilju poboljšanja pozicije svojih klijenata na Internetu i društvenoj zajednici uopšte.

Duboko je uverenje da će značaj društvenih mreža u Srbiji i svetu nastaviti da raste, u ovom ili nekom drugom obliku, te da treba pomno pratiti i spremno dočekati sve veći broj inovacija koje prate ovo dinamično i uzbudljivo tržište.

Gradimir Joksimović
E-PR direktor
McCann Erickson Public Relations