MEDICINA

Pripremio: G.T.

Dr Maja Škuletić, specijalista oftalmologije u opštoj bolnici Bel Medic

Glaukom

Rano otkrivanje zauzdava bolest

Glaukom se ne može izlečiti ali se, zahvaljujući blagovremenom otkrivanju i odgovarajućem lečenju, bolest može kontrolisati i time sprečiti trajni gubitak vida

Dr Maja Škuletić

Glaukom je vrlo učestalo očno oboljenje i, posle katarakte, drugi po redu uzročnik slepila kod ljudi starijih od 65 godina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropi pogađa 9, a u svetu čak više od 67 miliona ljudi. Dr Maja Škuletić, specijalista oftalmologije u opštoj bolnici Bel Medic, uz ove podatke ističe da je rano otkrivanje i lečenje glaukoma, pre nego što bolest dovede do oštećenja vida, najbolji način za njegovu kontrolu, kao i da je dijagnostika glaukoma veoma napredovala i da se odlikuje vrlo suptilnim metodama.

Dobar vid, objašnjava dr Škuletić, obezbeđuju zdrava retina i zdrav vidni živac. Vidni (optički) živac je, zapravo, snop od 1,2 miliona nervnih vlakana koji retinu (mrežnjaču) povezuje sa mozgom, a retina je deo centralnog nervnog sistema i tkivo koje prima svetlosne nadražaje i oblaže unutrašnjost oka. Ukoliko se, međutim, pritisak očne vodice, tečnosti koja neprestano protiče kroz oko, poveća na više od 22 mmHg, pojačani očni (intraokularni) pritisak oštećuje i optički živac. Ovo stanje je glavni faktor rizika za nastanak glaukoma - hronične, progresivne bolesti koja rezultira degeneracijom i odumiranjem vidnog živca a koja se manifestuje poremećajem u vidnom polju, oštećenjem oštrine vida i, u slučaju da se ne stavi pod kontrolu i da uznapreduje, postepeno vodi u slepilo.

Dijagnostičke finese

Dr Škuletić upozorava da glaukom ne daje nikakve simptome dok god se ne javi značajan gubitak vidnog polja. Oštećenje se razvija postepeno, po pravilu na oba oka, ali napreduje asimetrično i nejednako, i centralni vid zahvata tek kasno u toku bolesti. Prvo što osoba obolela od glaukoma počinje da zapaža jeste sužavanje vidnog polja - objekte pred sobom vidi oštro, ali predmete sa strane ne zapaža, odnosno gubi periferni vid (ima utisak da gleda kroz tunel). Pojava prvih simptoma glaukoma znači da je već došlo do nepovratnih oštećenja vidnog živca pa je od najvećeg značaja, ističe naša sagovornica, da se takav scenario spreči redovnim oftalmološkim kontrolama. Glaukom se obično javlja nakon 40. godine života pa starije osobe, naročito one sa povećanim rizikom, treba da kontrolišu zdravlje oka bar dva puta godišnje. Oftalmološki pregled sadrži procenu vidne oštrine, pregled biomikroskopom, oftalmoskopiju (sagledavanje papile očnog živca), određivanje dnevne krive očnog pritiska, gonioskopiju (sagledavanje očnog ugla) i kompjuterizovanu perimetriju (pregled vidnog polja).

Vrlo značajne metode dijagnostikovanja i kontrole glaukoma su i Hajdelberg retinotomogram (HRT) i pahimetrija. HRT je imidžing tehnika trodimenzionalnog snimanja papile očnog živca koja bi se mogla uporediti sa skenerskim pregledom drugih telesnih organa. Pored kvalitativnih, HRT daje i kvantitativne podatke o stanju nervnih vlakana. Primenjuje se kod sumnje da uz neku početnu ekskavaciju (udubljenje) na vidnom živcu postoji i strukturni poremećaj. To su, kako objašnjava dr Škuletić, vrlo bitne informacije o mestu na kome očni živac prolazi kroz otvor na fibroznim opnama i ulazi u oko; upravo tu najviše mehanički deluje očni pritisak, odnosno u toj tački dolazi do eventualnog ugibanja i udubljivanja očnog živca. Nijedan drugi oftalmološki pregled ne otkriva tako suptilne promene kao HRT, koji omogućava da se postavi najranija moguća dijagnoza glaukoma i, blagovremenim otpočinjanjem terapije, sigurno spreči gubitak vida.

Očni pritisak i glaukom Povišeni očni pritisak ne znači da postoji i glaukom - već rizik za razvoj glaukoma, napominje dr Maja Škuletić. Ukoliko je očni pritisak povišen, ali ne postoje oštećenja vidnog živca i promene u vidnom polju, reč je o stanju koje se naziva okularna hipertenzija, koje zahteva redovne oftalmološke kontrole i strogo pridržavanje saveta lekara. Neke osobe podnose povišeni očni pritisak bolje od drugih, dodaje naša sagovornica. Da li će neko oboleti od glaukoma zavisi od visine očnog pritiska pri kojem ne dolazi do oštećenja očnog živca, odnosno od hemodinamskih karakteristika (mikrocirkulacije) glave očnog živca. Glaukom, naime, može da postoji i kod osoba kod kojih intraokularni pritisak nije povišen, odnosno niži je od 21mmHg. U slučajevima kad mikrocirkulacija glave očnog živca nije adekvatna, do oštećenja očnog živca dolazi i pri nižem intraokularnom pritisku, i to stanje se naziva normotenzivni glaukom.

Pahimetrija, odnosno merenje debljine rožnjače posebno pomaže u dijagnostički nejasnim situacijama, kad nema znakova oštećenja vidnog živca, i nije sasvim sigurno da li je reč o glaukomu. Merenjem debljine rožnjače može da se predviđa koliko je ona sposobna da odoleva unutrašnjem očnom pritisku, odnosno da li se on može tolerisati ili ga treba snižavati čak i onda kad ne prelazi „kriznu“ granicu od 21 mmHg. Pahimetrija se najčešće radi kod kratkovidih osoba (miopa) zato što se pretpostavlja da su kod njih fibrozne očne opne istanjene i sklonije oštećenju.

Vrste glaukoma i lečenje

Postoji više vrsta glaukoma. Najčešće se javlja primarni hronični glaukom otvorenog ugla (simpleks glaukom), koji karakteriše trajni otpor u oticanju očne vodice iz prednje komore oka. Obično pogađa ljude starije od 65 godina, osobe sa visokom kratkovidošću ili sa nekim bolestima retine, i osobe koje u porodici imaju obolele od glaukoma. Simpleks glaukom se javlja i u dve varijante: kao okularna hipertenzija i kao normotenzivni glaukom. Ova druga varijanta je stanje koje se javlja kod osoba kod kojih i pri nižem očnom pritisku dolazi do oštećenja vidnog živca, zbog neadekvatne mikrocirkulacije glave očnog živca.

Glaukom zatvorenog ugla, ili angularni glaukom nastaje kao posledica otežanog oticanja očne vodice zbog blokade komornog ugla perifernim delom dužice. Najčešće dolazi do akutnog prekida normalnog protoka očne vodice kroz trabekulum, što se manifestuje nakupljanjem očne vodice u prednjoj komori, jakim bolovima u oku, zamućenjem vida, crvenilom oka i mučninom uz vrlo visoke vrednosti očnog pritiska. Takvo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Kongenitalni glaukom, koji se leči isključivo hirurški, oblik je urođenog glaukoma kome su uzrok malformacije komornog ugla koje onemogućavaju normalan protok očne vodice. Deca rođena sa ovim poremećajem obično imaju simptome: zamućenje očiju, preosetljivost na svetlost i obilno suzenje.

Sekundarni glaukom javlja se u sklopu nekih bolesti oka, kao posledica komplikacija kod hirurgije oka, kod nekih tumora, ili nakon povreda oka. Pigmentni glaukom je oblik sekundarnog glaukoma kod koga se pigment dužice taloži na trabekulumu i mehanički ometa oticanje očne vodice. Kortikosteroidni glaukom nastaje kao posledica dugotrajne lokalne primene steroidnih kapi kod predisponiranih osoba.

Glavni princip lečenja glaukoma je snižavanje očnog pritiska, odnosno postizanje ciljnih vrednosti intraokularnog pritiska. Lečenje može biti konzervativno, najćešće kapima za oči koje se koriste jednom ili dva puta dnevno, ili hirurško. Ukoliko se primenom lekova ne može dostići ciljni pritisak, primenjuju se hirurške metode - argon laserska trabekuloplastika (kod glaukoma otvorenog ugla), i Nd:YAG laser iridotomija (kod glaukoma zatvorenog ugla). Obe intervencije se izvode u lokalnoj anesteziji, u ambulantnim uslovima i ne zahtevaju hospitalizaciju. Filtracione operacije glaukoma, koje se izvode u lokalnoj ili opštoj anesteziji, podrazumevaju pravljenje otvora u komornom uglu oka, kroz koji višak očne vodice otiče u prostor ispod konjunktive. Kod kongenitalnih i nekih sekundarnih glaukoma mogu da se koriste i implanti. Oni snižavaju očni pritisak odvođenjem očne vodice iz prednje komore do rezervoara koji se postavlja kod ekvatora očne jabučice.

G.T.