TEMA BROJA - NLO

Pripremio: Miomir Tomić

Stavovi: SAD - za i protiv

Izazov tradicionalnoj nauci

U drugoj polovini 20. veka, fenomen NLO-a zapanjuje i javnost i naučnu zajednicu. Na početku 21. veka, velika većina američke javnosti - njih oko 70% - veruje da NLO-i postoje i da njima najverovatnije upravljaju inteligentna bića iz drugih svetova. Naučni napredak i otkrića do kojih smo došli oblikovali su način na koji američka javnost posmatra neidentifikovane leteće objekte i vanzemaljski život

Naučnu zajednicu ne interesuje pitanje postojanja NLO-a niti mogućnost da inteligentni vanzemaljci posete Zemlju uprkos činjenici da se na našoj planeti otkrivaju egzotični oblici života koji žive u nezamislivim uslovima. Na najmanje deset tela u Sunčevom sistemu otkriveni su nagoveštaji života.

Psihijatar sa Harvarda, dr Džon Mek

Da bi se promenio stav koji preovlađuje u javnosti, prvo bi trebalo naučnicima predstaviti fenomen NLO-a u kontekstu s kojim su upoznati, odnosno u naučnim okvirima. Drugo, jednako je važno pokazati da se naučni metodi mogu koristiti za istraživanje fenomena NLO-a kao i da se dostignu valjani zaključci.

Ali, uprkos tome što javnost delom prihvata postojanje NLO-a, utisak koji se doživljava o tom fenomenu iz medija nije povoljan. Predstavlja se kao neozbiljna tema koja ne zaslužuje da se o njoj ozbiljno razmišlja. Ovakav stav predstavlja veliku prepreku za uključivanje naučnika u istraživanje NLO-a.

Još negativnija prepreka je činjenica da akademske zajednice ne gledaju pozitivno na istraživanja NLO fenomena.

Poverljivije od atomske bombe

Naučnici koji su se ozbiljno bavili ovom tematikom imali su znatnih problema u okviru naučne zajednice. Psihijatar sa Harvarda, dr Džon Mek je, posle primerne 35-godišnje karijere, izgubio položaj i dozvolu za rad zato što se bavio istraživanjima NLO-a i „susretima“ s inteligentnim vanzemaljskim bićima.

Možda je najznačanija prepreka zvanična tajnovitost koja okružuje NLO fenomen. Već šezdesetak godina američki zvaničnici odbacuju „primećene“ NLO-e kao pogrešno protumačene avione, planete, zvezde ili prirodne fenomene. Nezvanično, u istom periodu, američka vlada se veoma zainteresovala za NLO-e, klasifikujući ih kao poverljivije od atomske bombe. Čak ni predsednik države, izgleda, ne dobija pune izveštaje o poverljivim pitanjima koja se tiču NLO-a. Ova tajnovitost sprečava da mogući dokazi dođu do naučnika, što sprečava potpunu istragu ovog fenomena.

• Šta bi bilo potrebno naučnicima da sprovedu ozbiljnu istragu NLO fenomena? Bilo bi im potrebno sledeće:

1. Fizički fenomen koji bi imali priliku da posmatraju
2. Formulaciju hipoteze o tom fenomenu
3. Eksperimenti kojim bi testirali tu hipotezu i
4. Zaključci na osnovu rezultata koji potvrđuju ili osporavaju hipotezu.

• Fenomen NLO-a sadrži sva četiri naučna zahteva:

1. Postoji fizički fenomen koji se može posmatrati. NLO-i su primećivani tokom više od 50 godina i snimani su. Postoje brojne datoteke koje sadrže dokumentovane izveštaje o primećenim NLO-ima.

2. Formulisane su hipoteze. Ima mnogo varijacija na jednostavnu hipotezu: NLO-i su fizičke letelice koje kontroliše određena inteligencija, a nisu zemaljskog porekla.

3. Postoje fizički dokazi koji se mogu naučno testirati. Fizički dokazi NLO operacija u i oko Zemljine atmosfere, kao i oni na njenoj površini, postoje i naučno su obrađeni (npr. uzorci tla, efekti radijacije, elektromagnetna aktivnost).

4. Zaključke zasnovane na dokazima mogu doneti naučnici. Rezultati naučnih testova će potvrditi ili osporiti tezu da su NLO-i fizičke letelice vanzemaljskog porekla.

Za razliku od opšteg stava u medijima i u brojnim naučnim radovima, ovaj fenomen vrlo često opisuju naučnici, vojnici, policajci i piloti. Izveštaji o NLO-ima nisu vezani isključivo za ruralna područja ili samo za SAD. Drugim rečima, teško da postoji mesto na zemlji gde pouzdani ljudi nisu primetili i prijavili NLO-e. Dokazi postoje u svakom kutku sveta, a naučnike bi najviše trebalo da zanimaju dokazi koje pružaju profesionalci poput astronoma, astronauta, aeronautičara, pilota, vojnika, policajaca, profesionalnih fotografa, radarista, itd. Izveštaji ljudi s kredibilitetom pružili su mnoštvo podataka koje naučnici mogu analizirati s poznatim instrumentima i procedurama.

Zatvaranje „Plave knjige“

U svojoj knjizi Nekonvencionalni leteći objekti, Pol Hil, iz NASA-e, istraživao je naučnim metodama NLO fenomen. Njegova istraživanja su pokazala da NLO-i poštuju zakone fizike. Dr Dž. Alen Hajnek, astronom, godinama je bio konsultant na Projektu „Plava knjiga“, zvaničnom američkom istraživanju letećih tanjira. Dokazi koje je sakupio su dr Hajneka pretvorili od NLO skeptika do jednog od vodećih svetskih stručnjaka za fenomen NLO-a.

Čak i rad dr Edvarda Kondona pruža naučne dokaze koji potvrđuju da su NLO-i stvaran fenomen koji zahteva naučnu istragu. Američka vlada je zadužila Kondona da proučava NLO-e. Zvanični cilj je bio da se razume ovaj fenomen, a nezvanični da se NLO-i obrišu iz javnosti jednom za svagda. 8. januara 1969, objavljen je „Konačni izveštaj naučne studije neidentifikovanih letećih objekata.“

Rezultati ovog izveštaja iskorišćeni su kao opravdanje da se zatvori Projekat „Plava knjiga“ i da američka vlada prestane da se bavi NLO-ima. Na konferenciji za štampu na kojoj je predstavljen ovaj izveštaj od 900 strana, dr Kondon je tvrdio da dokazi govore da NLO-i nisu vredni naučne istrage. Mediji su se samo bavili konferencijom a ne i izveštajem i razglasili su Kondonovu objavu. Činilo se da je naučni slučaj zatvoren.

Ipak, ozbiljni naučnici poput Dejvida Sondersa, Stentona Fridmana, Pitera Staroka i drugih, primetili su velika neslaganja između onoga što je rečeno na konferenciji za štampu i onoga što je zaista bilo u izveštaju. Na primer, na konferenciji je rečeno da je samo nekoliko procenata istraživanih slučajeva ostalo nerešeno, dok je u stvari taj broj bio oko 30 %. Ovo je broj koji opravdava naučno istraživanje. Takođe, posle čitanja izveštaja, očigledno je da čak ni pesimista kao što je Kondon nije uspeo da sakrije činjenicu da NLO-i predstavljaju značajan izazov za modernu nauku i da ih je neophodno proučiti i razumeti.

Najbolji dostupni dokazi

Ričard Hol je bio urednik izveštaja Dokazi o NLO-ima iz 1964. Ovaj rad je značajan i iz istorijskih razloga i zbog korisnih informacija. U njemu se nalaze izveštaji svedoka koji su dosledni u podacima iz različitih izvora. Kasnija naučna istraživanja su potvrdila otkrića iz ovog izveštaja i pridodala nove bitne informacije.

U istraživanju postoje primeri koji pokazuju opšte odlike NLO izveštaja - slučajevi koji pokazuju da NLO-ima upravlja nekakva inteligencija. Takođe, u izveštaju se nalaze dokazi koji se odnose na elektromagnetno dejstvo NLO-a, radarske slučajeva, fizička i fiziološka dejstva NLO-a, fotografski i akustični dokazi, statističke analize manevara NLO-a i detalji o brojnim drugim važnim aspektima ovog fenomena.

U decembru 1995, Centar za studije NLO-a je objavio uzbudljivu i važnu publikaciju, Brifing o neidentifikovanim letećim dokumentima: najbolji dostupni dokazi. Iako je reč o vrhu ledenog brega kada se radi o naučnim i vojnim dokazima dostupnim širom sveta, ovaj rad je posebno vredan jer pruža najbrižljivije sakupljene informacije do sada. Da bi dokazali postojanje NLO-a i njihovo vanzemaljsko poreklo, autori rada su ponudili radarske snimke, vizuelne dokaze, fizičke dokaze, opise oblika NLO-a i njihovih performansi. Sve te informacije se mogu naučno proceniti. U radu su detaljno opisani najvažniji primeri uočavanja NLO-a širom sveta, od pedesetih do sredine devedesetih godina. Ovaj dokument je verovatno najubedljiviji izveštaj do sada, koji nagoveštava da su NLO-i stvarni. On opravdava dalje naučno istraživanje ove zagonetke.

Uz obimni dokazni materijal, postoje brojne javne ličnosti koje su ili zvanično izrazili svoje verovanje u postojanje NLO-a, ili je to zabeleženo u poverljivim dokumentima. Među te pojedince spadaju važne američke figure poput: Dž. Edgar Huver, direktor FBI, general Daglas Mekartur i predsednici Ford, Karter i Regan.

Strah od društvenog haosa

Zbog čega ne postoji veliko istraživanje ovog fenomena u naučnim krugovima? Majkl Zimerman, profesor filozofije sa Tulejn univerziteta, veruje da mnogi naučnici odbijaju da proučavaju NLO-e iz tri razloga: (1) iz straha od gubitka socijalnog statusa zbog ismevanja, (2) superiorna neljudska inteligencija ugrožava ličnu psihologiju i pogled na svet i (3) iz straha od društvenog haosa pred nadmoći vanzemaljaca. Ipak, profesor Zimerman primećuje promene. On smatra da su određeni naučnici skloniji da se pozabave ovim fenomenom, a sumnja i da vlasti polako i pažljivo propuštaju informacije o NLO-ima i prisustvu vanzemaljaca u javnost kako bi se javnost pripremila za otkriće da vanzemaljci posećuju našu planetu.

Naučnici su zainteresovani za NLO-e, ali nisu voljni da se javno umešaju. Oni tvrde da su im potrebni dokazi, ali ne žele da se bave onim dokazima koji su već prisutni. Ono što je potrebno današnjoj nauci je radikalna promena pogleda na svet. Do toga bi možda moglo doći jedino ako bi se naučnici direktno sreli s nekim NLO fenomenom ili s predstavnicima vanzemaljske inteligencije. Takvo iskustvo bi promenilo i najokorelije skeptike. Dok ne dođe do nečeg tako dramatičnog, naučnici bi trebalo da počnu s podacima i zapažanjima koja već postoje i koja brojno narastaju iz dana u dan.