AERONAUTIKA

Pripremio: Darko Mladenović

Jedrilice

Tiha vazdušna plovila

Prve jedrilice projektovao je Leonardo da Vinči. Interesovanje za jedriličarstvo naglo je poraslo u 19. veku. Najzapaženiji su radovi nemačkog inženjera i konstruktora Ota Lilijentala. U prvoj polovini 20. veka Lilijental je konstruisao veliki broj različitih jedrilica sa kojima je uspeo da leti do 250 m. Ukupno je imao preko 2.000 letova

„Kada samo jednom osetite zadovoljstvo koje pruža letenje, zauvek ćete hodati zemljom očiju okrenutih nebu, zato što ste tamo bili, i želećete da se tamo vratite“, Leonardo da Vinči

Jedrilica je posebna vrsta vazduhoplova koja se, u osnovi, od klasičnog aviona razlikuje po tome što ne koristi motor za svoj pogon. Pošto ne poseduje pogon, mora biti dovedena na početnu visinu odakle će otpočeti let. Danas se za ove svrhe najčešće koristi takozvana aero-zaprega koja podrazumeva da se jedrilica šlepuje do određene visine avionom i, po postizanju te visine, otkači da bi nastavila samostalni let.

U uslovima mirne atmosfere, jedrilica gubi na visini - ponire, klizi ili planira, korišćenjem svoje potencijalne energije. U realnim uslovima atmosfera nije mirna. Pre svega, zahvaljujući sunčevom zračenju, delovi zemljine površine se zagrevaju. Na taj način se stvaraju termički stubovi u kojima se javljaju uspona vazdušna strujanja koja omogućavaju jedrilici da dodatno poveća svoju visinu leta.

Upravljive i izdržljive

Visinski rekord za jedrilice iznosi gotovo 15.000 m a dužina preleta gotovo 3.000 km. Ove elegantne letelice se projektuju po posebnim standardima, gde se naročita pažnja posvećuje što boljoj aerodinamici i smanjenju otpora vazduha i mase letelice. Upotrebom novih tehnologija i primenom računara u procesu konstrukcije jedrilice kao i materijala poput karbonskih vlakana, fiberglasa i kevlara, performanse jedrilica se stalno poboljšavaju.

Jedan od osnovnih pokazatelja aerodinamičkih performansi jedrilica je takozvana finesa koja definiše broj pređenih metara sa gubitkom jednog metra visine. Poređenja radi, jedrilice koje se danas najčešće koriste imaju finesu od 30 do 50 dok recimo “boing 767” ima finesu oko 12. Najvišu vrednost finese poseduje jedrilica “eta” koja sa razmahom krila od čak 30,9 m ima finesu od 70 i može da sa visine od 1.000 m preleti oko 70 km. Jedrilice su upravljive i izdržljive letelice kojima je moguće izvoditi razne akrobatske figure u letu. Za razliku od aviona koji moraju da imaju posebno prerađene motore i konstrukciju kako bi mogli da rade akrobacije, jedrilice ne zahtevaju nikakve prerade pošto je konstrukcija dovoljno čvrsta a motora jednostavno nema.

Potpuna autonomija leta

Popularnost jedrilica i jedriličarstva u stalnom je porastu, pre svega u Evropi gde su i sedišta najpoznatijih proizvođača, kao što su nemačke kompanije “DG” , “Schempp-Hirth” i “Alexander Schleicher” i češka kompanija “Let Kunovice”.

“DG” jedrilice su od samog osnivanja kompanije 1973. godine bile veoma cenjene. Letelice koje su izašle iz ove fabrike zaslužne su za postizanje mnogih rekorda. Kompanija trenutno proizvodi model “DG-1000” koji spada u vrh svetskih jedrilica; sposobna za izvođenje akrobacija sa finesom od čak 46.5, ova jedrilica dvosed pruža i sjajne uslove za jedrenje koje za cilj ima potpuno uživanje.

Jedrilice kompanije “DG” su zastupljene i na našim prostorima, pre svega zbog činjenice da su proizvođene u fabrici “Elan” koja i danas proizvodi starije tipove jedrilica ovog proizvođača.

Kompanija “Schempp-Hirth” ima izuzetno dugu tradiciju u proizvodnji jedrilica - postoji od 1935. godine. Dugo iskustvo krunisano je najnovijom jedrilicom iz ove fabrike nazvanom “arcus”. “Arcus” je poleteo aprila 2009. godine i ima veći broj porudžbina. Jedrilica je napravljena od kompozitnih materijala a u dvosedoj varijanti ima mogućnost preleta od 50 km sa gubitkom samo jednog kilometra visine. Jedrilica će biti proizvođena u više verzija; pored klasičnog, u ponudi je i model sa pomoćnim elektro-motorom, koji omogućava potpunu autonomiju tako da nije potrebno vitlo ili avio-zaprega za poletanje.

“Alexander Schleicher” je vodeći svetski proizvođač. Osnivač kompanije je i sam bio letač a 1927. godine je pokrenuo proizvodnju ovih letelica sa novcem koji je osvojio kao nagradu na jednom jedriličarskom takmičenju. Danas je ova kompanija najstarija fabrika jedrilica na svetu - gotovo 10.000 modela ovog proizvođača lete širom sveta! Njihova najnovija jedrilica je model “ash-31” predstavljena aprila 2009. godine. Reč je o modelu koji poseduje bolju ergonomiju od ostalih modela i poboljšanu aktivnu i pasivnu bezbednost. Prilikom izrade korišćeni su najkvalitetniji materijali i tehnologije dostupne na tržištu.

Jedriličarstvo u Srbiji

Pionir jedriličarstva na prostoru Srbije je bio Pančevac dr Vladimir Aleksić koji je od 1908. godine pravio leteće modele a u oktobru 1909. obavio prvi let svojom jedrilicom postigavši visinu od 15 m.

Jedriličarstvo u Srbiji počinje da se razvija tridesetih godina pod snažnim uticajem Nemačke. Razvoj organizovanog sportskog jedriličarstva počinje 1930. godine kada je u fabrici aviona “Ikarus”, u Zemunu, osnovana jedriličarska grupa, dok je školovanje počelo 1923. godine osnivanjem škole u Beogradu. Ubrzo se i u drugim mestima osnivaju jedriličarske grupe koje su, uz minimalnu pomoć aeroklubova, same gradile svoje letelice. Do Drugog svetskog rata uspešno je radio Centar za padinsko jedrenje, na Zlatiboru.

Nedugo potom, težište razvoja prebacuje se sa planinskih padina u ravničarske predele i počinje se sa korišćenjem aero-zaprege za poletanje. Po okončanju rata, u Srbiji se kreće sa organizovanim jedriličarskim sekcijama pri aero-klubovima, gde su se pod veoma povoljnim uslovima dobijale jedrilice domaće proizvodnje.

Tadašnje jedrilice proizvođene su u Pančevu, Beogradu i Vršcu i bile u samom svetskom vrhu po kvalitetu proizvodnje i performansama. Jedrilice kao što su „vrabac“, „meteor“, „orao“ i „čavka“ odavno su otišle u istoriju i danas se u Srbiji više ne proizvode a sve ređe se i nabavljaju.

Okosnicu sportskog jedriličarstva u Srbiji čini jedrilica „let-13 blanik“ koja i danas, pola veka od prvog leta, i dalje leti širom sveta. „Blanik“ je robusna metalna jedrilica namenjena pre svega osnovnoj obuci jedriličara. Na njoj je moguće izvesti osnovne akrobacije. A što se jedrenja tiče, moguće je sa visine od 1000 m preleteti i tridesetak kilometara!

U Srbiji su još uvek prisutne jedrilice tipa „DG“ koje su licencno proizvedene u slovenačkom „Elan“-u. U pitanju su takmičaske letelice za prelete. Poseduju odlične manevarske sposobnosti i finese oko 40. Fabrika „VTC“ iz Vršca je licencno proizvodila jedrilice kompanije „Schempp-Hirth” i to modele “cirrus” i “standard cirrus”, koje su takođe jedrilice velikih sposobnosti i u upotrebi su preko trideset godina.

Darko Mladenović