ARHITEKTURA

Pripremio: Mirjana Lukić

Lord Norman Foster

U službi nauke i ekologije

Autor najvećih objekata arhitekture u svetu, od Londona do Hong Konga, od SAD do Evrope, lord Norman Foster, briljantnu karijeru ostvario je uz tim u Londonu sa više stotina saradnika u svetu i velikim brojem firmi sa kojima sarađuje.

Fosterova arhitektura osvetljena je prirodnom svetlošću i ostvaruje vizuelni kontakt sa okruženjem i zelenilom. Ogromne konstrukcije žive i dišu, vazduh kroz njih prirodno kruži u zavisnosti od toplote koju sprovodi kako bi dobio optimalne performanse grejanja i energetske efikasnosti.

Najviša poslovna zgradu u Evropi, Trgovinska banka u Frankfurtu, visoka 299 m, sa tri trakta sa kancelarijama i velikim atrijumom u sredini, čini trouglastu osnovu, površine 40.000 m2, projekat je Normana Fostera. Preko atrijuma je osvetljena dnevnom svetlošću i prirodno ventilirana. U njoj svakodnevno boravi i radi 2300 radnika.

Trgovinska banka u Frankfurtu, visoka 299 m

Zgrada Bankarske Šangajske i Honkongške korporacije u Hong Kongu, sa 47 spratova iznad i 4 ispod zemlje, visoka je 179 m. U njoj radi 3200 ljudi. U osnovi je površine 5000 m2, dok je u središtu atrijum, odozgo osvetljen, visine 52 m.

Vazduh za ventilaciju hladi se pomoću morske vode iz zaliva u blizini, preko toplotne pumpe iz podzemnog tunela na dubini od 75 m. Na krovu, 21 kolektor i 24 ogledala, pomoću kompjuterskog programa, svetlost sprovode u srce građevine, u atrijum.

Uz visoku tehno-logiku savremene ere, nove materijale i ingeniozan dizajn koji prati tok kruženja materije i energije kroz prirodno okruženje i sprovodi kroz arhitekturu, autor ostvaruje i autentični kineski “feng-šui” (kretanje “vetra i vode”).

Pravni fakultet univerziteta u Kembridžu je primer savršenog ekološkog solarnog samogrejućeg objekta, zahvaljujući znalački projektovanom obliku staklenog omotača torusa, sa zaštićenom severnom stranom i unutrašnjim zajedničkim prostorom sa galerijom.

Jedna od najdelikatnijih i najuspešnijih rekonstrukcija u Evropi je obnova zgrade Rajhstaga sa staklenom kupolom, u Berlinu (1995-1999). Projekat staklene kupole na zgradi iz 1884. godine, koju je projektovao Pol Valo, Foster je dobio na konkursu na kome je pobedio Kalatravu (kasnije autora Olimpijskog stadiona u Atini 2004). Delikatan zadatak rešio je tako što je konstruisao staklenu kupolu sa spiralnom rampom, koja je u stvari sakupljač sunčeve toplote i svetlosti. Višak tako prikupljene toplote se skladišti duboko pod zemljom i zimi koristi za dogrevanje.

U sredini konstrukcije kupole nalazi se sistem zrakasto postavljenih ogledala koje reflektuju sunčevu svetlost, kao neki veliki svećnjak, a zavojita rampa i ograda prenose svetlost u glavni auditorijum, bez direktnog sunčevog zračenja. Ovde se toplota dobija i pomoću generatora na ulje, a toplotne pumpe koriste otpadnu toplotu za hlađenje. Prirodna ventilacija velike sale Rajhstaga, gde zasedaju nemački parlament i vlada, je prioritet, a struktura krova služi da to omogući.

Treći aerodrom u Londonu, Stansted, takođe Fosterovo delo, jedan je od najlepših svetskih aerodroma, sa nosećim elementima metalne konstrukcije koja se račva kao “drvo” i nosi lagani krovni pokrivač na visini od 15 m, sa zenitalnim osvetljenjem. Objekat u obliku zarotiranih kvadrata, koji se kupa u svetlosti i prirodno je ventiliran, koštao je 15% jeftinije od klasične konstrukcije.

Aerodrom „Čep Lap Kok“ u Hong Kongu, koji se gradi po Fosterovom projektu, na veštačkom ostrvu dugom 6 km i širokom 3,5 km, u Južnom kineskom moru, najveći je na svetu. Zgrada aerodroma duga je 1,5 km, a samo prostor za prtljag je veličine Vembli stadiona. Dolasci i odlasci su odeljeni u dva nivoa, koje povezuje veliki atrijum, preko koga se sve dnevno osvetljava i ventilira. Aerodrom je kapaciteta 87 miliona putnika i 9 miliona tona tereta godišnje.

Telekomunikacioni toranj u Barseloni, izgra|en 1992.

Telekomunikacioni toranj u Barseloni, izgrađen povodom Olimpijskih igara 1992. (projekat je dobijen na konkursu 1988), podigao je sa nosećim stubom, jezgrom prečnika samo 4,5 m i visine 288 m, sa vidikovcem na visini od 135 m. Noseću konstrukciju na šumovitom brdu iznad grada, na nadmorskoj visini od 440 m, drže samo tri para zatega od prednapregnutog čelika. Sa ovom tananom konstrukcijom, uspeo je da sačuva šumu.

Najviši most na kontinentu, enormne konstrukcije dužine 2,5 km, sa visećim zategama raspoređenim na sedam pilona (nosećih stubova), od kojih je najviši 343 m, viši od Ajfelovog tornja (300 m) i najveće poslovne zgrade u Evropi (već pomenute banke u Frankfurtu na Majni), otvorio je predsednik Francuske Žak Širak, 2004. Elegantna silueta, koja se ocrtava na nebu, bestežinski lebdi iznad doline reke Tarn. Ovaj most ima ulogu rasterećenja saobraćaja na uskom grlu autoputa od Pariza do Barselone.

Foster je projektovao i kosmodrom „Virdžin Galaktik“ u Nju Meksiku za poletanje u svemir aviona koji će voziti turiste u orbitu, a Evropska svemirska agencija “Aurora“ poverila mu je da razmišlja i daje idejna rešenja za naselja na Mesecu i Marsu.

Mirjana Lukić