AERONAUTIKA

Istorija letenja
Brod na nebu

U novinama je stajalo :“Beč, 25. juna 1709. godine. Juče oko devet sati ujutro, ljudi su uzbuđeno istrčali na ulice i izašli na prozore da vide šta to plovi nebom. Jedni su trčali ulicama, drugi su nemo posmatrali sa terasa i prozora i... najzad, nebom je letelo mnoštvo ptica oko nečeg izuzetno velikog što je nemo klizilo kroz vazduh. Jato se sve vidljivije spuštalo ka zemlji i ljudi su već mogli da vide da to što leti liči na vazdušni brod sa jedrom i čovekom u njemu, obučenim u odeću sveštenika. Sa nekoliko hitaca on je nagovesto svoj dolazak.“

Tako je započinjao članak a potom je opisano pristajanje broda. Digao se vetar i poterao brod ka Crkvi sv. Stefana, gde mu je jedro zapelo o najviši vrh tornja. Letelica je, zajedno sa čovekom, visila između neba i zemlje. Nekoliko sati, zarobljeni letač pokušavao je da se izbavi, ali niko nije mogao da mu pomogne. Na kraju je izvadio čekić i dleto i jednostavno slomio najviši vrh tornja. Letelica se oslobodila i uskoro našla na prostranom gradskom trgu. Odmah su dotrčali stražari i sproveli letača do obližnje kafane.

Pronela se vest da je čovek u odeći sveštenika stigao čak iz Portugala. Ubrzo su se oko njega sjatili dvorski sluižbenici, portugalski ambasador, policija... On im saopštio da je, pre dva dana, poleteo iz Lisabona, u šest sati izjutra. Putem je doživeo brojne pustolovine. Najteže mu je bilo kada se susretao sa jatima ptica. Morao je da puca više puta da bi ih rasterao.

Pričao je i da je prošao pored Meseca. Kada su ga opazili stanovnici Meseca, došlo je među njima do velike pometnje. Prošao je tako blizu da je mogao da ih osmotri i zaključi da su jednaki ljudima na Zemlji, samo što nemaju noge. Kreću se kao puževi a na leđima imaju velike poklopce, kao kornjače. Ispod tih poklopaca mogu da se sakriju pa im stanovi i kuće nisu potrebni. Na Mesecu ovaj letač nije video ni kući ni dvorac. Dalje je pričao da će portugalskom kralju predložiti kako da sa par desetina istih letelica ovladaju Mesecom... Na kraju članka dodato je da je neobično gost ipak pritvoren i osumnjičen da je čarobnjak i da će ga, verovatno narednih dana, spaliti zajedno sa letelicom kako se u svetu ne bi pokrenulio nemiri. Istina je, međutim, bila na drugoj strani...

Pravo ime letećeg sveštenika bilo je Vartolomej Lorenco Gušmao. Rođen je 1685. godine u Santosu, u Brazilu, kao četvrti sin zatvorskog lekara. Učio je za redovnika i, kada je napunio 21 godinu, primljen je u red isusovaca. Tu se zadržao par godina a zatim uputio u Portugal, gde je na Univerzitetu Koimbra proglašen za doktora fizike i matematike. Nastanio se u Lisabonu nadajući se da će uspostaviti vezu sa kraljevskim dvorom i tako ostvariti zamisao o letenju koja ga je ponela još u danima prve mladosti.

Gušmao je uspeo da privuče pažnju dvorskih krugova. Već 1709. godine uputio je vladaru pismo u kojem mu je saopštio da je izmislio spravu kojom se može putovati vazduhom, isto kao što se putuje zemljom i vodom, ali mnogo većom brzinom, čak do dvesta milja na dan. Završio je gotovo proročanski : „ Tim aparatom prenosiće se najvažnije zapovesti vojskama u veoma udaljenim zemljama i time će se sprečiti da vesti o osvajanju novih kolonija prekasno stižu do dvora. Zatim, vaše veličanstvo moći će mnogo brže i sigurnije da šalje nove uredbe u osvojena područja, a trgovci da šalju ugovore i novac. Opkoljeni gradovi se ovim putem mogu redovno snabdevati hranom i oružjem, a oni koji žele da napuste te gradove mogu to letelicom, pri čemu ih neprijatelj u tome ne može sprečiti. Pomoću ove letelice moći ćemo da otkrivamo krajeve u blizini polova pa će slava tih otkrića pripasti portugalskom narodu... Istina je da se tim izumom mogu počiniti i brojna zla pa je važno da se upravljanje letelicom dozvoli samo odabarnim osobama i da se izdaju propisi o uslovima pod kojima se sprava može koristiti, pri čemu treba imati u vidu i izumitelja tako važnog instrumenta...“

Uprava dvora se brzo odlučila. Već 17. aprila 1709. Gušmao je dobio mogućnost da ostvari svoj naum. Postao je doživotni profesor Univerziteta u Koimbri pa se mogao nesmetano posvetiti svom izumiteljskom poslu. Osim ovoga, kralj je odlučio da će se pritivpravno korišćenje ovog aparata kazniti smrtnom kaznom !

Gušmao je tada imao samo 24 godine. Odmah je počeo sa gradnjom vazduhoplova. O tome kako je izgledao, sačuvane su dve verzije. Prema nacrtu u naumburškom listu, Gušamaova sprava bila je gondola od isprepletene trske, sa jedrom. Napred i nazad imala je kormila. Sa strane je imala kormila od perja za pokretanje letelice napred i obezbeđivanje ravnoteže. Navodno, letelicu je terala snaga vetra. Ako nema vetra, onda brod dižu uvis veliki baloni koji se nalaze u samom brodu...

Ipak, kako se ova sprava održavala u vazduhu ?

Između gondole i jedra bila je zategnuta žičana mreža u koju su bili upleteni komadići jantara. Nekadašnja pretpostavka kaže : Sunce zagrejava jantar, u njemu se razvija elektricitet i provlači rogozina od slame, pričvršćena na dnu gondole. Ispred i iza pilota nalazi se po jedna velika kugla a u tim kuglama je magnetni kamen. Magnetsko kamenje ima zadatak da privlači gvozdeni deo gondole, ukoliko bi prevelika vrućina u prostoru neba zapretila da ošteti letelicu.

Osim ovog opisa postoje i prvobitni opis broda Lorenca Gušmaa. Prema tom opisu, brod je imao četrnaest malih balona, verovatno od svile koja je nepropusna za vazduh, pričvršćenih u obliku tetraedra iznad gondole od upletene trske. Do tih balona vode tanke cevi iz dva okrugla kotla na dnu gondole u kojima se zagrejava vazduh. Sabijanjem balona u oblik trougla, letelica hvata vetar koji joj duva u krmu, pa tako aerodinamički seče vazduh. Gornji deo balona vezan je užetima sa gondolom. Nema sumnje da je to krajnje primitivan aparat, ali je tehnički bar zamisliv. Izveštaji u kojima se tvrdi da je iz one dve kugle dovođen vodonik u četrnaest balona ipak nisu verovatni.

Prvi let vazduhoplova proslavio je portugalski dvor... O tome svedoči i pismo tada mlade princeze Elizabete Kristine fon Braunšvajg, majke potonje carice Marije Terezije. Sredinom leta 1709. iz Barselone, gde je živela kao supruga austrijskog nadvojvode Karla koji je izabran za španskog kralja, ona poručuje svojoj familiji u Braunšvajgu : „ Portugalska kraljica mi je predložila da dođem do nje čim bide gotov leteći brod koji vozi nebom. Ukoliko taj izum uspe, otići ću na nedelju dana u Lisabon...“

Njene nade nisu bile osnovane. I sama je 8. avgusta bile svedok dotad nezabeleženog događaja. Na prostoru kraljevskog dvorca u Lisabonu skupili su se brojni ugledni gosti. Na ulicama grada tiskale su se hiljade radoznalih ljudi. Gušmaov aparat nalazio se u tvrđavi Sv. Đorđa, uz toranj Kaza de las Indias. Izumitelj i njegovi pomagači pripemili su letelicu. Čim se Gušmao uspeo u nju, pomoćnici su se povukli, pridržavajući užad. Gušmao je izdao kratku zapovest i njegovi pomoćnici pustili su užad. Letelica se uzdigla. Prvo je kratko lebdela iznad tla a potom iznad prvih spratova kuća. Potom se lagano uzdizala a onda sve brže dok je nisu zahvatila struje vetra sa okeana. Nekoliko ulica dalje, na Tererio de Paso, letač je hteo da spusti letelicu na tlo. Vazduhoplov se okrenuo i udario u zabat obližnjeg balkona. Nekoliko balona se razderalo a letelica je polako i nekako ukoso pala ne zemlju.

To je bio Gušmaov prvi i poslednji let jer su se, posle ovog događaja, na njega obrušili brojni zavidljivci i neprijatelji. Oni su smatrali da ih postojanje letelica u svakom pogledu ugrožava i pošli su u pravu bitku protiv Gušmaa. Krenule su klevete, napadi i kritike. U tome su uspeli pošto je i kralj uskoro postao krajnje rezervisan prema izumitelju. Pronele su se glasine da je Gušmao lud i da će svojom đavoljom spravom naneti ljudima teške nevolje.

Gušmao je odmah shvatio da svet nije spreman za ovakav izum. Uništio je letelicu, spalio nacrte i pokušao da zaboravi na svoje ideje. Ali, narod mu se divio. Nazvali su ga „ voador “, što znači letač, a njegovu spravu „ pasarola “, što znači vrabac.

Pošto se odrekao namere da leti, kralj ga je ponovo primio u službu. Posle jedne neuspele misije u Vatikanu, vratio se u Lisabon i zatekao svog brata Aleksandra na položaju koji je on ranije zauzimao. Počele su nove intrige. Gušmaa odvode pred sud Velike inkvizicije i izdaju nalog da bude uhapšen. Pretili su da će ga optužiti za čarobnjaštvo. Septembra 1724. godine Gušmao beži iz Lisabona u pratnji svog mlađeg brata Huana Alvareza. Bio je teško bolestan. U Toledu su ga smestili u bolnicu Milosrdne braće kao ubogog i bolesnog prosjaka. Nedugo potom, 19. decembra umire. Zakopali su ga u crkvi San Roman u Toledu. Svet je ubrzo zaboravio na njega.

Dva veka kasnije, u rodnom gradu Santosu, u Brazilu, digli su mu veliki spomenik – kao prvom avijatičaru sveta.