MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 22
Godina V
Januar - Februar 2007g.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TEMA BROJA

Pripremio: Vladimir Jovanović

ENERGIJA
Nuklearke u Srbiji
Gospodari energije - gospodari sveta

Klub 7 ponudio je svetu da koristi nuklearno gorivo na lizing ! Više nema razloga za strah od nuklearnog otpada. Nuklearna energija se nameće kao neminovna pošto će zalihe uglja trajati par stotina godina, nafte tridesetak, a hidropotencijali su ograničeni. Evropska Unija je, za kapitalna naučna istraživanja, među kojima primat ima razvoj nuklearne tehnologije, u narednih pet godina ponudila 75 milijardi evra

Dr Krunoslav Subotić
Dr Krunoslav Subotić

Zemlje koje imaju ili su zainteresovane da izgrade nuklearne elektrane ubuduće će gorivo koje su iskoristile, odnosno nuklearni otpad, vraćati proizvođaču. Tako glasi ponuda koju je svetu nedavno uputio Klub 7, koji čine zemlje proizvođači nuklearnog goriva ( SAD, Rusija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Kanada i Kina ).

Ova ponuda rezultat je saradnje koja ima za cilj da predupredi potencijalne krize energetskih resursa u svetu i borbu protiv terorista koji mogu da zloupotrebe nuklearni otpad u vojne svrhe, kaže za „ Planetu “ dr Krunoslav Subotić iz Instituta u Vinči.

- Priča o nuklearnoj energiji ima tri dela. Ekologiju, nauku i samu energiji. Ako znamo da se stanovništvo Zemlje uvećava dvostruko na svakih 30 godina, a danas nas ima približno 7 milijardi, normalno je da razmišljamo kako obezbediti uslove za život budućih stanovnika. Pored hrane i vode, tu je i energija. Svet se nalazi u fazi razmišljanja kako bez fatalnih posledica dalje trošiti resurse naše planete. Znači, iz potrošačke doktrine, gde je bio važan samo profit i gde su se resursi Zemlje trošili bez ostatka sa velikim odbicima i otpadom, prelazi se na eru sofisticirane industrije, gde će se težiti maksimalnom korišćenju resursa. To je bez nauke nemoguće. Kada kažem nauka, mislim da je to nauka u jednom momentu a već u narednom prelazi u sistem znanja iz koga proističe tehnologija. Jedan od vidova je svakako nuklearna industrija.

Nuklearna energija u budućnosti ima primat iz više razloga, smatra dr Subotić i navodi da struktura ukupne proizvodnje električne energije u svetu izgleda ovako :

40% - ugalj - rezerve ovog fosilnog goriva trajaće još par stotina godina a dalja upotreba je ograničena sporazumom iz Kjota
25% nafta i gas - nafta za približno 30 godina odlazi u istoriju kao energent i postaje dragocena hemijska sirovina
20% nulearno gorivo – trenutno jedino moguće rešenje koje nudi nauka. U perspektivi, kao atraktivno rešenje, postoji mogućnost fuzije čiji su rezervoari u morskim vodama praktično neistrošivi. Prema prognozama stručnjaka, nauka najranije za 50 godina može da ponudi rešenje za primenu fuzije
15% hidroenergija - voda ima krajnje ograničene kapacitete pošto se ne koristi samo za proizvodnju energije.

Cena proizvodnje električne energije :
1,8 centi kč nuklearne energije
2,2 centa kč dobijen sagorevanjem uglja
4,0 centi kč dobijen u gasnim elektranama

Promene u stavu javnog mnenja

Najveći otpor izgradnji nuklearki bio je strah od otpada, što je i razumljivo, smatra dr Krunoslav Subotić. Skladištenje otpada koji će se razložiti za 100.000 godina zaista izaziva strah. Ali, najnovija ponuda Kluba 7 o davanju goriva na lizing, odnosno vraćanju u zemlju proizvodnje nakon korišćenja, dovodi do preokreta.

Nove elektrane

Rukovodstvo Elektroprivrede Srbije nedavno je potvrdilo da, odmah posle novogodišnjih praznika, počinje pregovore sa stranim partnerima o izgradnji novih elektrana. Pošto se u regionu oseća veliki nedostatak struje, posle zatvaranja bugarske nuklearke „ Kozloduj “, što je bila obaveza te zemlje u sklopu uslova ulaska u EU, Srbija se uključuje u izgradnju značajnih kapaciteta. Procena EPSa jeste da zemlji nedostaju dve elektrane ukupnog kapaciteta 700 megavata. Pored pregovora sa strancima, vode se pregovori i sa Elektrorivredom Republike Srpske o zajedničkom ulaganju u hidroelektranu „ Buk Bjela “ i o kupovini hidroelektrane „ Višegrad “.

- Nauka radi na projektu skraćenja vremena razlaganja nuklearnog otpada i na novim sigurnim reaktorima. Nesporazum sa javnošću napravljen je zbog nedovoljne informisanosti. Na primer, slovenačka nuklearka „ Krško “ godišnje proizvede desetak tona nuklearnog otpada koji zauzima prostor od jednog kubnog metra. Nije greška, 10 tona stane u jedan kubni metar ! U isto vreme, TE Obrenovac za godinu dana sagori 3 miliona tona uglja, gde je za smeštanje sagorelog materijala potrebno 3 miliona kubnih metara prostora. Proporcije narušavanja ekologije su jasne iz ovih podataka. Činjenica da nema nikakvog emitovanja sadržaja u vazduh još je jedan prilog za korišćenje nuklearne energije.

Sledeća stvar je da u svetu postoji 440 reaktora čiji je instalisani kapacitet 400.000 megavata. Morima kruži još sto - dvesta podmornica na nuklearni pogon. Upravo su iskustva sa podmornicama doprinela velikom proboju u stvaranju novih bezbednih reaktora takozvane 4. generacije. Ti reaktori ne prelaze 300 megavata snage. Dizajnirani su na zahtevima da nema nikave liferacije goriva, principu održivosti - odnosno izbačena su kritična mesta sigurnosti i ekonomičnost rada. Na tržištu će se naći između 2013. i 2015. godine, a njihova važnost se ne ogleda samo u proizvodnji električne energije već i tečnog vodonika koji će zameniti benzin kao pogonsko gorivo u saobraćaju.

Sistem pritiska i potpritiska u procesu stvaranja nuklearne energije

U Evropskoj Uniji je uzeto kao mera da bi bilo najbolje da se energetske potrebe Unije podmiruju sa 30% nuklearne proizvodnje. Za srednje razvijene evropske zemlje postavljen je standard da treba da ima instalisanu snagu na nivou od 2 kilovata električne snage po stanovniku.

Neminovno se nameće pitanje : gde je tu Srbija ? Gde ako se zna da su svaki napredak i dalja emancipacija društva vezani za energiju... Srbija je proteklih godina dosta zaostala u tehnološkom razvoju. Međutim, kada bi trećina ili milion porodica u našoj zemlji kupile po računar i klima uređaj, što je danas izdatak od 500 evra, naša zemlja bi se našla u problemu - odnosno manjku za 1.000 megavata ili za jednu novu termoelektranu kao što je Obrenovac !

Dr Subotić, o kome možda najbolje govori podatak da je vodeći istraživač u rusko - američkom timu koji u laboratoriji u ruskom mestu Dubni radi na otkrivanju novih elemenata Mendeljejevog sistema, kaže da mora da se radi promišljeno i brzo.

- Kroz celu istoriju, gospodari energije su bili i gospodari sveta. Mislim da je danas svima jasno da rešenje za opstanak i napredak na Zemlji leži u tehnologizaciji planete - i tu je okretanje nuklearnoj energiji neizbežno. Zbog toga zaostatak od par, da ne govorimo o desetini godina vodi u retardiranu poziciju koju je teško prevazići. Napredak leži u odsustvu improvizacije i oslanjanju na znanje. Još uvek pamtim reči mog prvog mentora koji je rekao da u nauci i gledanju u budućnost svako ko ume da sabira predstavlja mudrog čoveka. Ko ume da množi i izvlači iz toga zaključke taj je genije.

Vladimir Jovanović

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA