ETNOMIKOLOGIJA
Pripremila:
Ibrahim Hadžić
narodna imena gljiva
U dvadesetogodišnjem istraživanju gljiva Srbije i Crne Gore, usput sam beležio i njihova narodna imena, tzv. mikonime, pa se na osnovu prikupljene građe može zaključiti da naš narod poznaje tek oko četrdesetak vrsta (neke samo na nivou roda), što predstavlja izuzetno mali broj u odnosu na broj vrsta koje su registrovane na našim terenima. Ali, da paradoks bude veći, za tako mali broj vrsta u upotrebi je ogroman broj mikonima (oko 220). Svakako, ovaj neobičan podatak govori o maštovitosti naroda u davanju imena gljivama, ali u isto vreme govori i o nemogućnosti lakog međusobnog sporazumevanja kada su gljive u pitanju, pa čak ni onih stanovnika koji žive u dva susedna sela. Kao primer navešćemo da je za samo 7 vrsta upotrebljeno 87 imena, dakle više od trećine ukupnog broja zabeleženih mikonima. Najkarakterističnija po broju sinonima je Amanita caesarea (22), iako je njeno rasprostranjenje slabije na širem prostoru Srbije i Crne Gore (ne raste na višim nadmorskim visinama i u četinarskim šumama), pa Macrolepiota procera (15), Agaricus campestris (14), Boletus edulis (13), Lactarius piperatus (13), Coperinus comatus (12) i Cantharellus cibarisu (11).
Zanimljivo je naglasiti da u pomenutom broju vrsta koje je naš narod imenovao, otrovne učestvuju samo sa jednim predstavnikom koji ima dva mikonima. Ovaj podatak tim pre je čudniji jer su trovanja gljivama, pa i ona sa fatalnim ishodom, u našim krajevima prilično česta.
Kada je u pitanju određena oblast, jednostavna statistika pokazuje da zapadna Srbija prednjači u poznavanju gljiva, pa su na prvom mestu Tara, Valjevo i okolina, a potom slede krajevi iz istočne i jugoistočne Srbije.
Što se tiče značenja narodnih imena gljiva, može se zaključiti da ona precizno definišu neka njihova svojstva pa nas upućuju na stanište (bunjištara, đubretara, panjura, potrnjača, votnjačara), na način rasta (rednuša, reduša, igraorka...), na boju (crvenjača, žujkica, plavulja, rudišnjača...), na sličnost sa životinjama (gujara, jastrebnjača, međedara, ovan, petlić, srndać...), na sličnost sa ljudskim bićima (bulindža /bula/, kaluđerka, knez, popadija...), na sličnost sa predmetima (top, lonče...), pa i da istaknu razlog zbog čega se beru (prodajka, prodavnjača), ili kako se obrađuju (rezanac) itd.
Za ovu priliku predstavićemo vrste sa najvećim brojem sinonima i jednu jedinu – otrovnu, koja, inače, ne zauzima prvo mesto po otrovnosti i od koje su trovanja retko sa fatalnim ishdom.
Mikonimi obeleženi zvezdicom zapisani su u Botaničkom rečniku Dragutina Simonovića, ali bez odrednice u komo kraju se koriste.
 |
Agaricus campestris (L.) Fr. pravi šampinjon (rudnjača)
Raste od maja do novembra na livadama, u baštama, po parkovima, često u tzv. vilinim ili vrzinim kolima, ili redovima; može se zameniti otrovnim šampinjonom (Agaricus xanthoderma) i otrovnom brašnjačom (Clitocybe dealbata). Jestiva.
Baštnjača (manastir Ćelije kod Gradca); crvenče (Lužnički kraj); crvenjača (zapadna Srbija); crvenka (Lužnički kraj); crvenjuša (Pirot); jesenka (okolina Bijeljine); koštunac (Piva); kupijenac (okolina Kaknja); livadarka (Tara, Zlatibor); livadnjača (Goč); livadska (Novo Brdo na Kosovu); livadska pečurka (Pešter, Sremska Mitrovica); reduša (Divčibare, okolina Užica, Zlatibor, Tometino polje); rudišnjača (Brajkovac i druga sela oko Lazarevca). |
 |
Amanita caesarea (Scop. : Fr.) Pers. : Schw. cezarova pupavica (blagva)
Raste od kraja juna do oktobra u hrastovim i kestenovim šumama, na pašnjacima i livadama koje su u blizini šume; može se zameniti sa otrovnom muharom (Amanita muscaria). Jestiva.
Bulindža (Kraljevo i sela u podnožju Kopaonika); gaćuša (Trešnjevica kod Arilja); ilinjača (Mionica); jajcara (Kruševac); jajčara (Bukovik kod Aleksinca, Luge kod Berana, Porečki kraj); jajčarka (Gornji Milanovac); jajnjača (okolina Uba); kajmakčara (Kraljevo i okolina); lonče (Banija); knega*; kneginja*; knjez*; paradajzara (Grocka kod Beograda); popadija (Trešnjevica kod Arilja); popovača (Rudnik); rubinjača (Velika Moštanica kod Beograda); rudišnjača (Tara); rudnica (Banja Luka); rudnjača (Solotuša kod Bajine Bašte, Sušica pored Valjeva, Tara); rujnica (Loznica i okolina); skorupača (Čačak i okolina); žula (Kopaonik, Brus).
|
 |
Boletus edulis Bull. : Fr. letnji vrganj
Raste od kraja maja do kraja oktobra u listopadnim i četinarskim šumama; može se zameniti sa gorkom žučarom (Tylopilus felleus) ili otrovnom ludarom (Boletus satanas). Jestiva.
Čavurka (Valjevo); debela (okolina Valjeva); međedara (Lještansko kod Bajine Bašte); medvedara (Rudnik, Tara, Valjevo); ovan (Masurovci kod Babušnice); prodajka (Gornja Dobrinja, Mionica, Užička Požega,); prodavnjača (Brajkovac i druga sela oko Lazarevca); rezanac (Užice); slatki vrganj (među beogradskim gljivarima koji razlikuju nekoliko vrsta vrganja); sokolčići (planina Plana kod Crne Trave); sololovi jaganjci (planina Plana kod Crne Trave); top (Romanija); varganj (Srem i severozapadna Bosna).
|
 |
Macrolepiota procera (Scop. : Fr.) Sing. visoka sunčanica
Raste od juna do kraja jeseni u listopadnim i četinarskim šumama, na proplancima, kao i na livadama; može se zameniti sa vrstom sumnjive jestivosti, kuštravom belom sunčanicom (Macrolepiota rhacodes var. hortensis), a u ranoj fazi razvoja sa otrovnom panterovom muharom (Amanita pantherina). Jestiva.
Čučulec (Romi iz sela Meljak kod Beograda); ćurjara (selo Beljin kod Obrenovca); gujnjača (okolina Valjeva); jelenak (selo Vave kod Babušnice); kozara (Fruška gora); orlovača (Lještansko kod Bajine Bašte); popac (Stragari); prstenka (Tara); srndać (sela oko Lazarevca, kao i sela oko Babušnice: Masurovci, Bratiševac i Valniš); srndakuša (centralna Srbija); suncobranka (Beograd); šmrkavac (Beljin kod Obrenovca i okolina Bijeljine); šumski srndać (Porečki kraj); tornjača (Lještansko kod Bajine Bašte); velika sunčanica (Beograd). |
 |
Coprinus comatus (Mull. : Fr.) Pers. velika gnojištarica
Raste u rano proleće sporadično, a od kraja leta i u toku jeseni masovno od močvarnih nizija, peščanih rečnih obala do planinskih zaravni i livada; može se zameniti sa uslovno jestivom jajastom gnojištaricom (Coprinus atramentarius). Jestiva mlada.
Beli jarčić (Kruševac); đubretara*; gujara (Lještansko kod Bajine Bašte); jarčić (Tara); jastrebnjača (Progar u Sremu); kaluđerka (Srednja Dobrinja kod Užičke Požege, Rakovica u Beogradu, Užička Požega); kozara (Stol kod Babušnice); mastilavka (južni krajevi Srbije i Makedonija); mastiljavka (zapadna Srbija); poljski srndać (Bratiševac kod Babušnice); srndać (Porečki kraj); zmijara (zapadna Srbija). |
 |
Cantharellus cibarius (Fr. : Fr.) Fr. lisičarka
Raste od ranog leta do jeseni u listipadnim i četinarskim šumama, u grupama; može se zameniti sa otrovnom zavodnicom (Omphalotus olearius). Jestiva.
Kajsijača (Sremska Mitrovica); kajsijevača (Fruška gora); lisičara (Niš); lisičac (Jastrebac); lisičica (jugozapadna Srbija); ljutica (zapadna Srbija); vruštavac (okolina Uba); žujkica (Tara); žuka (okolina Valjeva); žutica (zapadna Srbija); žutulja (Paune kod Valjeva). |
 |
Amanita muscaria (L. : Fr.) Hooker crvena muhara
Raste od sredine jula u četinarskim šumama na višim nadmorskim visinama.
Otrovna. Besnjača (zapadna Srbija); ciganka (Novo Brdo na Kosovu). |
Tekst i fotografije: Ibrahim Hadžić
|
