ZOOLOGIJA

Pripremila: Vesna Strugar

Zimski san Životinja!

Nedostatak hrane jedan je od glavnih razloga otežanog preživljavanja mnogih divljih životinja tokom zime. Da bi što lakše prebrodile ovaj period, pojedine vrste životinja, nailaskom zime, padaju u stanje hibernacije odnosno ”zimski san”.

Odlazak živih vrsta

Tokom zime, u životinjskom svetu vlada uobičajeni red. U tom svetu  jasno je šta ko čini da bi se prebrodili dugi i teški dani u zamrlom i hranom oskudnom okruženju.

- U Srbiji najveći broj divljih životinja tokom zime prepušten je borbi za opstanak, pre svega zbog nedostatka hrane - kaže dr Rajko Dimitrijević, profesor na Katedri za dinamiku razvića Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Neke životinje aktivne su tokom cele zime, dok se druge povlače u stanje hibernacije, tj. stanje višemesečnog sna.

Najugroženiji su biljojedi kojima snežni pokrivač onemogućava da dođu do hrane i koji u tim uslovima nemaju drugog izbora osim da se posluže nečim što u povoljnijim klimatskim uslovima ne bi ni pogledali - korom drveta, na primer. Ptice, koje takođe ne spavaju, primenjuju dvojaku taktiku prezimljavanja: selice odlaze u toplije južnije  krajeve još krajem leta, dok hrane ima u izobilju, a stanarice dele sudbinu životinja koje ostaju u svojim staništima.

Rezerve u repu Nemački fiziolog dr Katrin Dausman , sa Filips univerziteta u Marburgu , dokazala je 2004. da i primati padaju u stanje hibernacije . Ona je ustanovila da jedna vrsta debelorepog patuljastog lemura ( Cheirogaleus medius ), sa Madagaskara , provodi i do 7 meseci tokom godine u   stanju hibernacije ,  u rupama razgranatog drveća . Nagomilane rezerve masti , koje predstavljaju izvor energije i koje mu omogućavaju da preživi , smeštene su kao i kod drugih vrsta debelorepih lemura - u repu .

Grabljivice love sitne ptice i male glodare, a lešinari poput beloglavog supa dragoceni su čistači prirode. Ptica “pomrakuša” ili kako je drugačije zovu “mračnjak”, koja živi i u našim krajevima, provodi deo zime u stanju hibernacije - ne pomera se i spava kao “zaleđena”. To je jedina vrsta ptica koja se tako ponaša na svim postorima gde je ima. 

- “Zimski spavači”: medvedi, jazavci, vrste slepih miševa, tekunice, puhovi, hrčci i ježevi…  pripremaju se za zimu tako što ispod kože nagomilavaju rezerve hranjivih materija koje lagano troše do buđenja u  proleće, ili stvaraju obilate rezerve hrane kojom se hrane kada se tokom zime probude. Najčešće im izrasta gusta dlaka koja ih dodatno štiti od surovih zimskih uslova. Ako zima nije veoma hladna, medvedi mogu, ako je posredi lakši san, povremeno da se probude i izađu iz staništa ili pećina, koje su im omiljeno i idealno sklonište Dezorijentisani i pospani, kreću u potragu za dodatnom hranom. S obzirom da su individualisti, kreću sami da bi se, posle više-manje uspešne potrage vratili da dosanjaju “zimski” san. Dok su u hibernaciji, sve vitalne funkcije su im usporene, a telesna tempeartura snižena (kod medveda sa 37C pada na 31C). Ako i ne nađu hranu, kada se probude, život im nije ugrožen - objašnjava profesor Dimitrijević.

dr Rajko Dimitrijević

Jazavac koji kopa rupe u zemlji duboke i do tri metra, a koje oblaže  suvim lišćem i travom, može da provede u skloništu do pet meseci, pre svega zbog veoma male potrošnje energije. Neki sitni glodari, na primer puh i hrčak ponašaju se drugačije tokom hibernacije. Hrčak ne nagomilava rezerve masti pod krznom već se povremeno budi da bi se hranio, a puh dobro snabdeven rezervama masti i hranljivih materija spava i do šest meseci - od oktobra do aprila! Posle tako dugog zimskog sna, životinje gube i do 50% telesne težine. U stanju zimskog sna, primirene životinje često postaju žrtve drugih životinja, onih kojima zima ne umanjuje apetit. Tako, na primer, pominje profesor Dimitrijević, tri četvrtine populacije sivih ili puhova orašara, sklupčanih u malim gnezdima, ne dočekaju proleće.

V. Strugar

Mrki medved Mrki medved je jedna od 98 vrsta sisara (Mammalia) i jedna od 19 vrsta zveri (Carnivora) Srbije. Takođe, jedna je od najmanje istraživanih i poznatih vrsta sisara u Srbiji. Staništa medveda su pretežno u brdsko-planinskim delovima zapadne, jugozapadne, istočne i južne Srbije. Prema najnovijim procenama, u Srbiji nema više od 53 primerka ove vrste, u šta nisu ubrojani primerci sa Kosova i Metohije, pošto od 1998. godine podaci nisu dostupni. Mrki medved je zaštićen lovostajem preko cele godine, svrstan je u kategoriju ranjivih vrsta, a u nacrtu nove Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti predložen je kao zaštićena vrsta kojom bi se aktivno gazdovalo. Zbog malobrojnosti predložen je za upis u Crvenu knjigu sisara Srbije (knjiga o posebno ugroženim živim vrstama).