ASTROFIZIKA

Pripremio:Miomir Tomić

ENERGIJA
Snaga uma

Ako je tačno da je vasiona nastala pre 18 milijardi godina u Velikom prasku, za taj trenutak morala je postojati energija istog godišta. U tom događaju uočavamo nekoliko nerazjašnjenih pojmova: količinu mase koja se raspala, količinu energije koja je uzrokovala raspadanje materije, razlog raspadanja osnovne materije, vreme trajanja raspadanja, brzinu kretanja raspadnute materije i veličinu prostora u kom se materija (i dalje) rasipa - širi.

Fenomen energije dešava se na makro planu - stvaranjem novih kosmičkih galaksija, i na mikro planu - promenama na molekularnom i atomskom nivou. Ove pojave su nevidljive i nejasne ljudskom umu ali i dokaz da ljudski um još uvek nije znanjem pronikao u mnoge tajne stvaranja i održavanja prirode.

Najstariji živi organizmi na Zemlji su mikroorganizmi - virusi i bakterije. Dok su virusi mikroorganizmi koji ne mogu stvarati energiju i energetski su zavisni, vezani za enzimski sistem ćelije domaćina, bakterije su se razvile kao jednoćelijski organizmi i obavljaju sve osnovne funkcije - hrane se, dišu, proizvode i troše energiju, rastu i razmnožavaju se. Iz ovih osnovnih oblika razvijali su se novi: alge, bičari... Bičari su se razvili u dva osnovna oblika – biljni (Phtomastigina) koji sadrže hlorofilna zrnca preko kojih dobijaju energiju za život i razmnožavanje, i životinjski (Zoomastigina) koji žive u uzajamno korisnim zajednicama ili kao paraziti.

Čovekova starost procenjena je na 2,5 miliona godina. U tom vremenu stvorena je nova energija - energija uma. Dugo je bio uplašeni posmatrač prirode; udara groma, sevanja munja i šumskih požara, snage nabujalih reka, plima i oseka, letnjih požara, vode koja se pretvara u led i cepa stene, zima koje uništavaju biljke, vrelina koje isušuju reke i jezera ili stvaraju oluje i uragane. Vremenom, snagom svog uma, čovek je ovladao nekim vrstama energije i dozvolio sebi ponašanja koja su uzrokovala da zakoni prirode dobiju nove i nepredviđene energetske oblike.

Odakle nastaje energija koja pokreće čoveka?

Veličanstven u stvaranju a potpuno nerazumljiv u razaranju, ljudski mozak je dugo bio tajna. Istražene su zone memorije, odlučivanja, emocija... Iscrtane su mnoge mape delova mozga, ispisani naučni doktorati. Nagađalo se o njegovoj pokretačkoj snazi. Tražile su se empirijski tačne činjenice.

Dekart je putovanje «informacija» do mozga poredio s vazduhom koji kruži «orguljama» tela. Profesor fizike na Kembridžu, Glison je 1654. otkrio i definisao nadražaj živaca i mišića, ali ne i vrstu energije koja podstiče grčenje mišića. Galvani 1786. obnaroduje statički elektricitet u mišićima. Mateuči otkriva 1838. električnu struju koju stvara mišić, i naziva je «vlastita struja». Bečki psihijatar Hans Berger je 1929. otkrio prisustvo električne energije u mozgu, o čemu su svedočile oscilacije igle na galvanometru. Moždani elektricitet koji je Berger registrovao na površini lobanje nije se mogao uporediti s pražnjenjem električne jegulje (300 volti i 0,5 ampera), ali je to ipak električni potencijal snage nekoliko desetina mikrovolti (ili milionitih delova volti) i oscilacija s niskom frekvencijom. .

Odakle potiče energija koja prenosi čulne signale u organizmu?

U toj proizvodnji energije glavnu ulogu igra ćelijska opna (membrana). Kao i svaka živa ćelija, i neuron je obavijen opnom. Ta opna sastavljena je iz lipida i proteina debljine 5-10 milijarditih delova metra, što je hiljaditi deo prečnika ćelije. Unutrašnjost neurona sadrži deset puta manje natrijuma nego spoljašnja sredina, ali i preko deset puta više kalijuma od nje. Energija je akumulirana sa obe strane «brane», u vidu hemijskih koncentracija. Ta hemijska energija pretvara se u električnu energiju. Na prelazak hemijske energije u električnu utiče svojstvo gubljenja negativnog električnog naboja - jednog elektrona - prilikom potapanja u vodeni rastvor. Atomi natrijuma i kalijuma dobijaju pozitivan naboj: postaju pozitivni joni a njihovo pomeranje stvara električnu struju. S jedne strane opne višak jona natrijuma, s druge strane višak jona kalijuma. Ako opna propusti, električne struje stvorene njihovim pomeranjem, suprotnog smera, poništiće se. Tada se uključuje opna sprovodeći «selektivno filtriranje». Pri mirovanju, propušta samo jone kalijuma a jone natrijuma ne. Na tome se razvija elektromotorna sila s vrednošću i znakom (negativnim u unutrašnjosti), koji je u neposrednoj vezi sa odnosom koncentracija kalijuma sa obe strane opne. Pretvaranje razlike u hemijskoj koncentraciji u električni potencijal pomaže protein enzim pumpa, koji prolazi kroz opnu, hvata jone s jedne strane i prenosi ih na drugu stranu opne. Pošto se ovo prenošenje izvodi protiv struje u stanju normalnog režima, troši se energija. Tu energiju u hemijskom obliku isporučuje supstanca ATP koja proizvodi ćelijsko disanje. Enzim pumpa odvaja molekul ATP- a i koristi energiju dobijenu tim odvajanjem za prenošenje jona natrijuma i kalijuma preko opne.

Ako se ovome doda informacija da u čovekov mozak, prosečne težine oko 1.400 gr, može da se uskladišti do sto biliona bita infomacija, ne treba misliti da je završena priča o energiji uma. Ona se tek otvara.

Energija u glavama i duši Pitagore, Diogena, Fidije, Cicerona, Bokača, Dantea, Leonarda, Mikelanđela, Kopernika, Šekspira, Rembranta, Njutna, Čajkovskog, Getea, Dostojevskog, Ajnštajna, Hokinga i sličnih, stvorila je ono što danas nazivamo civilizacijom. To je energija genija.

Ako živi organizam-čovek ne želi da shvati da je on podsistem fizičke sredine, podređen njoj i njenim zakonima i da energiju koju je dobio od prirode mora da usaglasi sa njom, neće biti novih pomaka evolucije. Spirala razvoja će se zatvoriti kao krug. Energija uma ima svoje svetlosne domete i mračne padove. Da li ćemo biti na svetlu ili u tami, zavisi od toga na koju ćemo stranu usmeriti energiju sopstvenog uma.

Miomir Tomić