NOVE ENERGIJE

Pripremio: Vladimir Milojević

"Solarnim impulsom" oko sveta

Let bez štetnih gasova

Ideja da se za let aviona koristi isključivo solarna energija, pre samo nekoliko decenija izgledala je nerealna i praktično neostvariva. Da je neko tada tvrdio da će već na početku druge decenije 21. veka biti napravljena letelica kojom će čovek bez trunke goriva, samo pomoću energije Sunca, moći da obleti Zemljinu kuglu bez ijednog sletanja, taj bi u najmanju ruku bio posmatran kao zaljubljenik u dela Žila Verna, veoma sklon mašti.

Sedmog aprila ove godine, posle punih 106 godina od prvog leta aviona braće Rajt, dogodila se istinska revolucija u vazduhoplovstvu i primeni «čiste» obnovljive energije: uspešno je obavljen let letelice čije je pogonske motore isključivo napajalo Sunce - poleteo je prvi avion sa apsolutno «nultom emisijom» štetnih gasova.

Let nad jezerom

Za komandama aviona sa oznakom HB-SIA, razvijenog u okviru projekta «Solar Impulse» («Sunčev impuls»), nalazio se probni pilot iz Nemačke, Markus Šerdel. Avion je po izuzetno lepom vremenu, tačno u 10.30 poleteo iz vojne baze u Pajernu, a zatim je iznad švajcarskog jezera Nojšatel pred više hiljada posmatrača i zaljubljenika u avijaciju ponosno jedrio u vazduhu.

Pilot je testirao letelicu izvođenjem različitih manevara i figura. Maksimalna visina koju je dostigao tokom leta iznosila je 1.200 m (približno 4.000 fita), dok je njegovo ukupno trajanje iznosilo sat i 27 minuta. Posle leta, veoma raspoložen Šerdel je izjavio da je let bio izuzetno prijatan i da je protekao bez ikakvih problema. Naglasio je da je imao utisak kao da je za komandama simulatora a ne pravog aviona: «Napravljen je prvi korak i pripreme za naš konačni cilj, let oko sveta, mogu spokojno da se nastave».

Veći od „boinga“ a težak kao osrednji auto

HB-SIA je avion specifične konstrukcije na čijem razvoju je, tokom prethodnih sedam godina, radila ekipa od sedamdeset stručnjaka različitih profila. Osamdeset različitih kompanija snabdevalo je projekat odgovarajućim komponentama neophodnim da letelica bude napravljena. Izvršni direktor projekta, istovremeno i njegov suosnivač, švajcarski pilot Andre Boršberg izjavio je da nikada u istoriji nije poleteo toliko veliki a istovremeno toliko lak avion, i da je takav odnos dimenzija i mase aviona nešto potpuno novo u svetu avijacije.

Raspon krila ove letelice, za čiji su ultralaki trup i krila prilikom izrade upotrebljena specijalna ugljenična vlakna, iznosi 63,4 m, što je pet metara više od dvostrukog raspona „boinga 737-300“! Avion poseduje izuzetne aerodinamičke karakteristike i podseća na jedrilicu. Iako na prvi pogled ima nežnu konstrukciju, sposoban je da izdrži veoma velika opterećenja u vazduhu. Njegova težina sa kompletnom opremom iznosi samo 1.700 kg, od čega najveći deo odlazi na specijalne litijum-polimerske baterije - oko 400 kg.

Značaj raznih generacija baterija i fotonaponskih ćelija

Markus Šerdel i Andre Boršberg

Razvoj baterija novih generacija punjivih baterija izuzetnih mogućnosti (visoki kapacitet u odnosu na težinu, efikasno dopunjavanje, mala unutrašnja otpornost i pad napona, zanemariv «memorijski» efekat i sl.) uz istovremeni razvoj savremenih solarnih fotonaponskih ćelija velike pretvaračke efikasnosti i korisnog dejstva, preduslovi su za uspešno korišćenje solarne energije uopšte. Svaki sačuvani vat (W) snage Sunca puno znači. HB-SIA poseduje 12.000 fotonaponskih ćelija koje, posebnim regulaciono-pretvaračkim sistemom, pune ugrađene Li-polimer baterije. U njima se akumulirana električna energija potom koristi za napajanje četiri elektromotora snage 10 KS, koji pokreću propelere letelice.

Velika pažnja je posvećena i kokpitu aviona: korišćenjem ergonomskih komandi i instrumenata, ostvaren je veoma prisan interfejs pilota i letelice. Kada budu završena sva neophodna ispitivanja i podešavanja, HB-SIA će moći da leti više dana i noći bez prekida, prosečnom brzinom od 70km/h pri maksimalnoj visina leta od 8.500 m.

Uskoro i noćni let

Predsednik kompanije «Solar Impulse», švajcarski psihijatar Bernard Pikard, poznat po svetskom rekordu u letenju balonom ostvarenom u martu 1999. godine, kada je za 20 dana obleteo svet bez spuštanja gondole, najavio je prvi noćni let ovim avionom. On će biti obavljen narednog leta, za kada je predviđen let u ukupnom trajanju od 36 sati, bez sletanja.

Letovi koji će posle toga uslediti biće duži, između četiri i šest dana. Tokom 2011. godine planiran je prelet Atlantika, dok će kruna projekta, obilazak Zemljine lopte bez sletanja, biti realizovan tokom 2012. godine. Trajanje tog leta zasad nije moguće odrediti jer ono umnogome zavisi od meteoroloških uslova koji mogu uticati na promene maršrute.

Doprinos promociji «čiste» energije

Projekat «Solarni impuls» predstavlja izuzetan doprinos promociji čiste, «zelene» obnovljive energije, gde ne postoji emisija štetnih gasova. Njegov značaj dodatno karakteriše činjenica da se princip čiste energije promoviše upravo u vazduhoplovstvu - saobraćajnoj grani gde postoji velika emisija štetnih gasova i isparenja u atmosferu.

Ulaganja u «Solarni impuls» su relativno velika: budžet projekta iznosi 100 miliona švajcarskih franaka (oko 94 miliona američkih dolara). Značajno je što mnoge velike uticajne kompanije i ustanove podžavaju ovaj projekat, a najviše novca su do sada uložili belgijska hemijska grupa «Solvay», švajcarska fabrika satova «Omega» i nemačka Deutsche Bank. Naučnu podršku i logistiku projektu pruža Politehnička federalna škola iz Lozane koja je deo Švajcarskog federalnog Univerziteta.

Bernard Pikard naglašava da budućnost sveta u velikoj meri zavisi od sposobnosti i spremnosti čoveka da što pre počne da koristi resurse obnovljivih izvora energije. «Solarni impuls» je jasan dokaz da je to moguće već danas jer već postoje dovoljno razvijeni sistemi koji odmah mogu da dobiju svoje mesto u svakodnevnom životu, a doprinos tih novih tehnologija očuvanju prirode će u velikoj meri biti doprinos životu narednih generacija.

Vladimir Milojević