RETKE VRSTE

Pripremio: Oliver Klajn

Planinska njala
Koraci u stalnom strahu

Dugo se verovalo da je planinska njala vrlo srodna sa ostalim njalama, što je posledica lako uočljive sličnosti među vrstama. Međutim, ime vrste može da navede na pogrešan zaključak. Utvrđeno je da su planinskoj njali najsrodniji kudui, antilope kojih najviše ima u šumovitim predelima istočne i južne Afrike.

Planinska njala se, prema binominalnoj nomenklaturi, zove Tragelaphus buxtoni. Pripada potporodici Bovinae, odnosno goveda a porodici Bovidae. Krzno mužjaka planinske njale je sivkastobraon boje. Kako mužjaci stare, tako postaju tamniji. Ženkama imaju razbacane beličaste pege po telu, takođe i pruge, bleđe braon boje.

Ove antilope žive na velikim nadmorskim visinama od 3000 do 4200 m. Prebivaju u šumovitim predelima, uz pašnjake u dolinama, uz žbunje, u pustarama i slično. U predelu ramena visoke su oko 135 cm, teške su od 150 do 300 kg. Mužjaci su znatno krupniji. Hrane se najčešće žbunjem i raznim biljnim vrstama, ređe jedu lišajeve, travu, palo lišće i paprat. Kada je sezona kiša, obično su na nižim terenima. Kada je suvo, idu u više predele iznad šuma. Noću će se njale koje žive u šumi lakše odlučiti da napuste njene dubine i potraže hranu na otvorenijem prostoru.

Endemska su vrsta, što podrazuemeva da ih ima samo u Etiopiji. Žive u zonama Bale i Arusi koje su deo velikog etiopskog regiona Oromia. Lokalno stanovništvo u Etiopiji zove ovu životinju agazen. Na žalost, rado love planinsku njalu usled po svemu sudeći neutemeljenog verovanja u njena lekovita svojstva. To se naročito ispoljava kroz običaj da se ubije ženka zbog bizarnog uverenja Etiopljana da se njenim urinom leči sifilis. Razlog za lov je i meso antilope. Veliku opasnost za njih predstavljaju lovokradice i smanjivanje životne sredine. Više im odgovaraju niži predeli - ali se oni najčešće koriste za poljoprivredu. Sve to doprinosi visokom stepenu ugroženosti vrste. Procenjuje se da je ukupan broj jedinki između dve i četiri hiljade.

Ženke se obično kreću u pratnji jednog ili dva naraštaja mladih. Tako stupaju u vezu sa drugim ženkama praćenim svojim mladuncima. To udruživanje je obično nestalno i učestalo. Nekada bude i do trinaest jedinki, uglavnom ženki i mladunčadi. Manje ih je u zajednici kada zavlada suša.

Mladi mužjaci takođe formiraju krda. Prosečan broj planinskih njala u krdu je od 5 do 7. To se vremenom ne menja. Čak i kada su bili daleko brojniji, pre više decenije, krda nisu bila veća.

Zoolozi su prvi put stručno obradili i klasifikovali planinsku njalu 1910. godine. To je bila poslednja vrsta afričke antilope čiji je način života nauka istražila.

Ženke zatrudne kada dostignu starosnu dob od oko dve godine. Trajanje trudnoće je od osam do devet meseci. Rađa se jedno mladunče. Pare se najviše u decembru. Mladunci ostaju uz majku i dve godine. Odmah po isteku tog roka mlade ženke zatrudne.

Aktivniji su tokom popodneva i noću. Ali, hranu mogu da konzumiraju u svako doba - ne postoji određeno vreme kada se hrane. Stariji mužjaci su skloniji usamljeničkom životu i stručnjacima je teže da ih prate. Inače su veoma oprezni, što podstiče činjenica da su ih stalno lovili. Najviše ih ima u zoni Bale, gde je uspostavljen nacionalni park. Tu su u potpunosti zaštićeni i kreću se sa mnogo manje straha.

Najradije borave na prostoru gde ima grančica i paprati. Ogromna opreznost ima nalaže da mogu u svakom trenutku da čuju ukoliko im se neko približava tako što će nagaziti na osušenu grančicu ili nešto slično. U tom slučaju će se za tili čas izgubiti. Proizvode dve vrste zvukova: nešto kao promuklo groktanje i neku vrstu laveža kada su ugroženi.

Oliver Klajn