NOVE ENERGIJE

Pripremio: Oliver Klajn

Daleki istok

Iz vulkana i sa zemlje

Već danas, u Kini, jedna šestina proizvedene električne energije potiče iz obnovljivih izvora, ćemu država posvećuje veliku pažnju. Organizovan je veliki broj stručnih skupova a uključene su i mnoge institucije u Kini. U ovoj državi se prosto nameće potreba za vrlo iscrpnim bavljenjem ovom tematikom i nalaženjem načina za praktičnu primenu

Pre četiri godine, od različitih prirodnih nepogoda u Kini umrlo je čak 2700 ljudi. Jugozapadni deo zemlje zahvatile su najgore suše od kada se vodi evidencija o vremenu - a to je preko sto godina. Jugoistok i centralni deo države bili su pogođeni tajfunima i poplavama. Među stručnjacima preovlađuje uverenje da su te vremenske nepogode samo najava onoga što čeka najmnogoljudniju državu i u budućnosti.

Sedam od deset najzagađenijih gradova na svetu su u Kini. Više od 20 miliona seoskih domaćinstava služi se bioenergijom, pri čemu dominira korišćenje metana. Godišnja proizvodnja ovog gasa iznosi osam milijardi m3. Proizvodnja struje od bioloških goriva u narednih deset godina trebalo bi da se ušestostruči i da od 5 GW naraste na 30 GW, pri čemu će se upotreba metana u ove svrhe udvostručiti.

Manioka, šećerna trska, jatrofa...

Posle Brazila i SAD, Kina je treći najveći proizvođač etanola. Ove godine bi više od pola ukupne potrošnje benzina u Kini trebalo da bude zasnovano na etanolu, što je plan jednog od najvažnijih državnih tela u ovoj oblasti Nacionalne komisije za razvoj i reforme.

Geotermalna elektrana u Jangbadjainu na Tibetu

U regionu Guangsi, na jugu zemlje, poznatom po proizvodnji šećera, čak 30 miliona seljaka koristi etanol. Od južnoamerička biljka manioke i skroba iz njenog korena tapioke kao i iz šećerne trske dobija se etanol. U Guangsiju se proizvede 70 % etanola proisteklog iz manioke, oko devet miliona tona. Iz ovog regiona je bilo i izvoza pomenute vrste alkohola u SAD.

Loša strana dobijanja etanola iz biljaka je u tome što nije sigurno da će biti dovoljno sirovog materijala da se čitav proces sprovede u delo jer može doći do nestašice namirnica. Ipak, vlada u Pekingu odobrila je otvaranje četiri fabrike u Guangsiju koje će proizvoditi ovo gorivo. Plan je da se proizvede milion tona goriva iz manioke. Visoka cena ove biljke predstavlja ozbiljnu prepreku i zato se sirovine uvoze iz Vijetnama i Tajlanda.

Iz sporednog proizvoda šećerne trske, melase takođe se može dobijati etanolsko gorivo. Da bi se to ostvarilo, firma „Dašu“ iz Pekinga napravila je znatno efikasniju peć od klasičnih. Otpad od useva i roda se spaljuje i gotovo da nema dima, a troškovi kuvanja i grejanja manji su za 50 %. Odlična je zamena za peć na ugalj ili drva. Ekološki značaj ogleda se u činjenici da se sprečava izbacivanje 8 t ugljen-dioksida godišnje, što je slučaj sa običnom peći. Zasad je samo jedan region stao iza ovog projekta.

Ove godine, kineske vlasti nameravaju da zasade čak 13 miliona ha drva iz roda jatrofa, koji potiče iz Srednje Amerike. To će se najvećim delom ostvariti u južnoj Kini. Iz jatrofe se dobija ulje koje nije jestivo ali služi za proizvodnju biodizela. Očekivana proizvodnja je šest miliona tona godišnje.

Jatropha Biodiesel

Jatrofa može biti i gorivo za elektrane kapaciteta 12 miliona KW, što su dve trećine u odnosu na kapacitet najveće hidroelektrane na svetu „Brana tri klisure“ na reci Jangce. Čak 30 % obnovljive energije biće proizvedeno u elektrani zasnovanoj na jatrofi. Do 2020. godine obnovljivi izvori, prema planu kineskih vlasti, moraju imati udeo od 16 % od ukupne proizvodnje energije.

Sve ovo ima posledice po ekologiju. U jugozapadnoj Kini situacija je vrlo delikatna kada je reč o očuvanju životne sredine. Neretko, lokalne vlasti prodaju netaknuto šumsko zemljište kao marginalno i loše onima koji se bave sečom drva, u ovom slučaju proizvodnjom biogoriva. Postoji bojazan da će ustupiti dragocenu šumu za ovu svrhu pa će mnoge jedinstvene i retke biljne i životinjske vrste biti uništene kako bi ustupile mesto onima iz kojih se dobija alternativna energija.

Po modelu Islanda

Kada je o geotermalnoj energiji reč, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka država je stajala iza tih istraživanja. Ali, uporedo sa liberalizacijom ekonomije u Kinu, smanjeno je interesovanje investitora. Samo se na Tibetu struja proizvodi na ovaj način. Najvažnije geotermalno polje je u gradiću Jangbađainu. Na nadmorskoj visini od gotovo 4500 m radi elektrana još od 1977. godine. Vreli izvori u Jangbađainu snabdevaju strujom i tibetansku prestonicu Lasu. Godišnja proizvodnja iznosi oko stotinu GW. Ispod jangbađainskog geotermalnog polja temperature nadmašuju trista stepeni Celzijusa, na dubini od preko 1500 m.

Manje elektrane nalaze se i u tibetanskom gradiću Nagku i selu Langju.

O geotermalnoj tradiciji u Kini svedoči podatak da je najstarije banjsko lečilište na svetu bio kameni bazen na kineskoj planini Lisan, u vreme Ćin dinastije, krajem 3. veka pne. Danas se izvori tople vode najviše koriste za lečenje ljudi i radi razvoja turizma. Međutim sve se više buši u regionima Pekinga i Tjencina i sve veća količina energije izvlači se iz iste količine tople vode. Na nivou čitave zemlje porast iznosi 20 %. Pre nekoliko godina izgrađeno je geotermalno naselje Ksian Jang. Iza ovog projekta stoje norveške i islandske kompanije. Iskustva iz Rejkjavika, gde već postoje slični projekti, preneta su na kinesko tle i ceo Ksian Jang greje se na ovaj način.

Kompjuterom na plimu i oseku

Kinezi koriste i energiju vezanu za plimu i oseku. Kod ušća reke Jalu u Koreanski zaliv, pravi se najveća elektrana na plimu i oseku na svetu, kapaciteta 300 MW. Nova tehnologija prikupljanja energije u plimskim lagunama omogućiće da se prevaziđu brojni ekološki problemi. I isplativost projekta biće znatno veća. Plimske lagune funkcionišu na principu rezervoara u obliku nasipa sa opremom za proizvodnju, na oko 2 km od obale. Plitke ravne površine sa visokom plimom omogućuju ekonomičnije poslovanje. Stvoren je i poseban kompjuterski program zasnovan na predvidivosti energije plime i oseke.

U Japanu, godišnja proizvodnja etanola iznosi oko 24 t a biodizela između 3500 i 4500 t. Ministarstvo energije iznelo je procenu da je potencijal neuporedivo veći i da može dostići impresivnih 4,7 MT u narednih 20 godina. To je 10 % ukupne potrošnje benzina u Zemlji izlazećeg sunca.

Etanol se u Japanu dobija iz drveta i celuloznih materijala. U Osaki je, pre nešto više od tri godine, otvorena prva elektrana koji proizvodi bioetanol. Japanske vlasti novčano pomažu istraživanja i razvoj ove vrste energije. Niz hemijskih istraživanja i eksperimenata se obavlja u Osaki.

Eksperimentisanje sa geotermalnom energijom počelo je 1925. godine, u gradu Bepu, na ostrvu Kjušu, čiji se

vreli izvori smatraju svetinjom. Po kapacitetu od 535 MW Japan je na šestom mestu u svetu, a predviđa se izgradnja više ovakvih elektrana. Želja brojnih kompanija je da, što je moguće više, iskoriste 108 aktivnih vulkana širom japanskih ostrva. Ovo obilje geotermalne energije dobija tim više na značaju jer je Japan država siromašna drugim prirodnim izvorima.

Nova geotermalna elektrana treba da se gradi u gradu Juzava, u severnom delu ostrva Honšu. Crpljenje energije će biti vršeno iz pare i vrele vode na dubini od oko 2000 m. Cilj je da se proizvede 60 hiljada KW energije. Ova elektrana treba da počne sa radom 2016. godine. Zasad, udeo geotermalne energije je veoma mali kada je reč o ukupnoj proizvodnji struje - svega 2 promila.

U Južnoj Koreji, na jezeru Šihva, gradi se velika elektrana koja će raditi na principu energije plime i oseke. Imaće veću proizvodnju od najveće elektrane ove vrste u Francuskoj. Čitav grad Ansan, južno od Seula, moći će da se sa tog mesta snabdeva električnom energijom.

Oliver Klajn