POJAVE

Pripremio: Mićo Tatalović, Vesna Tatalović

Ilegalna trgovina životinjama

Ilegalna trgovina divljim životinjama i biljkama je veoma unosna - procene govore o vrednosti od oko 20 milijardi dolara. Vrednost legalnog tržišta biljkama i životinjama je još veća, ali mnoge vrste su klasifikovane kao ugrožene pa je trgovanje njima strogo regulisano ili zabranjeno. Što su neke vrste ređe, to su vrednije sakupljačima koji su spremni da za njih plate sve veće cene, čime samo promovišu ilegalnu trgovinu i doprinose uništavanju ionako krhke bioraznolikosti.

Cene pojedinih primeraka su astronomske: u SAD, par najveće vrste leptira na svetu - Ornithoptera alexandrae - košta oko 10.000 dolara, kineski aligator (Alligator sinensis) oko 15.000, Makao papagaj (Anodorhynchus hyacinthinus) 20.000, Komodo varan (Varanus komodoensis) 30.000, Ploughshare kornjača (Astrochelys yniphora) više od 30.000, kao i Oenpelli piton (Morelia oenpelliensis), mladunčad šimpanzi i gorila dosežu 50.000!

U jednoj nedavnoj akciji britanske i irske policije uhvaćen je vlasnik pet-shopa Ričard Poter; otkriveno je da je, uz legalnu prodaju, prodavao i zabranjene vrste. Dva para lemura je prodavao za 6.146 evra, azijsku vidru (Aonyx cinerea) za 1.360 evra, albino tigra za 15.000 britanskih funti, par evropskih risova za 6.500 britanskih funti. Cene je često dogovarao preko e-maila i hvalio se da može da nabavi bilo koju životinju, bez obzira koliko retku.

Ali, problem je što su akcije u kojima se šverceri i dileri ugroženih vrsta hapse retke. Po pravilu, državne uprave zadužene za nadgledanje ovog ilegalnog tržišta nemaju mnogo inspektora; npr. američka Fish and Wildlife Service ima samo 400 inspektora u poređenju 11.000 inspektora koje ima njihova uprava za nadgledanje ilegalnog tržišta droge Drug Enforcement Agency.

Velika šteta - male kazne

Čak i kada su istrage uspešne a šverceri uhapšeni, kazne su veoma male. Na primer, neko koga u SAD uhvate sa heroinom vrednim preko sto hiljada dolara može dobiti preko 10 godina zatvora. A neko uhvaćen sa sličnom vrednošću ugroženih životinja ili biljaka možda neće dobiti ni zatvorsku kaznu! Tako je Hisajoši Kojima, jedan od najpoznatijih dilera zaštićenim leptirima, 2007. priznao je da je kriv u 17 slučajeva ilegalne trgovine vrstama. Za to je kažnjen sa 39.000 dolara i manje od dve godine zatvora.

Hisajoši je švercovao leptire između Amerike i Japana i bio poznat kao osoba koja može da nabavi najređe vrste kao što su Papilio cresphontes iz Jamajke i Papilio chikae sa Filipina. Na internet stranici za oglase i prodaje e-Bay prodavao je legalne vrste a onda kupcima nudio skuplje, ilegalne vrste leptira i insekata. Progonitelji su mu ušli u trag 2003. ali su im trebale četiri godine da sakupe dovoljno dokaza da ga uhapse i osude. Posle boravka u zatvoru, Hisajoši je sada ponovo slobodan.

Ljudi švercuju životinje na veoma jednostavne načine - stave ih u putne torbe, ispod šešira na glavu ili negde u odeću. Takav šverc često ne uspeva pa je samo u EU, 2003-2004. godine, sprečeno oko 7.000 pokušaja šverca zaštićenih vrsta. O tome se može čitati na web stranici organizacije Traffic ( i na WildAid).

Ipak, šverceri su samo jedna strana problema - kupci zaštićenih vrsta su ti koji stvaraju potrebu za ilegalnim tržištem i stimulišu šverc. Navodno, ljudi koji skupljaju divlje životinje kao kućne ljubimce često počnu sa sakupljanjem običnih životinja, a onda dobiju interes za neobičnije, veće, opasnije i ređe vrste.

Drugo veliko tržište je prehrambeno i zdravstveno - većina retkih životinja završi po restoranima. U Kini se od retkih kornjača prave supe, medveđe šape se smatraju za afrodizijak a medveđi žučni mehur se smatra lekom za rak pa zato košta po nekoliko hiljada dolara. Peraje morskih pasa se koriste za pripremu posebne supe u kineskim restoranima, a delfini se prodaju kao meso u Japanu iako sadrže velike količine štetnih metala. Ipak, želja za nečim neobičnim, bio to novi ljubimac kakvog nema niko u susedstvu ili pak tradicionalna supa zbog koje su mnogi morski psi dovedeni do ruba izumiranja, ili pak verovanje u lekovite moći delova životinja... glavni su pokretači podzemnog trgovanja divljim životinjama i biljkama.

Prepelice i pevačice za trpezu

Divljim životinjama je mesto u prirodi, a ne u nečijem vrtu ili u kavezu. Životinje ulovljene u prirodi i prodate kao kućni ljubimci ne mogu biti zadovoljne, jer u divljini žive u složenom prirodnom okruženju bez kojeg ne mogu normalno postojati. Organizacije kao što je Born Free Foundation organizuju kampanje kojima upozoravaju na to da su divlje životinje ugrožene kada se drže zatočene kao ljubimci. Ali, čak i kada su ilegalne pošiljke zaštićenih životinja zaplene, često završe u zoološkim vrtovima i centrima za divlje životinje tako da se retko vraćaju u prirodu.

Trgovina zaštićenim biljkama i životinjama regulisana je Konvencijom UN o međunarodnoj trgovini zaštićenim vrstama divlje flore i faune (UN Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora: CITES). Konvencija reguliše pod kojim se uslovima zaštićene vrste mogu prodavati pa tako, na primer, u EU postoji niz dozvola za uvoz, izvoz i prodaju svih vrsta obuhvaćenih ovom konvencijom.

Najugroženije vrste se nalaze u jednoj od tri kategorije u konvenciji poznate kao CITES I, II i III vrste. CITES I vrste su ugrožene i često na ivici izumiranja (neke procene govore da će zbog ljudskog delovanja do kraja ovog veka izumreti 50% svih vrsta flore i faune) pa je bilo kakva trgovina u tom slučaju zabranjena. Ali, trgovina primercima koji su odgajani u zatočeništvu je legalna ako se traži i dobije određena dozvola nadležnih organa. Primer za ovo je lemur (Lemur catta) koji je prodavan u Irskoj. Dozvola trgovanja najugroženijim vrstama omogućava zoološkim vrtovima i naučnicima da organizuju programe razmnožavanja u zatočenitvu kako bi se pomoglo u zaštiti vrsta čiji broj se u divljini smanjuje.

Traffic, međunarodna organizacija za nadgledanje trgovine divljim životinjama, navodi da se i na ovim prostorima ilegalno love i švercuju ptice na tržišta severne Italije i Malte. Organizovani kriminalci ubijaju zaštićene divlje ptice u celoj regiji jugoistočne Europe, koristeći ilegalne metode lova. Ptice koje se love su Streptopelia turtur, prepelica (Coturnix coturnix), Emberiza hortulana i desetine vrsta ptica pevačica, a zabranjene metode lova su korišćenje mreža u koje se ptice zapetljaju, odnosno korišćenje audio-kaseta i razglasa kroz koje se pušta cvrkut ptica što ih privlači u zamku.

Traffic procenjuje da se stotine hiljada ptica ubije i proda u Europi svake godine, a vrednost ove ilegalne industrije je oko 10 miliona evra godišnje. Ptice se nekad ubijaju pod okriljem lovnog turizma - turisti iz Italije dođu u zemlje bivše Jugoslavije i Balkana i odatle švercuju ptice u Italiju.

U 2003. italijanski sud je saznao da su dve agencije za lovni turizam odgovorne za šverc preko dva miliona ptica ubijenih u Srbiji za vreme od šest godina. U 2001. je uhvaćen švercer sa 12 t zamrznutih ptica, oko 120.700 primeraka 83 vrste ptica. Od te 83 vrste, 68 je zabranjeno za lov a 33 su bile retke vrste.

Carinici i policajci iz Hrvatske, Srbije i Rumunije su u 2009. bili u Italiji gde su učili o CITES vrstama i tome kako se boriti protiv šverca vrsta zaštićenih CITES konvencijom. Iste godine je u Donjoj Stubici, Hrvatska, organizovan seminar za inspektore iz naše regije gde se je govorilo o ilegalnom švercu kavijara, kornjača i ptica.

Mićo Tatalović

Vesna Tatalović