TEMA BROJA - PALEONTOLOGIJA

Pripremio: Vesna Bosanac

Gde god - fosili!

Arhipelag Srbija

Reke šetača u beogradskim parkovima Kalemegdan i Tašmajdan ne slute da hodaju po nalazištima fosila. Mnogi drugi delovi Beograda, na primer Topčider i prostor Letnje pozornice u Topčideru obiluju fosilima. Slično je u gotovo svim krajevima Srbije gde se nalaze sedimentne stene.

Alge Lithothamnium u fosilnom stanju

Široka rasprostranjenost fosila i dragoceni podaci koje oni pružaju glavni su povod za razgovor sa dr Zoricom Lazarević, iz Departmana za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Značajnu ulogu najveće nastavne baze za paleontologiju Departman je imao u nekadašnjoj SFRJ, a danas je u Srbiji jedino mesto gde akademsko obrazovanje stiču budući paleontolozi.

Na strmoj stazi od Nebojšine kule ka Gornjoj tvrđavi i Kalemegdanu, iskusnom oku dr Lazarević ne mogu da promaknu ostaci morskih školjki, puževa i drugih bića koja i dan-danas žive na sprudu. Otkud oni ovde?

-U vreme postojanja Panonskog mora, u neogenu, tj. njegovoj fazi zvanoj baden, u našem podneblju vladala je suptropska klima, more je bilo čisto i toplo, pogodno za razvoj spruda - objašnjava dr Lazarević. - Mada skriven običnom posmatraču, ovaj prastari sprud prostire se ka severu, ide ispod panonske ravnice, izbija negde kod Fruške gore, zahvata Hrvatsku, Mađarsku i Austriju (do Beča). Sprud je u geologiji poznat kao litotamnijumski krečnjak ( Lithotamnium je crvena alga, osnovni gradilac ovog spruda). Kako je Tašmajdan deo istog spruda, stena koja se uzdiže iza tribina takođe je litotamnijumski krečnjak.

Istorija evolucije iz potoka

Prostor kod Letnje pozornice u Topčideru, geološki svrstan u mezozoik - kredu, nudi mnoštvo fosilnih ostataka puževa, brahiopoda (vrsta mekušaca), rudistnih i drugih školjki. Svi beogradski potoci, rečice i reke, recimo: Beli potok, Topčiderska reka, Dunav, stalno izbacuju fosilne ostatke, često pomešane sa svežim ostacima živog sveta iz vode.

-Prilikom vađenja šljunka na Dunavu, Moravi, Kolubari i na ugljenokopu Kostolac, u više navrata nađene su kosti ili delovi kostiju mamuta, dok je ceo skelet mamuta otkriven jedino u Kikindi i nedavno u Viminacijumu - podseća dr Z.Lazarević. - Iskopavanja šljunka i uglja redovno donose „ulov“ fosila manjih živih bića. U celoj Srbiji mogu se naći stene različite starosti iz gotovo svih geoloških perioda.

Dr Lazarević navodi primer Kosjerića, gde se nalazi sprud iz doba krede, mnogo stariji od onog u Beogradu, sačinjen od rudisnih školjki koje su izumrle u isto vreme kad i dinosaurusi a živele su istovremeno sa njima. Ostaci ovih školjki nalaze se i u oblasti Mediterana, u Hrvatskoj, Italiji, Francuskoj, Španiji.

Pre 70-100 miliona godina, ceo taj region bio je mnogo topliji nego što je danas i predstavljao je deo velikog arhipelaga, sa brojnim ostrvima. Bio je to pravi raj za rudisne školjke. Upravo su one bile u centru pažnje svetski poznatog stručnjaka prof. dr Branislava Milovanovića koji je na Katedri za paleontologiju u Beogradu predavao pre i posle Drugog svetskog rata. Ove školjke su, moglo bi se reći, odavno i neprekidno u fokusu srpske paleontologije.

Ve ć 3,8 milijarde godina

-Od svih bića koja su nekada živela na Zemlji, samo pet odsto ostaje sačuvano u fosilnom stanju - kaže dr Z.Lazarević. - Za nastanak fosila moraju da se steknu određeni uslovi: da dođu u vodenu sredinu, da nisu u dodiru s kiseonikom (da ne dođe do truljenja), da prođe duže vreme. Organska materija se vremenom zameni neorganskom. Uglavnom se sačuvaju skeletni delovi organizama, dok se meki delovi sačuvaju vrlo retko.

Fosil je i deo biljke ili životinje iz praistorijskog doba, koji ne potiče obavezno od uginule jedinke (npr. list drveta, pero ptice, zmijska košuljica, mlečni zubi, jaje iz koga se nešto izleglo). U fosile spadaju i tragovi kretanja životinja, otisci stopala. Neke fosile nalazimo u vidu otisaka, kao što su listovi biljaka, insekti, graptoliti (kolektivni organizmi iz paleozoika) i drugo, dok neke možemo naći u obliku kakav su stvarno imali: kosti kičmenjaka, ljušture mekušaca, semenke biljaka i slično. Neke fosile iz stena izdvajamo mehanički, pranjem i skidanjem sedimenta, dok se neki (najčešće mikrofosili) iz stena izdavajaju posebnim hemijskim postupkom.

Na terenu je paleontologu, pored samih fosila, važno da li je nađen samo jedan primerak ili mnoštvo njih, u kakvom su položaju i koliko su dobro očuvani. To svedoči, pored ostalog, da li je reč o primercima koji su tu živeli ili ih je voda donela, da li su masovno stradali ili nisu...

-Paleontologija otkriva kako se život na planeti Zemlji razvijao i menjao, neprekidno već 3,8 milijardi godina, uprkos velikim izazovima i prirodnim katastrofama. Na osnovu toga danas može da se rekonstruiše - naglašava dr Lazarević - kakva je nekada bila klima, raspored reka, jezera, mora, obala (paleoklimatologija i paleoekologija) i da se dobije niz podataka važnih za savremeni život i prognoze razvoja.

Preko sisara do saznanja o klimi

Posle Drugog svetskog rata, u tadašnjoj Jugoslaviji radilo se uglavnom na određivanju geološke starosti stena i opštem geološkom mapiranju, a sada stručnjaci imaju uslove da se posvete raznolikijim aspektima istraživanja.

Departman za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta čini šest stručnjaka, od kojih svaki, osim opšte paleontologije, ima svoju uže specijalizovanu oblast: prof. dr Vladan Radulović (bavi se paleozoikom-mezozoikom, brahiopodima), dr Jelena Milivojević (mikropaleontolog-palinolog -najviše izučava fosilne spore i polen), dr Nevena Đerić (mikropaleontolog, posebno usredsređena na radiolarije), dr Zorica Lazarević (paleobotanika), dr Katarina Bogićević (mikromamalije - mali sisari iz perioda kvartara), akademik prof. dr Milan Sudar (mikropaleontologija).

Evo i primera kako se fosili koriste za šira istraživanja: kvartarni sisari, tj. razne vrste glodara koje su živele u doba mamuta, bili su prisutni u ogromnom broju pa je zato ostalo relativno mnogo fosila; te životinje su bile veoma zavisne od klimatskih uslova i „preko njih“ mogu da se rekonstruišu odlike klime.

Kopnene biljke su zavisne od temperature i vlage pa su njihovi fosili dobri za rekonstrukciju nekadašnje klime određenog prostora. Kada se nađu fosili kopnenih biljaka, to je dokaz da se baš na tom mestu nalazilo kopno.

-Živi svet opstaje po istim pravilima, samo se igrači menjaju - slikovito objašnjava dr Z.Lazarević. - Biljke i životinje se menjaju prilagođavajući se promenama u prirodi koje su stalno u toku i kad nisu vidljive golim okom: kopno, mora, vodotokovi na Zemlji stalno se pomeraju, spajaju ili razdvajaju, tokom miliona godina. Prisutna je vulkanska aktivnost, meteoriti padaju sa neba i dešava se još štošta - sve utiče na klimu. Živi svet je mali u odnosu na takva događanja, ali postojano „beleži“ sve promene i pouzdan je „svedok“ protoka vremena.

Dinosaurusi i trava

Ni u najvećim katastrofama na Zemlji, podseća dr Lazarević, nikada ne izumru sva živa bića, tako da nestanak neke grupe organizama može da traje više od milion godina. Do sada najveća znana katastrofa dogodila se na prelasku paleozoika u mezozoik, „veliko permsko izumiranje“, kada je unepovrat otišlo 90% živog sveta. Ipak, 10% je nastavilo da živi, da se prilagođava i razvija.

Mada je izumiranje nekih vrsta i pojava novih vrsta prirodan i večno prisutan proces, najpodložnije naglom i potpunom nestanku su vrste biljaka/životinja koje su specijalizovane za određeni način života: određeni tip staništa, vrstu hrane, temperature, dubinu vode i slično. Druge vrste, bez „specijalnosti“, lakše se prilagođavaju promenama.

Departman za paleontologiju poseduje mali izložbeni prostor edukativnog karaktera, namenjen studentima i učenicima. Izloženi su eksponati nađeni uglavnom na teritoriji Srbije. Manji broj je kupljen u inostranstvu između dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata (ono čega na našoj teritoriji nema).

A publika bi mogla da vidi „naše“ mamute, pošto dinosaurusa na ovim prostorima nije bilo. Kad smo već kod dinosaurusa, junaka tolikih filmova, evo detalja koji samo paleontolozi mogu da zapaze: te džinovske životinje nisu trčale po travi, kako vidimo na velikom ekranu, iz prostog razloga što trava, kao jedna od „najmlađih“ biljaka na Zemlji, tada nije ni postojala.

Vesna Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja