MATEMATIKA
Pripremio: Borka Marinković
Žil Anri Poenkare (Jules Henri Poincare, 1854 -1912)
Misao snage vihora
„Osećanje matematičke lepote, harmonija brojeva i formi, geometrijska elegancija predstavljaju istinski estetski osećaj, poznat svim matematičarima, ali je tako dalek laicima da često dolaze u iskušenje da se nasmeju” - Ž.M Poenkare
 Retko čija biografija poseduje toliko suprotnosti kao životna priča poslednjeg matematičkog univerzaliste i dvostrukog akademika Poenkarea. Sve je kod njega bilo ekstremno...
Njegov brat od strica Rejmon završio je prava i postao predsednik Francuske u vreme Prvog svetskog rata. Između Anrija i Rejmona nije bilo mnogo ljubavi u vreme Rejmonove vladavine. Na jednom prijemu, Anri je bio predstavljen grupi ljudi. Neko ga je upitao: „Zar vi niste rođak Rejmona Poenkarea ? ”. Na to je Anri odgovorio : „Nikako, on je moj rođak. ”
Zahvaljujući velikoj majčinoj brizi, mali Anri je veoma rano progovorio, ali prilično loše jer je brzo mislio tako da reči nisu mogle da prate tok misli. Motorna koordinacija mu je bila izrazito slaba pa zbog fizičke nespretnosti nije mogao da učestvuje ni u običnim dečijim igrama. Kada je naučio da piše, služio se podjednako obema rukama, veoma loše. Imao je dve leve ruke, dve leve noge, slabo se izražavao i slabo video. Iako je imao dobro intelektualno nasleđe i njegova bistrina se nije mogla negirati, delovao je kao da je sazdan od samih nepravilnosti.
U petoj godini Anri je preboleo difteriju. Posledica je bila paraliza grla, zbog koje nije mogao da govori devet meseci. Ovaj slučaj delovao je pogubno na njegovu preosetljivu psihu. Okrenuo se svojim urođenim sklonostima. Glavna razonoda mu je bila čitanje, gde se iskazao po prvi put njegov neobičan talenat. Knjigu koju bi pročitao jednom, neverovatnom brzinom, pamtio je trajno tako da je u svakom trenutku mogao precizno navesti mesto na kojem je nešto napisano. Tako snažnu memoriju zadržao je do kraja života, što je i unapredio pamteći po sluhu.
Uzaludni put od Finske
U toku školovanja, obzirom da je loše video, sedeo je pozadi i, umesto zapisivanja, prekrštenih ruku usredsredio bi pažnju na melodiju govora pamteći svaki detalj. Međutim, ovaj neobičan čovek se žalio da mu je pamćenje veoma slabo? Kakvo je on to pamćenje priželjkivao? Pa, verovatno je mislio na rastresenost , jer mu se kasnije dešavalo da iz hotela ponese i stvari koje mu ne pripadaju. Međutim, u trenucima kada je bio okupiran nekim matematičkim problemom, koristio je svoju „rasejanost“ da se izoluje od drugih.
 Jedan istaknuti matematičar prevalio je put iz Finske do Pariza da bi se konsultovao s Anrijem oko nekog matematičkog problema. Mada je sluga najavio posetioca koji je strpljivo čekao pred profesorovim kabinetom, Poenkare je nastavio da razmišlja u uobičajnoj šetnji po sobi još puna tri sata. Konačno je otvorio vrata i izjavio: „Vi me mnogo uznemiravate“, vrativši se mirno u radnu sobu, što je oteralo kolegu. Nasuprot ovom primeru, kao dete često je nenamerno zaboravljao na obroke, a skoro nikada se nije sećao da li je doručkovao ili ne.
Škola mu je išla veoma lako. Jedini problem mu je predstavljalo crtanje, iz čega je dobijao nulu! Na kraju školske godine, drugovi iz razreda su organizovali javnu izložbu njegovih „umetničkih“ dela i ispod svakog crteža pažljivo postavljali natpise, kao: „ovo je kuća“, „ovo je konj“, itd.
Mnogo vremena posvećivao je pomažući majci u kućnim poslovima. Ostalo vreme je ispunjavao plesom, a u kasnijim godinama čak i planinarenjem. Kada je prvi put isprobao pušku, slučajno je pogodio pticu koju nije ni gađao. Toliko ga je to potreslo da više nikada nije dotakao vatreno oružje.
Umalo pao na prijemnom
Sa petnaest godina, ljubav prema matematici bukvalno ga je zgrabila. U njegovoj glavi zadaci su se sami rešavali, dok je neumorno hodao unaokolo. Zapisivao je samo krajnji rezultat svojih misli. U svemu je bio intuitivac, misao ga je nosila snagom vihora, nije se morao osvrtati za sobom i doterivati urađeno. Bilo je u tome izvesnog umetničkog nemara, bliskog veoma produktivnim umetnicima koje zanimaju velike ideje a ne doterivanje.
K ada se u svojoj 17. godini upisivao na studije, umalo nije pao na prijemnom ispitu. Stigao je kasno na ispit, unervozio se i spetljao u pokušaju da izvede jednostavan dokaz neke formule. Srećom, njegova reputacija talentovanog matematičara bila je poznata ispitivačima, tako da je položio.
Posle završene Politehnike, upisao se u Rudarsku školu. Međutim, zahvaljujući svojim radovima iz matematike, Poenkare nije postao rudarski inženjer već profesor matematike. Osim putovanja na naučne kongrese u Evropi i Americi, ostalo vreme je predavao na Sorboni kao vladar francuskih matematičara do kraja života.
„Temeljno proučavanje prirode najbogatiji je izvor matematičkih otkrića”, reči su francuskog matematičara Furijea, čijeg se načela neprikosnoveno pridržavao i Anri.
Svake godine novi predmet
Poenkareov stvaralački period je započeo disertacijom a završio se smrću, u naponu snage. U tom srazmerno kratkom periodu od 34 godine, on je stvorio ogromno matematičko delo. Nijedan matematičar tog doba nije vladao tako velikim brojem disciplina kao Anri. Dok su se u njegovo vreme matematičari već specijalizovali za pojedine oblasti, Anri je razumeo i pratio dostignuća u više matematičkih disciplina ne zanemarivši ni jednu! Na zapanjujući načine pravio je neobične sinteze najudaljenijih oblasti, pokazujući da je budućnost matematike, možda, u teoriji koja će pojednostaviti mnoge danas veoma teške oblasti. Odmah po izumu bežičnog telegrafa, dao je teoriju njegove matematike. Bavio se i problemima koje je svetu obelodanio Ajnštajn. I Plankovu teoriju dočekao je dobrodošlicom posvetivši joj jedan svoj rad.
Svoj matematički naučni rad počeo je proučavanjem diferencijalnih jednačina, došavši do generalizacije eliptičnih funkcija i problema denumerabilne beskonačnosti i automorfnih funkcija koje su mu donele mesto člana Akademije u 32. godini života. Baveći se klasičnim problemom tri tela, dobio je odlikovanje Viteza Legije časti i nagradu švedskog kralja Oskara II.
Svake godine je držao predavanja iz novog predmeta: teorija potencijala, optika, elektricitet, provodljivost toplote, kapilarnost, elektromagnetizam, hidrodinamika, nebeska mehanika, termodinamika, teorija verovatnoće. Njegov naučni opus sadrži oko 500 radova iz matematike, među kojima su mnogi veoma opširne naučne rasprave - čak više od trideset knjiga! Delo „Analysis situs “ (1895) je prvo sistematično izlaganje topologije. Najveći broj knjiga obuhvata sve grane matematičke fizike, teorijske fizike, teorijske astronomije koje do tada nisu postojale: „ Nove metode nebeske mehanike“, „O oblicima ravnoteže fluidne mase“ itd.
Naučnik pisac
Anri Poenkare je bio ne samo jedan od najtalentovanijih matematičara svih vremena (na 90. mestu od 100 naj-matematičara u istoriji matematike) nego je posedovao i zadivljujući dar za pisanje. Nijedan matematičar nije nikada prevazišao njegovu sposobnost da na jednostavan način predstavi matematičke rezultate nestručnjacima.
Poenkareovi eseji iz popularne matematike, a naročito „Vrednost nauke“ ( La valeur da la science) i „ Nauka i hipoteza“ ( La science et l`hypothese) su postigli takav uspeh da su ih ljudi svih profila obrazovanja sa neverovatnim interesovanjem čitali po parkovima i kafeima Pariza. Zbog literarnog savršenstva njegovih popularnih dela, Poenkareu je dodeljena najviša čast koju može doživeti francuski pisac - učlanjenje u literarnu sekciju Akademije. Zavidni romanopisci zlobno su govorili da je Poenkare ovu čast, jedinstvenu za naučnika, stekao zato što je jedan od zadataka Akademije kompletiranje rečnika francuskog jezika, a svestrani Poenkare je samo pomagao pesnicima i gramatičarima u njihovom nastojanju da kažu svetu šta su automorfne funkcije. Nepristrasno mišljenje koje se temelji na proučavanju Anrijevih tekstova je da je ovaj matematičar priznanje dobio po zasluzi.
Poenkare se, kao već priznati matematičar i najznačajniji popularizator znanja svoga doba, podvrgao Binetovim testovima intiligencije. Po rezultatima koji su bili loši, upao je u kategoriju mentalno zaostalih.
Borka Marinković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
