NAUKA KAO ŽIVOT
Pripremio: Miloslav Rajković
Dr Milutin Blagojević, naučni savetnik Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu
Beogradska grupa za gravitaciju
Kada je svojevremeno profesor Zvonko Marić sa PMF u Beogradu prešao u Institut za fiziku, bio je to „veliki događaj“ (S. Vuković). Ona hajzenbergovska intelektualna atmosfera danas vodeće naučne ustanove u zemlji, „duh Instituta“, Marićevo je zaveštanje. I Centar za teorijsku fiziku, „zaštitni znak" Instituta. Umeo je, kažu, da oko sebe okupi „talentovane teoretičare“ i pokrene ozbiljne teorijske projekte. O timu lovaca na Higsov bozon (ATLAS eksperiment) često je pisano, ali veoma retko o istraživačima alternativnih teorija gravitacije. U ovoj oblasti je u naučnoj komunikaciji i literaturi poodavno odomaćen naziv Beogradska grupa ( Szczyrba, 1987). Njen osnivač je dr Milutin Blagojević (1944), naučni savetnik, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, vodeći ekspert u teoriji gravitacije sa torzijom.
 Blagojevićev put do uspešnog istraživača u fizici čestica, kvantne teorije polja i teorije gravitacije nije bio predodređen porodičnim, ali ni drugim uslovima (magistrirao je i doktorirao na matičnom fakultetu iz fizike elementarnih čestica). Do njega je došao postepeno, preko saznanja koja je sticao tokom studija i rada u Institutu nuklearnih nauka „Vinča“.
Rođen je u Baničini kod Smederevske Palanke, u porodici u kojoj u poslednje tri generacije „niko nije imao neku značajniju društvenu ulogu“. Prethodne dve (o starijim precima nema pouzdanih izvora) živele su u običnim seoskim domaćinstvima. Otac Dragiša, koji je nesrećno stradao na poslu kada je Milutin bio na kraju osmog razreda, bio je mašinbravar, a majka elektrovikler. Bilo mu je četiri godine kada roditelji prelaze u Požarevac, potom u Kostolac, gde se otac zaposlio u termoelektrani. Iz ovog rudarskog gradića (u kome i danas živi njegov mlađi brat Mirko), kao đak-putnik, gimnaziju završava u Požarevcu.
Na njegovo odrastanje „ostavili su traga“ gimnazijski dani i letnji raspusti koje je provodio na selu kod dede i babe sa očeve strane („Taj život na selu imao je neku tajanstvenu privlačnost, na jednostavan i direktan način me je uvodio u svet odraslih“, veli). U gimnaziji je redovni član ekipe koja je odlazila u Beograd na takmičenja iz matematike („Obično sam osvajao drugo mesto sa četiri tačno urađena zadatka“).
Inspirativni duh Vinče
U predvorje nauke koja će postati njegov način života („Supruga Vera, prevodilac za nemački, preuzimajući praktične obaveze o naše dvoje dece, omogućila mi je da se više posvetim istraživanju, koje traži gotovo neprekidnu koncentraciju”, reći će danas s dubokom zahvalnošću) uveo ga je profesor fizike koga su svi đaci, kao sina sveštenika, zvali Prota. “Dao mi je jednog dana da pročitam monografiju Maksa Borna (Max Born, 1882-1970) o teoriji relativnosti. Dok su drugi čitali dela lepe književnosti, Prota je smatrao da je možda pravi trenutak da se upoznam sa životom i radom jednog od najčuvenijih fizičara u veku fizike. Tada nisam bio spreman da tačno razumem ono što je tamo bilo napisano, ali knjiga je na mene ostavila snažan utisak“.
Antologija klasičnih radova
Imperial College Press je izdao monografiju Blagojevića i Hela Gauge Theories of Gravitation - a Reader with Commentaries (Lokalne teorije gravitacije - Zbornik radova sa komentarima), London, april 2013 . Reč je o antologijskom izboru klasičnih tekstova o teoriji gravitacije, “a guide to the literature on gauge theories of gravity”, kako u predgovoru piše Tom Kibl (T. Kibble, 1932) , za koji je M. Blagojević kao editor napisao komentare. Kibl je,1961, prvi predložio teoriju gravitacije poznatu pod imenom lokalna Poenkareova teorija.
O nastanku zbornika kaže: „Nakon publikovanja Gravitation and Gauge Symmetries , na poziv profesora Hela, održao sam dva predavanja u Institutu za teorijsku fiziku u Kelnu i izložio glavne rezultate svog rada. U to vreme Hel je već imao pregledni rad iz jedne uopštene verzije lokalne teorije gravitacije ( Physics Reports, 1995). Tada sam pomenuo ideju da bi možda bilo dobro, za dalji razvoj, da neko pripremi monografiju sa reprintima klasičnih radove iz ove oblasti, sa propratnim komentarima eksperata. U to vreme, ni Hel (Friedrich Hehl, 1937) ni ja nismo bili spremni da se prihvatimo tog zahtevnog posla. Krajem 2007. situacija se promenila i mi smo ozbiljno prionuli na pisanje monografije“.
|
Tu iskrenost prema samom sebi izdvaja kao posebnu autokarakteristiku u važnim odlukama. „Ona je uvek dragocena, a posebno u istraživačkom radu", kaže. Sklonost ka matematici i logičkom razmišljanju odvela ga je na studije astrofizike. Živo se zanima za Ajnštajnovu teoriju gravitacije, ali ubrzo shvata da je Katedra za nebesku mehaniku, na istom fakultetu, jedino mesto u Srbiji gde je u to vreme mogao da sazna nešto više o tome. Kod prof. Rastka Stojanovića je položio kurs tenzorskog računa, a kurs Opšte teorije relativnosti kod profesora Marka Leka. „Oni su bili moji prvi učitelji gravitacije, a ono što sam tada naučio bilo je polazna tačka za moja kasnija istraživanja. Tada nisam znao da je prof. Stojanović već šezdesetih godina u svoja istraživanja mehanike neprekidnih sredina uveo prostore sa torzijom - prostore koji su u istraživanjima gravitacije postali interesantni tek desetak godina kasnije“.
Diplomirao je astrofiziku kao student generacije i zaposlio u Vinči, gde je srpska fizika „uspešno počela da hvata korak sa evropskom fizikom“ (S. Koički), 1969. I ovde je o teoriji relativnosti malo ko znao išta više od „opšte obaveštenosti“. Kada je svome mentoru Đorđu Živanoviću saopštio da želi da radi teoriju gravitacije, bio je „iznenađen“ odgovorom „da će to teško ići“. Seća se da je Živanović studentima „često sa istinskim zanosom govorio o problemima gravitacije“, ali i iskreno priznavao da samu teoriju poznaje „na opštem, konceptualnom nivou, što nije dovoljno za pravi istraživački rad“. Živanović ga je dobronamerno posavetovao da temu gravitacije odloži za „kasnije“.
 Rad na kvantnoj teoriji magnetnih monopla, sa Pavlom Senjanovićem, koji se posle doktorskih studija u Americi vratio u Vinču, bio je nesumnjivo plodan i podsticajan. U istraživanjima su koristili tehniku kanonskog formalizma, koju je uglavnom bio razvio Pol Dirak (Paul Dirac, 1902-1984) sredinom XX veka. Njihova saradnja je dobila svetsko priznanje prihvatanjem zajedničkog preglednog rada u poznatom časopisu Physics Reports (1987 ).
Naoružan iskustvom da je moćna kanonska tehnika veoma pogodna za ispitivanje teorija koje imaju lokalnu simetriju, krajem sedamdesetih polako se pripremao za povratak teoriji gravitacije. Danas veli: "Teško je reći zašto me je teorija gravitacije toliko privlačila. Možda je tu reč o nesvesnoj proceni da taj posao odgovara mojim sklonostima i sposobnostima i da ga mogu raditi uspešno, što uvek donosi određeno zadovljstvo".
Povratak odloženoj temi
S grupom istraživača u Vinči i sa Institutu za fiziku (Đ. Živanović, Ignjat Nikolić, Dragan Popović) prati razvoj ideje lokalne simetrije i njene primene u izgradnji nove, lokalno-invarijantne teorije gravitacije. Prve radove su objavili 1981, čime je, kako kaže, započet period “aktivnog učešća Beogradske grupe u stvaranju nove teorije gravitacije”. Slične aktivnosti je započeo i Đorđe Šijački u saradnji s poznatim izraelskim naučnikom Nemanom (Yuval Ne'eman, 1925-2006).
Blagojević je radio u Vinči („Pamtim te godine po veoma neformalnoj i podsticajnoj atmosferi za istraživanje, Vinča je bila inspiracija da se mladi istraživači bave naukom“) do 1983, kada iz sasvim praktičnih razloga (dobija stan u Novom Beogradu) prelazi u Institut za fiziku. Formira grupu za alternativnu teoriju gravitacije (I. Nikolić, rano preminuo od šećerne bolesti, Milovan Vasilić, Branislav Sazdović...), u svetu poznatu po pionirskom izučavanju zakona održanja u gravitacionom polju (prvi radovi o tome izašli su iz Odeljenja za teorijsku fiziku Instituta) i svojim rezultatima u oblasti lokalne Poenkareove teorije gravitacije (izgrađene na principu lokalne simetrije, koji je utkan u strukturu Standardnog modela elektromagnetnih, slabih i jakih interakcija), u kojoj se geometrija prostor-vremena karakteriše postojanjem ne samo krivine (kao u Ajnštajnovoj teoriji) već i torzije.
Među tim rezultatima dva su posebno vredna da budu pomenuta. Prvi se odnosi na kanonsku analizu opšte lokalne Poenkareove teorije gravitacije (Blagojević i Nikolić, 1983/84) koja je kasnije poslužila za rešenje problema tamne energije u kosmologiji (Shie, Nester i Yo, 2008). Drugi rezultat rešava problem definisanja održanih veličina u gravitaciji, kao što su energija i moment impulsa (Blagojević i Vasilić, 1988). Ovaj rad je štampan u prvom broju Marićevih Svesaka iz fizičkih nauka pod naslovom Teorija gravitacije i lokalne simetrije i znatno je uticao na dalji razvoj pojma održanih veličina u gravitaciji.
 Zbog „svoje kompleksnosti“ kvantna teorija gravitacije se danas smatra jednim od najvećih izazova teorijske fizike. Potragu za novom teorijom gravitacije, koja bi se na konzistentan način mogla uskladiti sa preostalim osnovnim interakcijama, u okviru jedinstvene kvantne teorije, motivisale su slabosti Ajnštajnove teorije. Ona je uspešno rešila pitanja s kojim prethodna, Njutnova teorija nije mogla da izađe na kraj (vekovno pomeranje perihela Merkura, skretanje svetlosti pri prolasku pored Sunca, crveno pomeranje, itd.), ali je vreme pokazlo da je nemoćna da objasni pojavu singulariteta u rešenjima za crnu rupu, npr., širenje vasione i druge kosmološke pojave ili vlastiti nesklad s kvantnom teorijom.
Kao naučnika Blagojevića karakteriše “odvažnost da se suoči sa najozbiljnijim naučnim problemima, predanost i upornost, smisao za kolektivni rad i međunarodnu saradnju”. U vreme kada je sa saradnicima počeo svoja istraživanja već su postojale dve grupe koje su se bavile sličnom problematikom - jedna u Tokiju, druga u Kelnu. "Mi smo veoma brzo uspostavili kontakt sa obe grupe koje su nas podržavale u radu od zajedničkog interesa. Kontakti sa profesorom Fridrihom Helom iz Kelna (Friedrich Hehl, 1937) postali su tokom godina intenzivniji: dopisivali smo se, posećivali i međusobno sarađivali."
Originalni rezultati
Poslednjih deset godina prof. Blagojević se prevashodno bavio problemima gravitacije u mikrosvetu, primenjujući 3-dimenzioni model gravitacije, iz čega je proizašlo 26 radova. Pokazao je postojanje crne rupe sa torzijom, praktično istovremeno sa grupom profesora Hela (Blagojević i Vasilić, 2003); koristeći kanonsku analizu našao je vrednost entropije crne rupe i razjasnio statištički uticaj torzije na kvantnu prirodu crne rupe (Blagojević i Cvetković, 2006); da teorija gravitacije sa torzijom zadovoljava poznati princip AdS/CFT korespondencije, koji povezuje osobine gravitacije u nekom prostoru sa osobinama neke druge teorije na granici tog prostora (Blagojević, Cvetković, Mišković i Olea, 2013).
Reč je o “originalnim rezultatima” koji su teoriju gravitacije sa torzijom postavili “u fokus interesa istraživanja u oblastima kvantne gravitacije, alternativnih teorija gravitacije mikro sveta i termodinamike crnih rupa”, kako se zaključuje u obrazloženju nagrade SANU.
Blagojevićevi rezultati su publikovani u najprestižnijim međunarodnim časopisima. Citirani su u radovima mnogih istraživačkih grupa: Szszyrba (1987); Nester (1991); Koma, Ilgenfric (Ilgenfritz), Suzuki and Toki (2001); Vick, Kephart, Weiler and Biermann (2003); Hsin Chen, James Nester and Hwei-Jang Jo; Giacomini, R. Troncoso, S. Wilison (2007)…
Deca u Americi
Milutin i Vera Blagojević imaju dvoje dece, ćerku Anu i sina Filipa. Ćerka je završila primenjeno slikarstvo i osnovala firmu za kompjuterski dizajn. Filip je doktorirao kompjuterske nauke i danas radi u istraživačkoj laboratoriji američke kompanije Western Digital , koja se bavi proizvodnjom i razvojem kompjuterskih diskova. Oboje žive i rade u Americi. Filip Blagojević je nedavno u Biblioteci Institutu za fiziku održao predavanje Laboratorije za primenu računara u nauci .
|
Knjiga Milutina Blagojevića Gravitacija i lokalne simetrije u izdanju Instituta za fiziku (1997) doživela je svoje englesko izdanje pod nazivom Gravitaion and Gauge Symmetries (Institut of Physics, Bristol, 2002).
"Sadržaj te knjige je dobrim delom zasnovan na istraživanjima teorije gravitacije u našoj grupi. U njoj je dat detaljan uvod u temu lokalne teorije gravitacije, izložena kanonska struktura kao najbolji metod za analizu dinamičkog sadržaja lokalno-invarijantnih teorija i dati neophodni elementi svega što je sa tom temom bilo povezano (supergravitacije, Kaluča-Klajn teorija i teorija struna). Pošto je knjiga po sadržini veoma originalna, smatrao sam da je korisno da je prevedem na engleski i ponudim nekom svetskom izdavaču“.
I ovom prilikom treba ponoviti da je Milutin Blagojević i kao naučnik i kao univerzitetski nastavnik i kao rukovodilac projekata ostavio “neizbrisiv pečat” u našoj i svetskoj teorijskoj fizici, „ posebno u fizici elementarnih čestica, kvantne teorije polja i teorije gravitacije”. Njegov doprinos istraživanjima teorije gravitacije, kanonske kvantizacije i kvantne teorije magnetnih monopola Institut za fiziku je ovenčao priznanjem za naučno delo, a Akademija vrhunsko dostignuće u istraživanju gravitaciji sa torzijom.
Formalnim činom prestanka radnog odnosa njegova uzbudljiva i uspešna istraživačka avantura nije okončana. Boraveći prošle godine dve nedelje u Čileu, održao je predavanja u Valparaizu i Santjagu. Ali glavni cilj te posete je, ističe, bio “početak jedne nove saradnje na temi tzv. AdS/CFT korespondencije, u kojoj se određena teorija gravitacije u prostor-vremenu povezuje sa nekom drugom teorijom na granici tog prostor- vremena“.
Istrazivači više od pola veka, među kojima Beogradska grupa ima važnu ulogu, pokušavaju da stvore jedinstvenu kvantnu teoriju svih osnovnih interakcija. Na tom putu, ostvarenju ove ideje, gravitacija pruža najveći otpor, kaže prof. Blagojević. “Čini se kao da ovim odbijanjem gravitacija želi da nam kaže da negde na tom putu grešimo. Rad na kvantizaciji gravitacije doveo je do mnogih novih saznanja, ali je konačan oblik kvantne gravitacije još nepoznat. Razrešenjem svih teorijskih problema postaće jasno i kako se ova teorija može eksperimentalno proveriti. Pošto će ove provere zahtevati enormno velike energije koje trenutno nisu dostupne u zemaljskim laboratorijama, najbolji uslovi za njihovu proveru biće vezani za kosmološke pojave.”
Miloslav Rajković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
