MUZEJI

Pripremila: Dubravka Marić

Priča o vozovima

60 godina pred publikom

Pred ulazom u Železnički muzej u Beogradu, posetica dočekuje stara parna lokomotiva, deo bogate istorije skrivene u riznicama unutar te institucije i u njenim privremenim spoljnim depoima. Već i vrapci znaju da se od niza problema s kojima se suočavaju domaći muzeji, najveći tiče nedostatka prostora za čuvanje i izlaganje. U slučaju ovog tehničkog muzeja, problem dobija gigantske razmere: mnogi eksponati, kao što je pomenuta lokomotiva, teški su preko stotinu tona i nisu mogli naći mesto pod krovom koji bi ih zaštitio od vremena.

Železnički muzej koji danas deluje u okviru Medija centra Železnice Srbije a.d. od svog osnivanja, 1. februara 1950. smešten je u prizemlju zgrade u Nemanjinoj 6, gde se nalazi i Direkcija Železnica Srbije. Stalna postavka otvorena je 30. aprila 1953. Ipak, on postoji na više lokacija dostupnim javnosti, kao što su impozantno Odeljenje uzanih pruga na otvorenom u Požegi, ili popularni muzejsko-turistički kompleks Šarganska osmica na Šarganu, ili voz 'Romantika' koji vuku tri muzejske lokomotive, ili konačno, lokomotive izložene na stanicama mnogih gradova, među kojima će jedna biti izložena i u Subotici. Međutim, daleko od očiju javnosti, u beogradskoj Ložionici (mesto gde su lokomotive nekada snabdevane ugljem i 'timarene'), skrivene su lokomotive normalnog koloseka od izuzetnog značaja, kao što je 'Pula', koja je jedna od najstarijih na ovim prostorima.

- Postavka Železničkog muzeja u Beogradu iz 1953. sada postoji samo na fotografijama. Dvadeset godina kasnije urađena je njena revizija, pa je potom 1992. došlo do promene u konceptu i tada je kroz fotografije ispričana priča o izgradnji prve pruge u Srbiji od Beograda do Niša, pa do 90-tih godina prošlog veka. Pošto su železnički eksponati obično većih dimenzija i mase, ovde su prikazani sitniji predmeti, modeli i makete. Železnički muzej je kompleksan i nije posvećen samo tehnici, jer je i sama železnica složena. Uvek je tu reč o građevini, mašinstvu, društvenom životu, i naš muzej sve to objedinjava, premda su tehnički i saobraćajni značaj dominantni. Sve što se događa na polju tehnike oduvek se prelama preko železnica - kaže Tomislav Nikodijević, istoričar i viši arhivista Železničkog muzeja.

Pored ostalog prikazani su originalni predmeti: železnički fenjeri, stari telefonski aparati, časovnici, kočioni uređaji, oznake uniformi, kape, tablice, ali i signalni uređaji, telegraf, skretnički i drugi signali... Osim stalne postavke, u Železničkom muzeju se nalaze izložbena galerija u kojoj se održavaju izložbe i koncerti, biblioteka sa više od 9.000 primeraka knjiga i periodike i arhiv.

Lokomotiva „Milan“

Istorija železnica predstavlja svedočanstvo o razvoju jedne zemlje, ali je često isprepletana i sa dešavanjima u okruženju. Prva pruga na teritoriji današnje Srbije, Lisava-Oravica-Bazijaž, sagrađena je u Vojvodini 1854. za potrebe rudnika Anina u Rumuniji, a posle Prvog svetskog rata Kraljevini Jugoslaviji pripalo je njenih 27 km, od kojih je nekoliko kilometara i danas u upotebi. Ipak, što se tiče istorije srpskih železnica, sve je počelo 1881. osnivanjem Srpskih državnih železnica, kada je kralj Milan Obrenović srebrnim budakom zakopao ''kraj mosta na Mokroluškoj rečici do Topčiderskog puta'', mesta u blizini današnjeg mosta Gazela. Prva srpska pruga od Beograda do Niša, na čiju izgradnju je Srbija bila obavezana posle Berlinskog kongresa (1878.) kada je dobila nezavisnost i teritorijalno proširenje, počela je sa komercijalnim radom 15. septembra 1884. i taj datum se danas slavi kao Dan železničara, a prva domaća lokomotiva 'Milan No. 1' napravljena je u radionici rudnika Majdanpek, dve godine pre toga. Ova lokomotiva, kao i lokomotiva 'Rama' iz 1873. koja je služila graditeljima pruge od Slavonskog Broda do Sarajeva, sve do 1961. nalazila se na desetom koloseku Beogradske železničke stanice, da bi sa drugima bila premeštena u Ložionicu u Vrdniku. Tamo su oštećene i onda 1983. premeštene u Požegu, gde su konačno zasijale i našle svoj mir 1990. kada je formirano Odeljenje uzanih pruga Železničkog muzeja.

Na nesreću, lokomotive normalnog koloseka i dalje su smeštene u neadekvatnim prostorima i nedostupne javnosti. Železnički muzej je sačuvao preko 40 parnih lokomotiva normalnog koloseka različitih tipova i namene. One iz beogradske Ložionice su i najstarije: prva je popularno nazvana 'Pula' iz sredine 19. veka sa drvenim kočionim sistemom, papučama i krmilom Džordža Stivensona, a druga je iz 1884. sa urađenim presekom kotla da bi se videla unutrašnjost, budući da je služila za obuku. U rudniku Rembas, u Resavici, nalaze se dve lokomotive u voznom stanju iz 1899. i 1906.

Red vožnje Franca Ferdinanda

Želja saradnika Muzeja je da se, pored Železničke stanice Beograd iz 1884. godine, sačuvaju i rekonstruišu beogradska polukružna Ložionica sa okretnicom, železnička radionica i vodotoranj koji čine istorijsku, građevinsku i železničku ambijentalnu celinu, kako bi upravo tu bilo mesto novog Železničkog muzeja koji bi mogao da parira sličnima u svetu, kada već ima zbirku takvih mogućnosti.

Parna lokomotiva na Zeleznickoj stanici Novi Sad

-Ljudi dolaze u Muzej i gledaju postavku, a među njima je i mnogo stranaca. Po bogatstvu zbirke, u okruženju nam je najbliži Železnički muzej u Ljubljani koji ima otprilike toliko lokomotiva. U četiri velike zbirke - tehnička, istorijska, umetnička i zbirka primenjenih umetnosti - nalazi se preko 40.000 inventarskih jedinica. Od toga oko 5.000 pripada tehničkoj zbirci Iako ne otkupljujemo građu, ljudi dolaze i poklanjaju nam predmete i fotografije. Nedavno smo, na primer, tako dobili mnoštvo fotografija o obnovi pruga posle rata - kaže Tomislav Nikodijević.

Time je obogaćena bogata zbirka originalnih fotografija od kojih su najstarije one iz 1876. Među njima je serija od 28 fotografija sa izgradnje prvih pruga u Srbiji, koje je načinio dvorski fotograf, Lazar Lecter.

Fototeka je deo bogatog Arhiva gde su, među najvrednijim dokumentima, red vožnje dvorskog voza od 25. juna 1914. kojim je nadvojvoda Franc Ferdinand doputovao u Sarajevo, i originalna zbirka kartonskih karata evropskih železnica u periodu 1900-1941.

Putnički vagon 4. klase

Na pruzi Beograd-Bar u Požegi, na 150 ari, nalazi se Odeljenje uzanih pruga sa preko 500 eksponata, kao svojevrsni muzej na otvorenom i svedočanstvo o tome kako su izgledale stanice uzanih koloseka. Stanična zgrada sa nekadašnjim inventarom je rekonstruisan tip stanice iz Preljine kod Čačka; robni magacin sa robnom vagom u ispravnom stanju je iz nekadašnje stanice Bogovina kod Zaječara; okretnica sa železničke stanice u Aranđelovcu; deset parnih lokomotiva, 19 putničkih i teretnih vagona; rekonstruisani partizanski oklopni voz koji je saobraćao na teritoriji slobodnog Užica 1941. godine; radni voz sa životnim prostorom za osoblje koje je po potrebi intervenisalo na prugama.

Tu u posebnim prilikama 'Rama' na pedesetak metara slobodnog koloseka povuče putnički vagon četvrte klase. Na delu koloseka se nalaze i salon-vagon cara Franca Jozefa I iz 1897. sa pruge uskog koloseka kojim je putovao u lov u Slavoniji. Kuriozitet predstavlja lokomotiva 'Kostolac' sa dva ložišta i dva dimnjaka na obe strane iz 1916. godine, proizvedena u Americi (na svetu postoji još samo jedna takva).

Šarganska osmica i 'voz mira', poznatiji kao 'Plavi voz' napravljen za predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita, takođe na najbolji način prikazuju istoriju srpskih železnica i železnica sa ovih prostora; i više od toga - prošlost kojom se možemo ponositi.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja