VESTI IZ MEDICINE

Stomatologija

Zubni konac - mladalački izgled

Svi smo čuli savet da zubni konac treba koristiti svakodnevno. Plak koji ostaje da truli među zubima povećava rizik od pojave bolesti desni (gingivitisa) i drugih ozbiljnih zubnih problema, pri čemu gingivitis može biti osnova za stanja kao što su moždani udar, dijabetes i respiratorna oboljenja. Stručnjaci ovome dodaju da higijena zuba ima i bolje efekte po starenje lica od bilo koje plastične hirurgije.

Kad bolest desni počne da oštećuje kost, javljaju se i promene u izgledu lica. Tamo gde nema zuba, nema razloga ni da postoji kost, objašnjavaju stomatolozi Američke akademije za periodontologiju; u kasnijim fazama parodontopatije dolazi do narušavanja izgleda lica u obliku “jama” i bora oko usana i u predelu obraza. Sa gubljenjem koštane mase lica, nema tog botoksa niti filera koji c´e maskirati ono što su nekada bili puni, mladalački obrazi, kažu stomatolozi. A sve se to može izbeći redovnim pranjem zuba, posebno upotrebom zubnog konca.

Dermatologija

Tajna starenja kože

Koža se neprestano obnavlja rastom nove i “svlačenjem” stare, ali naučnici dosad nisu znali na koji način se to događa. Inženjeri i biolozi sa Univerziteta u Šefildu obelodanili su teoriju da se koža služi "uspavanim" matičnim c´elijama koje se “bude” onda kad je to potrebno. Ova teorija mogla bi da pomogne ne samo u borbi protiv starenja kože već, možda, i u lečenju raka kože.

Istraživači su uz pomoć kompjuterskih modela testirali tri naučne teorije, ali je kompjuterska simulacija potvrdila samo ovu navedenu. Prema njoj, populacija “uspavanih” matičnih c´elija smeštena je u najnižem sloju kože, ali se stalno deli na nove c´elije. Te “uspavane” ćelije mogu da budu pozvane u akciju ukoliko je koža oštec´ena, ili ako se broj drugih vrsta zrelijih c´elija kože smanjuje, što obezbeđuje da se koža stalno regeneriše, u svim uslovima.

Simulacija je takođe pokazala da se vremenom broj uspavanih ćelija smanjuje, što objašnjava opadanje sposobnosti regeneracije kože sa starenjem. Naučnici objašnjavaju da se svaki put kad se ćelije probude da bi izlečile neku ranu ili obnovile zalihe drugih c´elija, neke od njih više ne vraćaju u stanje mirovanja, pa se populacija uspavanih matičnih ćelija s godinama smanjuje.

Gastroeneterologija

Kronova bolest i enterovirus

Prema izveštaju objavljenom u međunarodnom časopisu Klinička i translatorna gastroenterologija , istraživači Univerziteta Upsala otkrili su da grupa dece koja boluju od Kronove bolesti u crevnom traktu imaju i enterovirus. To je, naime, prvi put da je otkrivena veza između inflamatorne bolesti creva i enterovirusa, koji su rod pozitivno osetljivih jednostrukih RNK virusa. Ovo otkriće moglo bi da pomogne da se bolje upoznaju uzroci Kronove bolesti.

Sa ovim stanjem se, inače, povezuje oko 140 gena, koji su identifikovani kao geni značajni za rad imuno-sistema, te ima više teorija koje sugerišu da je bolest možda izazvana nedostatkom imune odbrane od više različitih patogena. To bi značilo da je Kronova bolest posledica faktora okoline i genetskih faktora.

Naučnici su enteroviruse otkrili i u ganglijama nervnih c´elija u dubljim delovima crevnog zida. Pored toga, receptori za jednu grupu enterovirusa pronađeni su u crevnoj sluznici i u ganglijama nervnih c´elija, što objašnjava na koji način virus ulazi u sistem nerava u crevima. Utvrđeno je da se enterovirusi “skladište” u nervnim c´elijama u crevima, a zatim se preko nervnih vlakana šire u druge delove stomačnog trakta.

Onkologija

Mehanički tretman raka dojke?

Već vekovima se zna da fizička sila utiče na naše telo. Kad dižemo tegove, mišic´i se uvec´avaju, a gravitaciona sila od suštinske je važnosti za jake kosti. Naučnici sad tvrde da fizička sila ima ulogu u rastu, ali i u reverziji ćelija raka. Istraživači američkog Univerzitetu Berkli otkrili su da mehanička sila može da zaustavi rast c´elija raka dojke. Do prestanka njihovog rasta može doći čak i ako se genetska mutacija koja je izazvala malignitet nastavi.

Standardni pogled na razvoj raka tradicionalno je usmeren na genetske mutacije unutar c´elije; ali, istraživači su sproveli inovativno istraživanje koje je otkrilo da one ne moraju uvek da se pretvore u tumor - njihovom buduc´nošću može se manipulisati interakcijom sa mikrookruženjem. Eksperimenti su pokazali da bi mehanički pritisak mogao da “ukroti” mutirane mlečne c´elije i da ih vrati normalnom ponašanju. Organizacija tkiva je osetljiva na mehaničke inpute iz okruženja u početnim fazama rasta i razvoja, kažu istraživači, tako da jedan rani signal, u obliku kompresije, izgleda da maligne c´elije vraća na “pravi put”.Maligne c´elije nisu u potpunosti “zaboravile” kako da budu zdrave, i treba im pravi signal da se vrate matrici zdravog rasta.

I pored ovog otkrića, naučnici ne veruju da bi mehanička kompresija mogla postati terapija, ali dodaju da im to otkriće otvara put ka traženju molekula i struktura koje bi eventualno mogle da budu deo neke nove terapije.  

Fitnes

Brzo hodanje zdravije od trčanja

Ista potrošnja energije tokom hodanja i tokom intenzivnog trčanja dovodi do jednakog smanjenja rizika od pojave hipertenzije, hiperholesterolemije, dijabetesa i eventualno koronarnih bolesti. Drugim rečima, hodanje je jednako efikasno kao i trčanje u ublažavanju stresa, visokog nivoa holesterola i srčanih oboljenja i dijabetesa, tvrdi se u s tudiji objavljenoj u časopisu Američke asocijacije za srce i arteriosklerozu, trombozu i vaskularnu biologiju. B rzo hodanje, štaviše, ima i mnoge prednosti.

Naučnici, naime, tvrde da, za razliku od (brzog) hodanja, trčanje izaziva stres imunog sistema na taj način što dovodi ne samo do topljenje masti već i do topljenja mišića. Trčanje može i da ošteti srce, što je dokazano merenjima serumskih markera za srčani stres kod maratonaca. Trčanje, potom, može da dovede do pojave osteoartritisa, iako ga direktno ne izaziva; studije koje su poredile blagodeti i rizike vežbanja pokazale su da je kod “prevelikih doza” trčanja, u određenom trenutku, rizik od nastanka povreda i osteoartritisa veći od smanjenja rizika za pojavu drugih bolesti. Trčanje, takođe, može da ošteti zglobnu hrskavicu, što povećava rizik od degeneracije.   Leti, u vreme povišenih atmosferskih temperatura, trkači treba da budu veoma oprezni, jer trčanje na vrućini može da dovede do toplotnog udara i da rezultira multiorganskom disfunkcijom; ni hodanje u vrele dane nije bez rizika kad je reč o toplotnom udaru, ali je malo verovatno da to može imati teške organske posledice kao intenzivno trčanje.

Neurologija

Spasonosna kombinacija dva leka

Rezultati treće faze velikog kliničkog ispitivanja koje se simultano sprovodi u Kini i u SAD, objavljeni u časopisu New England Journal of Medicine , pokazali su da jedna jednostavna terapija, kombinovanjem dva leka protiv zgrušavanja krvi - klopidogrela i aspirina - smanjuje rizik od ponovnog moždanog udara za gotovo jednu trec´inu.

Istraživanje u SAD je obuhvatilo 5.170 osoba na bolničkom lečenju nakon manjih ishemijskih udara ili šloga nalik događaju poznatom kao prolazni ishemični napad (TIA), tokom kojeg je protok krvi u mozgu nakratko blokiran. Podeljeni u dve grupe, svi pacijenti su tri meseca lečeni samo aspirinom, odnosno aspirinom i klopidogrelom (Plavix). Tokom tog vremena najkritičnijeg za oporavak nakon šloga, naknadne udare imalo je 8,2 % pacijenata iz grupe lečene kombinacijom lekova, a 11,7 % pacijenata lečenih samo aspirinom. Istraživači ove rezultate smatraju vrlo značajnim. Ukoliko i studija u Kini, zemlji sa drugačijom medicinskom praksom, potvrdi rezultate američkog istraživanja, naučnici kažu da je “posao gotov” - kombinacija dvaju lekova postaće standard nege pacijenata nakon TIA.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja