MEDICINA - PSIHOLOGIJA

Pripremila: Gordana Tomljenović

Intervju sa Džejkom Iglom, začetnikom reologije

Sve je moguće ponovo, i bolje

Jedan novi psihološki model, reologija, označava umetnost i nauku „ispravljanja životnih grešaka“. Nudi načine za reviziju i reinterpretaciju nekadašnjih i sadašnjih iskustava kroz novu prizmu; usvajanjem njenih preporuka, moguće je reagovati na zdraviji i adekvatniji način. O principima reologije za Planetu govori njen začetnik, američki psihoterapeut Džejk Igl

Grešiti je ljudski. Trudimo se da budemo što bolji, uspešniji i srećniji ljudi, ali ipak činimo mnoge greške, ogrešimo se i o sebe i o druge. Da li možemo da ispravimo životne greške? Da li možemo, u nekoj ponovljenoj situaciji, da reagujemo na drugačiji način? Možemo li neki konfliktni odnos, koji nas tišti, da pretvorimo u bliskost? Možemo, tvrdi Džejk Igl, američki psihoterapeut i autor knjige „Ispravite svoj život - Uvod u reologiju“ ( Re Right Your Life – An Introduction to Re ology ). Reologija je jedan novi psihološki model koji nudi alternativu, zdraviji način odnosa prema sebi i prema drugim ljudima, nov način „tumačenja stvarnosti“.

Reč „ re ology“ ne postoji u rečnicima engleskog jezika. Etimološki, to je kovanica sa naglaskom na RE, engleskom prefiksu koji označava da se nešto „radi ponovo“. Džejk Igl je skovao ovaj termin da označi umetnost i nauku „ispravljanja život(nih grešak)a“. Reologija, naime, nudi načine za re-viziju i re-interpretaciju nekadašnjih i sadašnjih iskustava kroz novu prizmu. Re ologija uči kako da se stvari posmatraju na drugačiji način; usvajanjem njenih preporuka, dolazi se do sposobnosti reagovanja na zdraviji i adekvatniji način, a u životu se, u poređenju sa možda nekim ranijim razočaravajućim životnim iskustvima, dobijaju sasvim drugačiji rezultati.O tom novom psihološkom modelu govori autor knjige, Džejk Igl, u intervjuu koji smo obavili putem elektronske pošte.

Planeta : Gospodine Igl, kome je namenjena vaša knjiga?

Džejk Igl : “Ispravite svoj život” je napisana i za obične čitaoce, i za terapeute. Osnovna ideja je da usvojimo jedan nov način upotrebe jezika - nazvao sam ga ReSpeak (ponovo razgovarati, ponovo govoriti, prim.prev.) - da bismo tako uspostavili veću kontrolu nad sopstvenim životima, da bismo se bolje povezali sa samima sobom. Mnogi ljudi se u životu osećaju kao žrtve, žrtve složenih ili teških okolnosti. I mada zaista ima situacija u kojima jesmo žrtve, kao što su bolest ili saobraćajna nesreća, mislim da odrasli ljudi nisu žrtve u odnosima sa drugim ljudima. Taj novi način na koji učim ljude da koriste jezik, Re Speak, pomaže im da prestanu da se osećaju i da se ponašaju kao žrtve. Reologija je put ka samoosnaživanju.

Planeta : Kako biste uporedili taj model sa drugim savremenim psihoterapeutskim pristupima?

Džejk Igl : Ima mnogo terapeutskih pristupa (na primer, kognitivna bihevioralna terapija) koji pomažu osnaživanje i osposobljavaju ljude da o svojim životima misle na konstruktivniji način. Ali ono što vidim kao ograničenje kod svih tih terapija, čak i onih najpromišljenijih, jeste oslanjanje na stari način upotrebe jezika. Tradicionalni način na koji se služimo jezikom je vrlo ograničen, i kod ljudi stvara osećaj da drugi ljudi njima nešto čine. Takođe, uobičajena upotreba jezika nas ne fokusira na sadašnjost već nas ohrabruje da mnogo vremena provodimo razmišljajući i pričajući o prošlosti i brinući za budućnost. Kad se koristi Re Speak, to se ne događa.Većina naših problema nastaje tako što razmišljamo o stvarima i o našim životima na jedan određeni način. A da bismo zaista rešili svoje probleme, treba da promenimo nivo razmišljanja. Treba da naučimo da sa sobom I sa drugim ljudima vodimo novu konverzaciju. Reologija nas uči upravo tome, kako da razgovaramo na sasvim drugačijem nivou.

Planeta : U knjizi pišete da svako od nas ima izbor da “ispravi” sebe, da neke stvari uradi ponovo, uključujući i mogućnost da sukob pretvori u povezanost.

Džejk Igl: Izvanredno je kod ljudi to što u gotovo svakom trenutku možemo da prestanemo da se ponašamo na jedan način i da odaberemo da se ponašamo na drugačiji način. Reologija nas uči kako da to postignemo, uz pomoć nečega što ja zovem “ponoviti nešto” (re-do). Način na koji to funkcioniše jeste da, čim shvatimo da se ne ponašamo na način kako želimo, prestanemo tako da se ponašamo, zapitamo se kako bismo želeli da se ponašamo, i onda to učinimo ponovo. Usvajanje ove prakse je način za minimiziranje sukoba i stresa u našim odnosima.Ukoliko ste se poneli loše prema svom partneru i zbog toga se ne osećate dobro, čim to shvatite,vratite se i recite: “Želim da se ispravim. Osećam se loše zbog načina na koji sam razgovarao s tobom i želim da to što sam rekao sad kažem na zreliji način”.Ljudi će ovo gotovo uvek da prihvate.

Ali, to je prilično teško da se uradi, osim ukoliko ne naučimo da koristimo jezik na nov način. Uobičajen način na koji upotrebljavamo jezik je statičan - govorimo o osećanjima kao da su nepromenljiva i trajna. Ali, nisu, osećanja su samo privremena. Treba da naučimo da koristimo jezik na takav način da on odražava tu privremenost, i onda je mnogo jednostavnije da se “ispravimo”.

Planeta : Ponovno promišljanje našeg "iskrivljenog razmišljanja", kao i nov način upotrebe jezika, dva su osnovna sredstva kojima reologija omogućava zdraviji i srećniji život. Objasnite šta po vama znači "iskrivljeno razmišljanje" i šta su njegovi izvori?

Džejk Igl : Evo jednog primera. Kad sam bio 10-godišnjak, majka je uvek brinula o mojim emocionalnim potrebama, znala je šta mi je potrebno i vodila je brigu o tome da se osećam dobro. Potom, preskačemo 35 godina. Sad sam oženjeni 45-godišnjak, i kad moja supruga ne vodi računa o mojim emocionalnim potrebama, ja se ljutim. Očekujem od nje da brine o mojim osećanjima na način na koji je to činila moja majka - ali ona nije moja majka i ja više nisam dečak. Dakle, ako živim sa nekom idejom o tome kako bi drugi ljudi trebalo prema meni da se ponašaju, ali ako je ta ideja zasnovana na nekom iskustvu koje datira od pre 35 godina, to je iskrivljeno razmišljanje. A iskrivljeno razmišljanje dovodi i do takvog ponašanja. Suština reologije jeste da moje razmišljanje i moje ponašanje budu u skladu sa životom koji živim u ovom trenutku.

Planeta : Vi pišete u ovoj knjizi da se jezik može koristiti za uključivanje i isključivanje različitih delova mozga. Recite nešto više o tome.

Džejk Igl : Kad se jezikom služimo na uobičajen način, često se osećamo ugroženima ili kritikovanima. U takvom slučaju se aktiviraju primitivniji delovi mozga, koji nas pripremaju na tri akcije: borbu, ukopavanje u mestu, ili bežanje. To su adekvatni odgovori samo onda kad nam je život zaista u opasnosti. Ali kad se tako ponašamo i u odnosima sa drugim ljudima - pa i onda kad se sa njima ne slažemo - život nam tada nije ugrožen. Usvajanjem Re Speak-a, primitivni deo mozga se ne stimuliše. Umesto toga, uključuje se takozvani moderni mozak, srednji predfrontalni korteks, koji je sposoban da odgovori na zdraviji i evolutivno napredniji način. To nam omogućava da razrešavamo tenzije i sukobe bez potrebe da se postavljamo odbrambeno ili svađalački. To je sasvim drugačiji način ponašanja prema drugim ljudima, mnogo je zdraviji.

Planeta : Reologija je radikalna promena načina na koji razmišljamo o životu, o sebi, o ljudima. Vi takođe citirate Oldosa Hakslija: “Iskustvo nije ono što nam se događa, već ono što mi uradimo sa onim što nam se događa”….

Džejk Igl : Mnogo toga nam se u životu dogodi. Možda odemo kod lekara i dobijemo dijagnozu dijabetesa. Neko će na to odgovoriti time što će pasti u depresiju i izgubiti nadu, a radi utehe će se hraniti na način kako je navikao. A neko drugi će, pak, u istoj takvoj situaciji, dijagnozu bolesti shvatiti kao upozorenje da treba da živi zdravijim životom, pa će promeniti svoje navike, počeće da vežba, i počeće da se oseća bolje nego ranije.To je primer jednog te istog iskustva, ali dva različita odgovora. Reologija nas uči da imamo mnogo više izbora nego što smo možda svesni. Ne kažem da uvek možemo da biramo, ponekad se događaju zaista tragične stvari. Ali, šta god se dešavalo, možemo da biramo da li ćemo ili ne preuzeti odgovornost za način na koji reagujemo na to.

Planeta : Jedna od vaših publikacija nosi naziv “Zašto se pametni ljudi bore da budu srećni”?

Džejk Igl : Mnogo je pametnih ljudi koji neprestano nastoje da nauče kako da budu i srećni. Ponekad je upravo takvim ljudima teže da dostignu sreću, zato što su ambiciozni, neprestano streme boljem i višem, i obično su oštriji kao sudije, a sve im to otežava nalaženje puta ka osećanju sreće. Takve ljude učim da zastanu i da ponovo procene način na koji žive svoj život. Tražim od njih da izdvoje tri ili četiri stvari koje su im u životu najvažnije, a onda ih pozivam da svoje živote usklade sa tim za njih najvećim vrednostima. Kao rezultat, ti pametni ljudi počinju da koriste svoju inteligenciju da stvaraju u svojim životima ono što zaista žele.

Planeta : Deo vaše prakse su i “skloništa” (terapeutske radionice). Opišite nam jedno od takvih iskustava.

Džejk Igl : Poslednja radionica je održana na jednom predivnom ranču u Novom Meksiku, usred divljine. Bez telefona i kompjutera. Svako od prisutnih je tamo imao priliku da se povuče iz svog užurbanog svakodnevnog života. Vežbali smo tehnike koje pomažu ljudima da žive sadašnji trenutak, i da se povežu sa samima sobom na jedan dubok način. U grupi je bilo 22 ljudi, starosti između 24 i 48 godina. Trećina ih je došlo sa svojim životnim partnerima i oni su bili fokusirani na unapređivanje međusobnog odnosa. Ostali su se bavili svojim emocionalnim i mentalnim zdravljem, postizanjem ravnoteže u životu.

Hranili smo se zdravo, plesali smo, kupali se, uz još mnogo zanimljivih stvari koje su osmišljene s ciljem da podignu samosvest. Učili smo ih kako da koriste ReSpeak, i vežbali smo tu novu konverzaciju u grupi. Nastala je jedna bliska i specifična zajednica, sa mnogo prijateljstava koja će verovatno dugo trajati.

Po povratku kući, ostali smo u kontaktu putem telefonskih konferencija i elektronskih foruma, i vežbamo ono što smo naučili. Mnogi od njih kažu da im je to izmenilo svakodnevni život na način koji nisu mogli ni da zamisle. Neki od njih kažu da su “izlečili” svoje odnose sa roditeljima. Drugi, pak, koji su došli sa životnim partnerima, ponovo su se zaljubili. Za mnoge od njih, brojni problemi sa kojima su se ranije suočavali jednostavno su prestali da postoje, jer kad usvoje smernice reologije, i sebe i svet oko sebe vide na sasvim nov način.Sledeća takva radionica biće održana na okeanskoj obali Meksika, u januaru 2014. (Za više informacija o tome možete kontaktirati Džejka Igla, jake@reology.org .)

Gordana Tomljenović

Dijalog sa bratom

U knizi „Ispravite svoj život - Uvod u reologiju“ autor iznosi i dirljivu ličnu priču. Ona je pisana u obliku dijaloga između Džejka Igla i njegovog starijeg brata, koji je oboleo od neizlečivog oblika kancera. Kroz taj dijalog, knjiga istražuje smisao života, matrice ljudskog ponašanja, proces individuacije, načine otkrivanja ličnih životnih vrednosti, i jedan nov način unutrašnjeg i razgovora sa drugim ljudima.

Taj dijalog predstavlja posebnu vrednost knjige na još jedan način. Čitalac, naime, po pravilu nije u situaciji da polemiše sa autorom koji kroz svoju knjigu predstavlja ili objašnjava neku novu praksu, niti autoru može da postavlja pitanja, ali ovaj oblik prezentacije, kroz autentični razgovor, ispravlja i taj nedostatak. Evo jednog skraćenog izvoda iz knjige, u kome Tom i Džejk Igl razgovaraju o jednoj od osnovnih “alatki” reologije, o ReSpeak-u, i njegovim osnovnim smernicama:

Tom: Rekao si da ReSpeak smanjuje anksioznost, ali mi nije jasno kako jezik može da deluje na anksioznost.
Džejk: Način na koji koristimo jezik - način na koji razgovaramo sa sobom - pojačava i utišava ??različite delove mozga. Anksioznost je često rezultat aktiviranja delova mozga koji treba da ostanu mirni i koji treba da nas štite u sitacijama stvarne opasnosti. ReSpeak nam pomaže da koristimo mozak na takav način da podstičemo svaki njegov deo da radi ono što najbolje ume. Kad naučimo kako da to uradimo, mi smanjujemo svoju anksioznost. ReSpeak je radikalno drugačiji način doživljavanja i izražavanja sebe. Jedna od osnovnih smernica za usvajanje ReSpeka-a je da treba promeniti pogled na izvor svojih osećanja. Način na koji to postižemo jeste da sebi postavimo jedno jednostavno pitanje: "Šta ja to radim sebi?"

Tom: Šta je poenta tog pitanja?

Džejk: Kad koristim uobičajeni jezik izražavanja, ako sam frustriran ili ljut, ja c´u rec´i: "Ovo je frustrirajuće”. Ili: "Ti me ljutiš". Ali, kad koristim ReSpeak, i kad odgovaram na pitanje šta ja to radim sebi, moj odgovor je drugačiji. Ja c´u rec´i, "frustriram sebe (zbog nečega)", ili "ja sebe činim ljutim (zbog tvog ponašanja)". Izvor mojih osećanja nije "tamo napolju", moja osec´anja nastaju u meni. Kad koristim jezik na ovaj način, ja sam vlasnik svojih osećanja i unutrašnjih iskustava. Time osnažujem sebe. Niko meni ne radi to nešto. Ti me ne frustriraš niti me ljutiš. Ja to radim sam sebi. Pa ako ja sebi radim X, možda ću prestati i radiću Y. Ako se osećam frustrirano, to je zato što kod sebe izazivam osećaj frustriranosti. Ako sam ljut, ne ljutiš me ti, sam sebe ljutim. Kad koristim ReSpeak, preuzimam odgovornost za ono što sam sebi radim.

Tom: Ako me nazoveš lažovom, ja c´u da se uznemirim, i ti si uzrok moje uznemirenosti. Ne vidim kako ja to radim sam sebi.

Džejk: Pa, imaš izbor. Možeš da mi daš moć da odredim kako se osec´aš, i u tom slučaju to je kao da ja upravljam tvojim nervnim sistemom, ili možeš da shvatiš da mi jednostavno vidimo stvari na različite načine. I možeš da postaneš znatiželjan zbog te razlike. Dakle, ako me nazoveš lažovom, moj odgovor c´e biti da te pitam: zašto to misliš? Možda si čuo nešto drugo od onoga što sam hteo da ti čuješ, možda je samo reč o nesporazumu - ne znam - ali ja biram da budem znatiželjan umesto reaktivan.

Gordana Tomljenović

Kompletni tekstove sa prilozima potražite u magazinu "PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja