TEMA BROJA - MUMIJA

Pripremio:

Balsamovanje menja metode ali ne i želju za “večnošću”

Mnoge mumije još uvek enigme

Stari Egipćani nisu bili jedini koji su mumificirali preminule osobe zbog budućih naraštaja. Postoje brojni primeri mumificiranja uz korišćenje čitavog arsenala zapanjujućih tehnika, od najjednostavnijih balsamovanja preko potapanja tela u rezervoar ispunjen hemikalijama za očuvanje, do premazivanja voskom. U ovom poslednjem slučaju, telo postaje džinovska ljudska sveća. Evo najčuvenijih primera mumija naših vremena, i nekih metoda koje su korišćene za večno čuvanje tela. Neki od ovih ljudi su pristali da nakon smrti budu mumije, ali neki su to postali igrom slučaja.

Vladimir Lenjin

Mozak Oktobarske revolucije u Rusiji 1917. i prvi čovek Sovjetskog saveza, Vladimir Lenjin, jedan je od najvažnijih i najmoćnijih lidera u svetskoj istoriji. Zato njegovo telo nije ostavljeno da istrune nakon smrti, 1924. Lenjinov leš je balsamovan i prikazan u stalnoj postavci mauzoleja u Moskvi. Svako može da ga vidi. U početku su mnogi gajili nadu da se njegovo telo može sačuvati zamrzavanjem a zatim, u nekom momentu u budućnosti, i oživeti. Međutim, tehnologija to nije omogućavala. Lenjin još uvek leži u posebno opremljenoj grobnici. Da bi telo ostalo očuvano, potrebno je neprekidno održavanje. Sarkofag treba da se drži na temperaturi od 16°C, a vlažnost vazduha je između 80 i 90 procenata. Svakodnevno mu se ubrizgavaju injekcije za očuvanje a potrebno je I održavati vlažnost mumije. Svakih 18 meseci, ostaci ove značajne istorijske ličnosti se potapaju u specijalnu hemijsku kupku, a odelo se pegla.

Eva Peron počiva u “snu”

Očuvani leš čuvene bivše prve dame Argentine prfošao je kroz veoma burne periode. Telo Eve “Evite” Peron bilo je balsamovano skoro odmah nakon njene smrti, 1952. Lice odgovorno za njen leš bio je dr Pedro Ara, stručnjak za „umetnost smrti”. Koristio je posebnu tehniku koja je podrazumevala zamenu krvotoka glicerinom. Telo je premazivao voskom tako da figura liči na živu. Tehniku su opisivali kao „umetnički izazvan san“.

Vojna diktatora je 1955. zavladala u Argentini. Stavljena je zabrana na peronizam, argentinski politički pokret. Ova ideologija je podrazumevala tri osnovne ideje: socijalnu pravdu, ekonomsku nezavisnost i politički suverenitet. Leš Eve Peroni je bio ukraden. Niko nije otkrio gde se nalazio narednih 16 godina. Potom je otkriveno da je sahranjen u podzemnoj grobnici u Milanu. Evita je ekshumirana 1971, zatim je vraćena u Španiju pa u Argentinu 1974. da bi konačno bila sahranjena u porodičnoj grobnici u Buenos Airesu, gde se i danas nalazi.
Za njeno balsamovano telo se kaže da je najviši mogući standard mumifikacije.

Visarion Korkoliacos balsamovan greškom?

Grčki pravoslavni monah Visarion (manastir Agatonos) preminuo je 1991. Bio je duboko poštovan kao duhovnik, mada nije bio poznat, barem ne za svoga života. Kada je otvorena njegova grobnica, 2006. godine, telo mu je bilo u netaknutom stanju. Utisak netaknutosti je bio toliko jak da su neki čak rekli da je leš „spreman da progovori“. Odmah nakon tog događaja, stvari su se uzburkale a priča je postala glavna tema novinskih naslova. Objašnjenje je jednostavno: Korkoliacos je greškom mumificiran! Nije uzeto u razmatranje da su uslovi u grobnici bili odlični za očuvanje tela. Vernici su ovo pripisali božanskom delu i smatrali su da je to dokaz da je monah za života bio pravi svetac.

Telo Daši-Doržo Itigilova sačuvao bog

Burjati su mongolski narod koji živi pretežno u Rusiji. Budistički lama Daši-Doržo Itigilov poznat je po tome što je njegovo telo u dobrom stanju i posle smrti! Osećajući da mu je kraj blizu, Itigilov je sa 75 godina zatražio da njegovo telo bude sahranjeno u položaju u kojem bude preminuo. Neposredno pre smrti on je zauzeo pozu za meditaciju i tako umro. Sahranjen je u željenoj pozi, u kovčegu od borovine.

Kada su budistički monasi tajno proveravali telo, 1955. i 1973. otkriveno je da je ono u prilično dobrom stanju. Komunističke vlasti su nastojale da ovaj fenomen drže u tajnosti, a Itigilov je ekshumiran i prikazan javnosti mnogo godina posle raspada Sovjetskog saveza, 2002. Na telu se još uvek mogu videti mišići, meko tkivo i koža. Navodno, Itigilov još uvek krvari od uboda iglom. Niko ne može sa sigurnošću da odgovori na pitanje: kako se odigrala ova „prirodna mumifikacija“? Budisti veruju da je u pitanju božanska pojava. Veoma visok nivo broma u koži i mišićima budističkog lame je najbolje objašnjenje koje su naučnici do sada ponudili.

Džeremi Bentam – neuspešno

Džeremi Bentam, politički radikal iz 18. i 19. veka, bio je pobornik utilitarizma koji je propagirao ukidanje ropstva, veća prava za žene i homoseksualce, veću slobodu izražavanja i ukidanje telesne i smrtne kazne.

Džeremi je, pre svoje smrti, tražio da njegovo telo bude predmet na javnom času iz anatomije. Zatim je želeo da mu glava bude mumificirana i stavljena na vrh skeleta u drvenoj kabini za prikazivanje.

Želje su mu ispoštovane. Međutim, mumificiranje je propalo, a njegova glava je na kraju osušena. Potom je napravljena zamena od voska, a onda je postavljena na vrhu tela napravljenog od Bentamove garderobe napunjene slamom. „Mumija“ je još uvek dostupna svakome ko poželi da je vidi. Pošto se nalazi na Univerzitetu, postala je predmet brojnih studentskih šala, te su je premestili.

Malena Rozalia, “uspavana lepotica”

Katakombe Kapucinskog manastira u Palermu, Italija, predstavljaju muzej moderne mumifikacije a možda i najsablasnija turistička atrakcija na svetu. Između 1599. i 1920. mumificirano je više od 8000 stanovnika grada. Sadašnje mumije nekada su bili sveštenici, doktori, advokati i njihove porodice. Mumificirani su raznim postupcima. Poslednje telo sahranjeno u ovoj masovnoj grobnici je dvogodišnja Rozalia Lombardo, koja je umrla od upale pluća. Njeni neutešni roditelji su zatražili mumificiranje tela svoje mezimice. Doktor je to tako dobro obavio da je mumija, koja leži u staklenom kovčegu u maloj kapeli na jednom kraju katakombi, dobila nadimak „uspavana lepotica“. Zamenio je krv deteta formalinom kako bi uništio bakterije, a potom alkoholom isušio telo. Glicerin je iskoristio da ne dođe do preteranog isušivanja a salicilnu kiselinu da ubije gljivice. Za čvrstinu tela upotrebio je cinkovu so. Rendgen je pokazao da su unutrašnji organi takoreći ostali netaknuti.

Medičijevi još kriju tajnu

Oko pedeset pripadnika firentinske loze bogatih bankara, koji su vladali Firencom od 14. do 18. veka sahranjeno je u grobnicama Mediči kapele, u periodu od 1434. do 1737. Tela mnogih od njih su još u dobrom stanju. Tek nedavno naučnici su počeli i da ih sistematski ispituju. Medičijeve smatraju za porodicu koja nije prezala od međubratske mržnje, trovanja, davljenja i svake vrste ubistava – samo da bi došla do vlasti. Ipak, histološki testovi pokazuju da su i njih, kao i ostale obične smrtnike, pokosile bolesti kao što je, na primer, malarija.

Suicidni monasi

Šugendu je stari oblik budizma, a njegovi sledbenici su zaista bili posvećeni svojoj religiji. Podvrgavali su se činu samoodricanja, koji je podrazumevao trogodišnji ritual čiji je rezultat spora smrt u agoniji i samo-mumificiranje. Ukupno tri godine, sledbenici ove religije su bili na specijalnoj „dijeti“, koja se sastojala od kore drveta, oraha, korenja i semenja. Pili su samo jednu vrstu čaja, koji je izazivao povraćanje. Kada bi počeli da osećaju posledice ovakvog samomučenja, zauzimali bi položaj lotosa u grobnici dovoljno velikoj da sede u njoj. Svakog dana su se oglašavali zvonom da su još uvek među živima. A kada je zvono prestalo, to jer bio znak da se grobnica zapečati. Šinuokai Šonin je najbolje očuvana mumija od 28 (od kojih se ukupno 16 može posetiti). Visok nivo arsena u lokalnom izvoru je verovatno išao u prilog ovom neobičnom činu mumificiranja.

Genijalna tehnika

Drugi Rus na ovoj listi ni izbliza nije kao Vladimir Lenjin. Ipak, njegovo telo je balsamovano s više veštine i preciznosti. Nikolaj Ivanovič Pirogov je bio istaknuti lekar i naučnik 19. veka, začetnik hirurgije i korišćenja anestetika. Nakon njegove smrti 1881. telo mu je balsamovano tehnikom koju je sam razvio. Dok je Staljinovom lešu potrebna stalna nega i dvadesetčetvoročasovno održavanje da bi bio očuvan, telo Pirogova, koje se nalazi u jednoj crkvi u Ukrajini, opstaje netaknuto i nepromenjeno, na sobnoj temperature, u kovčegu sa staklenim poklopcem.