BOTANIKA

Pripremio:

Najpoštovanije drveće

Biljke za tri milenijuma

Malo se zna o najvećim primercima biljaka na planeti. Delom i zato što se jedan broj njih nalazi na teško dostupnim mestima. Neka stabla su postala deo verovanja okolnog stanovništva u nedokučivo. Evo najzanimljivijih primera...

Kongegen (Quercus robur)

Oak Quercus robur

Kvrgavi, drevni hrast lužnjak živi na severu Danske, u Jagerspris šumama. Naučnici procenjuju da je “kralj hrastova” star od 1.500 do 2.000 godina i možda je najstarija pojedinačna vrsta drveća u severnoj Evropi. Iako je iznikao na otvorenoj livadi, drveće oko njega polako ga zatvara i ubija.

Matua Nahere (Agathis australis)

Ovo veličanstveno kauri drvo je smešteno u prastarim kišnim šumama koje se protežu u predelu Vaipoua, na Novom Zelandu. Smatra se da je drvo staro oko 2.000 godina. Sa obimom od 16 m, Matua Nahere je najdeblje drvo na Novom Zelandu. Gigant, čije naziv znači “otac šume”, bio je teško oštećen tokom jedne oluje 2007. godine.

Jomon Šugi (Cryptomeria japonica)

Agathis auistralis

Stablo visine 25,3 m i obima od 16 m najveći je četinar u Japanu. Drvo raste u maglovitim, prastarim šumama na severu najviše planine, na ostrvu Jukušima, u Japanu. Prstenovi drveta ukazuju da je staro između 2.000 i 7.000 godina. Otkrićem ovog primerka japanska vlada je zaštitila šumu čiji je prostor pretvoren u turističko odredište. Ovo prirodno blago može se gledati sa platforme koja je udaljena 50 m. Iako ga zovu japanski kedar , nije u vezi sa kedrovima. Umesto toga, on je deo porodice čempresa koja se može naći samo u Japanu, gde se obično sadi oko hramova.

Metuzalem (Pinus longaeva)

Najstarije pojedinačno drvo živi na 1.000 m nadmorske visine, u Inio nacionalnoj šumi, u Kaliforniji. Staro je 4.765 godina. Bilo je staro jedan vek kada je počela izgradnja prve piramide u Egiptu. Drvo je skriveno u Velikom basenu, među ostalim starim bristelekonskim borovima u Šumi drevnih. Da bi zaštitili stabla od vandalizma, šumska služba njegovu tačnu lokaciju drži u tajnosti.

General Šerman (Sequoiadendron giganteum)

16Nevada,Bristlecone Pine, Pinus longaeva

Ova džinovska sekvoja proteže se 84 m u širinu, visoka je kao soliter od 27 spratova i u obimu ima 31 m. To ga čini najvećim (po zapremini) pojedinačnim drvetom na svetu. General živi u Sekvoja nacionalnom parku, u Kaliforniji. Naučnici veruju da je stablo staro od 2.300 do 2.700 godina. Prosečna starost džinovskih sekvoja je 600 godina .

Drvo od stotinu konja (Castanea sativa)

Najveći i najstariji živi pitomi kesten na našoj planeti je nazvan Kesten od 100 konja i živi na Siciliji, u Italiji. Ime je dobio prema legendi po kojoj se kraljica Aragona i njenih 100 vitezova sklonilo pod njenim moćnim stablima u toku žestoke oluje. Grane se protežu 58 m u širinu. Ova mera je uzeta 1780. godine. Tolikog je obima da je i samo podeljeno u nekoliko stabala koja dele isti koren. Staro je između 2.000 i 4.000 godina.

Jardin Kleka (Juniperus scopulorum)

Ova kleka živi u Nacionalnom parku u Juti, SAD. Prvobitno se mislilo da je staro oko 3.200 godina, ali je na osnovu uzoraka utvrđeno da je staro 1.500 godina. Drvo je oko 12 m visoko a 24 me se proteže u širinu.

Senator (Taxodium ascendens)

Ovaj gigantski “ćelavi” čempres živi u polutropskom parku na Floridi, među palminim drvećem. Senator je najveći po zapremini drveta, istočno od reke Misisipi. Visok je oko 38 m, a njegova starost je procenjena na 3.500 godina. Toliko je velik u odnosu na sve oko sebe da su ga Indijanci koristili kao orijentir.

Alerce drvo (Fitzroya cupressoides)

Castanea sativa

Ovo veličanstveno zimzeleno drvo otkriveno je 1993. godine na Andima, u Čileu. Koristeći prstenove na drvetu, naučnici su utvrdili da je gigant star 3.620 godina. Iako ovaj Patagonijski čempres može da dostigne visinu od 46 m, godišnje dobijaju samo 1 mm u obimu i treba mu do hiljadu godina da potpuno odrastu.

Zoroastrijski Sarv (Cupressus sempervirens)

Najstarije živo biće u Iranu je gigantski čempres u Abarkuhu. Star je između 4.000 i 4.500 godina . Zoroastrian Sarv je visoka oko 25 m i ima obim od 11,5 m. Stablo je podeljeno u nekoliko usko povezanih stabala koja se hrane iz istog korenovog sistema.

Langerniv tisa (Taxus baccata)

Ovaj čuvar grobova u porti Crkve svetog Dajgena, u Langernivu, u Velsu, jedna je od najlepših antičkih tisa, iznikla tokom Bronzanog doba. Stara je između 4.000 i 5.000 godina. Tisa drveće može da živi veoma dugo, jer se reprodukuju bez oprašivanja .

Sanlend baobab (Adansonia digitata)

Sanlend baobab, poznatiji kao drvo pab , nalazi se na Sanlend farmi, u Južnoj Africi. Veliki baobab je poznat jer u svom šupljem deblu ima bar i vinski podrum. Na osnovu karbon-metode, njegova starost je procenjena na oko 6.000 godina. Prečnik stabla je 10,64 m, visina je 19 m, a obim debla 33,4 m. Stablo se sastoji iz dva spojena dela. Svaki od ovih delova ima ogromna udubljenja u kojima je vlasnik farme 1993. godine otvorio kafanu i podrum vina. Od tada je drvo pretvoreno u popularno turističko odredište.

Prometej (Pinus longaeva)

Populus trewmuloides

Prometej je bio član porodice poznate u Velikom basenu bristelekonskih borova na najvišoj planini u Nevadi. Godine 1964, jedan student iz Šumske službe koji je želeo da uradi istraživanje posekao je Prometeja, najstarije živo drvo na svetu. Student tvrdi da nije znao da je drvo stajalo na tom mesto skoro 5000 godina.

Stari Tjiko (Picea abies) i Stari Ramsus (Picea abies)

Ova dva drevna drveta žive u Švedskoj već 9.550 godina. Norveška smrča, visoka 4,8 m, živi na planini Fulu. To je najstarije klonsko stablo sa jednom stabljikom, a koren je pustilo nakon što su se glečeri povukli iz tog dela Skandinavije posle poslednjeg ledenog doba. Naučnici su iz korena karbon metodom utvrdili starost ove izdržljive smrče. Hiljadama godina preteće tundre-klime su čuvale Starog tjika u obliku žbunja. Ali, kako se tokom prošlog veka vreme zagrevalo, iz žbunja je izrasla u potpuno funkcionalno drvo. Smrču je otkrio geolog Leif Kulman, koji je drvo nazvao po svom mrtvom psu. Stari ramsus , takođe iz porodice smrča, živi u pokrajini Herdalia u centru Švedske.

Pando ( Populus tremuloides)

Pando je klonirana „drhtava kolonija“ jednog muškog drveta jasike koja se nalazi u Aspenu, u Juti, SAD. 105 ha kolonije se sastoji od genetski identičnih stabala, povezanih jednim korenovim sistemom. “Drhtavi gigant” započeo je svoje stvaranje pre 80.000 godina . Prema nekim procenama, šuma je stara oko milion godina, što bi značilo da Pando potiče 800.000 godina pre Homo sapiensa. Težak je 6,615 t, što ga čini najtežim živim organizmom na zemlji.

Džurupa hrast (Quercus palmeri)

Počeo je život za vreme poslednjeg ledenog doba, davno pre nego što se čovek okrenuo poljoprivredi i izgradnji prvih gradova na Bliskom istoku. Tu je bio hiljadama godina, i u vreme kada su Egipćani gradili piramide, a drevni Britanci podigli Stounhendž. Stoji na brdu Vindsvept, u južnoj Kaliforniji, najmanje 13.000 godina.