RETKE VRSTE

Pripremio: Oliver Klajn

Žaba sa ostrva Karpatos

Spasonosna slatka voda

Pedesetak kilometara jugozapadno od Rodosa nalazi se ostrvo Karpatos koje je, sa površinom od oko 324 km2, drugo po veličini ostrvo u arhipelagu Dodekana. Kada je reč o klimatskim odlikama, ostrva Karpatos je, zajedno sa jednim gradom na Kritu, imao najveću godišnju srednju temperaturu u Grčkoj i to tokom dužeg perioda, tipičnu mediteransku klimu sa vrlo toplim letima i blagim zimama. U takvim uslovima živi jedna endimična vrsta žabe.

Situacija u vezi opstanka žabe je toliko kritična da se može potvrditi postojanje ove vrste samo u reci na severnoj strani ostrva, blizu sela Olimbos. Po svemu sudeći areal žabe sa Karpatosa ne seže dalje od tog vodenog toka. Područje na kome se javlja manje je od 100 km2. Najmanja moguća oblast neophodna za opstanak vrste u svakom stadijumu njenog postojanja je nepunih 10 km2.

Stručni naziv vrste je Pelophylax cerigensis . Cerigensis je izvedeno od Cerigo što je latinsko ime Karpatosa. Taksonomski, pripada familiji Ranidae . To je najraprostranjenija familija žaba na svetu. Za jedinke roda Pelophylax karakteristično je da veći deo leta provode u vodi.

Oko ovog žabljeg roda postoji dosta neslaganja u stručnim krugovima. Ranije se verovalo da određen broj ovih vodozemaca na Rodosu pripadaju Karpatoskoj vrsti. Ipak ustanovljeno je da reč o levantskoj vodenoj žabi. Šezdesetih godina prošlog veka, bilo je znatno više jedinki nego danas i ovi vodozemci su bili rasprostranjeniji na ostrvu. To se lako može ustanoviti upoređivanjem tadašnjih stručnih istraživanja sa kasnijim. Naučnici smatraju da ovih žaba ima sve manje. Već 1992. godine proučavan je određeni broj mladunaca.

Karpatoska žaba je jedna od dve vrste vodozemaca u Evropi sa statusom kritično ugrožene vrste. Kao pretežno vodenoj vrsti, odgovaraju joj stajaće i vode sporog toka, močvare i slatkovodna jezera. U takvim prirodnim uslovima se razvijaju njihovi punoglavci, larvasti stadijumi u razvoju žabe koji se izležu iz jaja i u potpunosti su prilagođeni životu ispod vode. Kasnije, metamorfozom nastaje odrasla jedinka.

Među opasnostima koje vrebaju ovu vrstu su klimatske promene i požari koji uništavaju areal.

Pozitivna je okolnost što je reka za koju se pouzdano zna da u njoj žive žabe sa Karpatosa prilično izolovana i udaljena od većih naselja. Ali to samo donekle ublažava muke sa uništavanjem staništa. Voda se nemilice crpi što se negativno odražava na klimu i uslove na koje je ova osetljiva vrsta žabe navikla. Uz to, kvalitet vode opada delovanjem spoljašnjih faktora.

Dužina tela je oko četiri centimetara. Mužjake odlikuje par spoljnih glasovnih kesica, rastegljivih kožnih membrana tamnosive boje. Zahvaljujući kesicama oglašavaju se i pozivaju ženke na parenje. Imaju proširenu opnu koja spaja nožne prste. Kod ove žabe javljaju se tamne mrlje na unutrašnjem delu gornjeg dela nogu. Cevanica, odnosno golenična kost je relativno duga. Leđa su svetlobraon boje. Na leđima može ali i ne mora biti mrlja.

Karpatoska žaba se izdvojila od srodnih vrsta u Maloj Aziji pre oko tri miliona godina. Činjenica da žive na ostrvu i da su prilagođene samo slatkoj vodi sprečava širenje vrste.

Oliver Klajn