MEDICINA
VESTI IZ MEDICINE
Endokrinologija
Masnoće i insulinska rezistencija  Poznato je da konzumiranje hrane bogate masnoćama podstiče gojaznost koja je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa II. Američki naučnici otkrili su mehanizam čijim posredstvom masna hrana dovodi do insulinske rezistencije. Prema pisanju časopisa “Sel riports”, da bi slobodne masne kiseline, koje se nalaze u prehrambenim masnoćama i telesnoj masti, ometale delovanje insulina, neophodno je prisustvo proteina Bcl10.
U istraživanju obavljenom na miševima pokazalo se da je životinja koja nije imala taj protein zapravo bila zaštićena od razvoja insulinske rezistencije kao posledice uzimanja masnoća. Istraživanje je takođe pokazalo da čak i kratkotrajna ishrana bogata masnoćama, od samo nekoliko dana, može da dovede do pojave insulinske rezistencije.
Mozak
Oprezno sa voćnim šećerom  Istraživači sa Univerziteta Kalifornija, u Los Anđelesu, animalnim testovima su utvrdili da uzimanje fruktoze usporava pamćenje, otežava učenje i druge i funkcije mozga, dok omega-3 masne kiseline pomažu u neutralisanju nastale štete. Insulinska rezistencija je, po njima, najverovatniji uzročnik oštećenja pamćenja, jer je insulin uključen u proces kojim ćelije mozga koriste i skladište šećer. Ishrana bogata šećerom uzrokuje veće oslobađanje insulina te moždane ćelije vremenom postaju neosetljive na njegovo delovanje.
Treba, međutim, napomenuti da je američko istraživanje bazirano na tamošnjim prehrambenim navikama, odnosno obilnom korišćenju slatkog kukuruznog skroba u prehrambenoj industriji. Naučnici napominju da su “manje zabrinuti zbog prirodne fruktoze iz voća, koja sadrži i važne antioksidante”, pa savetuju da se uzimanje šećera minimizira konzumiranjem svežeg bobičastog voća, a unos omega-3 poveća kroz više porcija ribe, ili dodavanjem oraha i semenki lana.
Minerali
Magnezijum štiti od “šloga”  Ishrana bogata magnezijumom značajno smanjuje rizik od moždanog udara, pokazala je jedna nova studija. Veza između tog minerala i “šloga” - blokade krvnih sudova mozga - posebno je izražena kad je reč o ishemijskom moždanom udaru. Naučnici su otkrili da se rizik od ishemijskog moždanog udara, inače najčešćeg kod starijih osoba, sa svakih dodatnih 100 miligrama magnezijuma dnevno smanjuje za po 9 %.
Ovo su rezultati jedne velike švedske studije, odnosno analize podataka sedam istraživanja obavljenih od 1998. do 2011. godine, koja su pokazala statistički značajnu povezanost unosa magnezijuma i rizika od moždanog udara. Nalaz je potvrđen čak i u slučajevima kad su naučnici uzeli u obzir i druge, multiple faktore rizika za moždani udar, kao što su hipertenzija, dijabetes, starost, pušenje, visok nivo holesterola i fizička neaktivnost.
Vitamini
K2 i Parkinsonova bolest  Pravi uzročnik Parkinsonove bolesti nije poznat, ali su naučnici poslednjih godina opisali nekoliko genetskih defekata (mutacija) koje mogu da dovedu do smanjenja aktivnosti mitohondrija. Jedno novo istraživanje pokazuje da se primenom vitamina K2 kod obolelih od Parkinsonove bolesti ponovo aktiviraju oštećene mitohondrije i proizvodnja energije, odnosno pospešuje transport elektrona u mitohondrijima.
Na nivou ćelije, kod obolelih, dolazi do poremećaja u aktivnosti mitohondrija i transporta elektrona pa mitohondrije ne proizvode dovoljnu količinu energije potrebne ćeliji. U pojedinim delovima mozga to rezultira odumiranjem ćelija i poremećajem njihove međusobne komunikacije. Tipični simptomi Parkinsonove bolesti su smanjena pokretljivost, tremor i ukočenost mišića.
Ishrana
Jaje dobro za holesterol  Suprotno ranijim upozorenjima da unos jaja treba maksimalno ograničiti, najnovija istraživanja pokazuju da zdrave odrasle osobe mogu da jedu jaja bez straha da će im to povećati rizik od bolesti srca. Konzumacija jaja pozitivno deluje na metabolizam HDL (“dobrog”) holesterola i kod osoba sa metaboličkim sindromom, a HDL sprečava nakupljanje masti u krvnim sudovima i razvoj ateroskleroze. Holesterol u krvi više će se povećati unosom zasićenih masti, kojih u jajima ima vrlo malo. Analize su takođe pokazale da jaja imaju 14 % manje holesterola nego što je ranije izmereno.
Hormoni
Prepreka uspešnom mršavljenju
 Prema nalazima australijskih naučnika, pravi razlog neuspešnog mršavljenja tokom redukcijske dijete nije nedostatak upornosti nego hormonska neravnoteža. Kako su autori studije opisali u časopisu New England Journal of Medicine , kad osoba mršavi, dolazi do hormonskih promena koje telo prilagođavaju gubitku rezerva masti, što podstiče veće uzimanje hrane, odnosno nadoknadu rezervi. Ovo desetonedeljno istraživanje obavljeno je na uzorku od 50 gojaznih osoba koje su dnevni unos hrane svele na samo 500 do 550 kcal. Nakon što su time su izgubile određeni procenat telesne mase, savetovano im je kako da postignutu težinu održavaju u narednih godinu dana.
Analizom krvi ispitanika pronađeni su, međutim, neuravnoteženi nivoi devet različitih hormona, čak i godinu dana po okončanju programa mršavljenja. Uprkos savetima, rezultati održavanja postignute telesne mase nisu bili ohrabrujući.
|
