ISTORIJA AVIJACIJE

Pripremio: Darko Mladenović

Santos Dumon

Mali Alberto iznad Trijumfalne kapije

Pokazao je svetu kako se leti balonom, dirižablom i avionom pre nego što je iko čuo za braću Rajt. Alberto Santos Dumon je bio čovek za koga su savremenici verovali da će se vekovima ljudi sećati njegovog imena. Ipak, Dumon je svuda zaboravljen osim u rodnom Brazilu gde se i danas smatra nacionalnim herojem. Drugi međunarodni aerodrom u Rio de Ženeiru nosi njegovo ime.

Popularnost Santosa Dumona je navela mnoge ljude koji su pratili modu da preuzmu njegov jedinstven stil oblačenja

Alberto Santos Dumon je rođen 1873. u blizini gradića Palmira, u Brazilu. Odrastao je u mnogočlanoj porodici na plantaži kafe u državi Sao Paolo, koja je bila u porodičnom vlasništvu. Od ranog detinjstva pokazivao je interesovanje za tehniku, sa kojom se vrlo rano susreo zahvaljujući činjenici da je njegov otac, inženjer, koristio brojne izume tog vremena koji su olakšavali poslove na plantaži kafe.

Santos je bio opčinjen mašinama pa je, tokom najranijeg detinjstva, ovladao veštinom upravljanja parnim traktorom i lokomotivom koje je njegov otac koristio na plantaži. Jedan od dečačkih idola bio mu je Žil Vern, čije je sve knjige pročitao pre svog desetog rođendana.

U autobiografiji je naveo da je o letenju počeo da mašta posmatrajući nebo iznad svog imanja tokom dugih sunčanih dana. Nakon što je osnovno obrazovanje stekao od privatnih učitelja, roditelji su ga poslali u školu nauke, gde se zadržao do svoje 17. godine, kada se vratio na imanje a potom, zajedno sa porodicom, napustio je Brazil i otišao u Francusku. Po dolasku u Francusku, Alberto se posvetio izučavanju fizike, hemije, mehanike i astronomije.

Prvi letovi balonom

Boravak u Parizu ga je još više približio letenju. Prve letove balonom Santos je obavio tako što je unajmio iskusnog pilota i leteo kao putnik. Nedugo posle toga, počeo je da samostalno leti i radi na sopstvenim konstrukcijama balona. Već 1898. poleteo je svojim prvim balonom kojeg je nazvao „Brazil“. Balon je bio kapaciteta 113 m3 i mogao je da podigne 60-ak kg.

Dirižabl sa kojim je pobedio na trci oko Ajfelove kule

Stečeno iskustvo Santos je iskoristio da izradi svoj drugi balon nazvan „Amerika“, kapaciteta 500 m3, sa kojim je uspeo da ostane u vazduhu 22 sata. Time je u konkurenciji 12 balona osvojio specijalnu nagradu Pariskog aerokluba. Nakon tog uspeha, u periodu do 1905. godine, konstruisao je i leteo na 11 modela balona i dirižabla, uspešno rešavajući probleme kontrolisanog leta. Često je leteo nad pariskim bulevarima pristajući kod omiljenih kafe-restorana, na ručak i kafu, a poznat je i slučaj sletanja ispred svog stana u neposrednoj blizini Šanzelizea i Trijumfalne kapije.

Da nije sve išlo glatko, svedoči podatak da je, prilikom jednog pokušaja leta, njegov dirižabl počeo da gubi visinu da bi potom eksplodirao. Srećom, Santos je ostao nepovređen.

Krajem 1901. godine, sa svojim dirižablom broj 6 pobedio je u trci oko Ajfelove kule, ostvarivši brzinu od oko 22 km/h. Zahvaljujući avijatičarskim veštinama, postao je poznat širom sveta. Na raznim trkama je osvajao nagrade, postao je prijatelj plemstva, bogataša i pionira avijacije. Tokom 1904. Santos je, na poziv tadašnjeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta, bio gost Bele kuće.

Ljudi su ga sa ushićenjem i poštovanjem posmatrali, a njegovi podvizi i srdačnost prema Parižanima su doprineli da ga mnogi zavole. Parižani su mu dali nadimak „mali Santos ”. Čak je modni svet oponašao Santosov stil, od košulja drečavih boja do „panama šešira“.

Najzad u avionu

Prvi let Santosa Dumona je odlično dokumentovan, zahvaljujući prisustvu izveštača i reportera tadašnjih medija

Iako je konstruisao dirižable, Santos se sve više okretao drugim letelicama. Već 1905. dizajnirao je avion i helikopter. Prve probne letove avionom obavio je tokom leta 1906. godine za komandama aviona kojeg je sam konstruisao i nazvao „14-bis“. Krajem oktobra obavio je prvi javni let - pred velikim brojem očevidaca preleteo je oko 60 m, na visini od oko 3 m. Ovaj let je zvanično zabeležen i priznat kao prvi let avionom na području Evrope i prva javna demonstracija leta aviona sa fiksnim stajnim trapom koji je poleteo snagom sopstvenog motora po mirnom danu.

Već polovinom novembra, postavio je prvi zvanični svetski rekord preletevši razdaljinu od 220 m za 21,2 sekunde. Obzirom da su Santosovi letovi obavljeni pred zvaničnicima Francuskog aero-kluba i pred brojnim novinarima i posmatračima, ceo svet se divio ovim uspesima koji su uzburkali javnost i dali podstrek drugim pionirima avijacije.

Posle uspeha svog prvog aviona, Santos je razvijao nove projekte. Jedan od njegovih poslednjih samostalno razvijenih aviona je bio „demoazel monoplan“, koji mu je služio kao prevozno sredstvo. Trup se sastojao od grede od bambusovog drveta koja je bila posebno ojačana a pilot je sedeo neposredno iznad stajnog trapa nalik triciklu. „Demoazelom“ se upravljalo delimično pomoću repnih površina koje su funkcionisale kao današnje krmilo pravca i elevatori, a drugim delom uvijanjem krila.

Godine 1908. Dumon se udružio sa Adolfom Klemontom da ponude tržištu „demoazel 19“. Od planiranih 100 aviona, napravljeno je 50 a prodato samo 15 tako da je „demoazel 19“ bio prvi serijski proizveden avion na svetu i poslednji avion koji je Santos napravio. Ta letelica je lako dostizala brzinu od preko 100 km/h. Mogla je da se vine i 200 m iznad tla. Poznati časopis ''Popular Mechanics'' je, juna 1910, objavio nacrte „demoazela“ i nazvao ga najboljom mašinom ikada napravljenom.

U januaru 1910. Santos je doživeo nezgodu koja nikada nije odgonetnuta. Nedugo potom se razboleo i povukao iz Pariza otišavši u jedno selo na obali severne Francuske.

Iz hobija se posvetio astronomiji. Njegovi novi sugrađani nisu znali ko je on pa su ga, neposredno pred izbijanje rata, prijavili vlastima kao nemačkog špijuna. Uznemiren lažnim optužbama i u nastupu besa spalio je sve svoje papire i radove iz oblasti astronomije.

Po okončanju Prvog svetskog rata, napustio je Francusku i otišao u rodni Brazil, gde je kupio malu kuću i opremio je svojim pronalascima. Do smrti 1932. godine više nije odlazio u Evropu. Kuća u kojoj je živeo u Brazilu pretvorena je u muzej koji svedoči o životu ovog velikog čoveka.

Darko Mladenović

Avion za dve nedelje
Alberto Santos Dumon je verovao da će let ujediniti svet. Svoje patente i iskustva je delio sa svim zaljubljenicima u avijaciju. Njegov „demoazel“ je bio tako jednostavne konstrukcije da se mogao napraviti za svega petnaestak dana.
Santos je doživeo veliko razočarenje po izbijanju Prvog svetskog rata, kada je uvideo kakvo su moćno oružje dirižabl i avion. To je uticalo na njegovu odluku da se više ne bavi vazduhoplovstvom.