ENTOMOLOGIJA

Pripremio: Filip Franeta

Umeće preživljavanja

U vreme zime i posle

Jedan od najosetljivijih momenata u životnom ciklusu insekta predstavlja preživljavanje nepovoljnog godišnjeg doba. Insekti su aktivni i u stanju su da obavljaju svoje metaboličke funkcije samo na određenim temperaturama, koje se razlikuju od vrste do vrste - ali ne mogu da se aktivno hrane na temperaturama ispod nule. Zato su morali da osmisle način na koji će preživeti hladno godišnje doba. To je situacija sa kojom se suočavaju svi insekti, a načini na koji će preživeti ovaj nepovoljni period razlikuju se od vrste do vrste.

Najčesce, leptiri provode zimski period u stadijumu jajeta, gusenice ili lutke, jer su u tom manje aktivnom obliku otporniji na niske temperature. Ipak, manji broj vrsta uspeva da prezimi u stadijumu odraslog leptira koristeći veštine svojstvene samo insektima.

Iako većina leptira žive kao odrasli insekti svega nekoliko nedelja, neke vrste su u mogućnosti da žive znatno duže - nekoliko meseci pa i do godinu dana. Nije u potpunosti razjašnjeno čemu ove vrste duguju svoju dugovečnost, ali je jasno da su morale da prevaziđu veliki problem tokom svog životnog veka - zimu.

Način na koji sprečavaju da im se ćelije zamrznu je jedinstven. Naime, kada nastupe hladni dani, odrasli leptiri traže sklonište od hladnoće krijući se u šupljinama drveća i stena, često i u napuštenim kućama i tavanima. Tada počinju da ulaze u stadijum nazvan dijapauza ili hibernacija, kada polako proizvode supstance koje će im pomoći da se hemolimfa (analogna krvi kičmenjaka) ne zamrzne. To su najčesće glicerol, sorbitol i druga alkoholna jedinjenja. Procenat vode u telu se znatno smanjuje a ostatak se pretvara u želatinoznu masu - sve sa ciljem povećanja tačke smrzavanja hemolimfe. Sve je tako spremno za niske temperature i leptiri ostaju u stanju hibernacije do početka proleća.

Čim nastupe topli dani, ove vrste su među prvima koje će se pojaviti. Čak se mogu videti kako lete tokom toplih zimskih dana kada, prevareni toplijim vremenom, izlaze u potragu za hranom. Lako ih je prepoznati pošto su, pod uticajem lošeg vremena, njihova krila postala iskrzana i oštećena a boje već izbledele, tako da se veoma razlikuju od sveže izleglih prolećnih vrsta.

Kod nas postoji više vrsta koje prezimljavaju kao odrasli leptiri, a neke od njih koje možemo videti ovih dana su: kraljev plašt (Nymphalis antiopa), mnogobojac (Nymphalis polychloros), dnevni paunovac (Aglais io), koprivar (Aglais urticae ), belo ocilo (Polygonia c-album), limunovac (Gonepteryx rhamni), kao i veoma retki žutonogi mnogobojac (Nymphalis xanthomelas), v-mnogobojac (Nymphalis vaualbum) i koprivićev leptir (Libythea celtis).

Filip Franeta