VETERINA

Pripremio: Gordana Tomljenović

Ponašanje psa

Govorom tela do boljeg razumevanja

Psi i ljudi u okviru svoje vrste komuniciraju na potpuno različit način, pa ono što je za čoveka dobronameran gest pas može da protumači sasvim obrnuto. Isključivo kroz telesnu komunikaciju, pas šalje vrlo suptilne signale o svom raspoloženju, te čovekovo nerazumevanje tih upozoravajućih signala može da dovede do vrlo neprijatnih situacija. O ponašanju pasa za „Planetu“ govori dr Nikoleta Kostić-Novak, specijalista veterinarske medicine u beogradskoj klinici „Novak“

„Ni jedan pas ne želi da dospe u situaciju u kojoj je prisiljen na agresivno ponašanje i zato koristi smirujući govor tela koji se može uporediti sa ljudskim gestovima ljubaznosti kaošto su osmehivanje , pozdravljanje i rukovanje . Ako to odmah ne smanji niti otkloni pretnju , ponašanje psa ć e eskalirati s ni ž ih ka višim lestvicama agresije . Prvo rešenje za većinu pasa je da jednostavno odu od zabrinjavajuće situacije. Ali, ako je pas i dalje praćen, može biti prisiljen da zareži. Ukoliko, pak, ni režanje nije efikasna pretnja, ako je čovek ignoriše ili kažnjava, tada je škljocanje zubima i ujedanje vrlo verovatna reakcija. Mnoga deca upravo bivaju ujedena kad nastave da prate i gnjave psa koji je jasno pokazao da želi da bude sam... Pas će, takođe, vremenom naučiti da ne koristi suptilnije gestove ukoliko nemaju efekta, i zato će odmah režati ili škljocati zubima. Takav pas će naizgled biti ‘nepredvidivo agesivan', a u stvari je dugo bio pogrešno shvaćen...”.

Ovaj citat „pozajmljen” je iz vodiča objavljenog u okviru evropskog obrazovnog programa „Plavi pas”, namenjenog roditeljima koji žele da obezbede siguran život svoje dece sa četvoronožnim kućnim ljubimcima. Prvo srpsko izdanje ovog vodiča objavljeno je 2007. godine, u prevodu Nikolete Kostić-Novak, specijaliste veterine, koja za „Planetu” otkriva još niz detalja o ponašanju pasa.

Komunikacija s nepoznatim psom

Naša sagovornica podseća na činjenicu da psi i ljudi u okviru svoje vrste komuniciraju na potpuno različit način, pa ono što je za čoveka dobronameran gest pas može da protumači sasvim obrnuto. Lavež je samo njegovo glasovno izražavanje, jer pas zapravo prvenstveno „govori“ pokretima tela. Isključivo kroz tu telesnu komunikaciju pas šalje vrlo suptilne signale o svom raspoloženju, te nerazumevanje upozoravajućih signala od strane čoveka može da dovede do neprijatnih situacija ili čak napada psa (vidi boks „Lestvica agresije“).

Pri susretu sa nepoznatim psom ili psima, čovek treba da posmatra isključivo telo psa - nikako da ga gleda u oči - da vidi kakav je položaj tela zauzeo. Kontakt očima je, potpuno suprotno ljudskoj vrsti, nešto što pas ne voli i što lako može da isprovocira njegovo agresivno ponašanje.

Iako je emocijama teško upravljati, dr Novak dodaje da je neophodno savladati strah, jer se tad luče hormoni koje pas oseća. Savet je da se glasno govore umirujuće reči i svakako izbegne najčešća greška - vriska i pokušaj bežanja. Većina pasa je brža od čoveka i ovo ne bi uspelo, pri čemu osoba tada, pred psom koji ima prirodni instinkt lovca, još igra i ulogu plena. „Postani drvo“ je imperativ u takvoj situaciji, a to znači da treba ostati miran, sa rukama uz telo i pogledom prema dole ili prema telu psa, budući da pokreti provociraju životinju; sve što se eventualno ima u rukama, torba ili nešto slično, treba odmah spustiti na zemlju, a pogotovu hranu.

Da li će pas napasti čoveka koji mirno stoji? Teoretski ne, kaže dr Novak. Pas će ga onjušiti i otići, jer mu „drvo“ nije zanimljivo; ne treba mu, međutim, okretati leđa, već sačekati da ode, pa se mirno udaljiti.

Ni odrasli ni deca često ne shvate na pravi način uzmicanje psa, kojim životinja šalje poruku da je treba ostaviti na miru, i nastavljaju da idu za njim povećavajući rizik da se dogodi neprijatnost. Potrebna je, takođe, izuzetna opreznost i pri pružanju pomoći povređenom psu, jer je životinja tada uplašena i ne zna se kako bi mogla da reaguje, naročito ako je bila povređena od strane čoveka. Dr Novak savetuje da se u takvim slučajevima radije pozove služba za zbrinjavanje životinja.

Napad poznatog psa

Naša sagovornica ocenjuje da je broj napada vlasničkih pasa na ljude čak procentualno veći od napada pasa lutalica, a opet sve zbog loše komunikacije između čoveka i psa. Kad je reč o poznatom psu, treba imati na umu za šta ga je vlasnik obučio, i s tim u skladu se i ponašati. Ima po prirodi agresivnijih psećih rasa koje se, na primer, obučavaju da čuvaju vlasnika ili određenu teritoriju. U takvom slučaju, na ulazu u dvorište ili stan po zakonu treba da stoji znak „čuvaj se psa“, pored koga svako drugi, osim ako nije u pratnji vlasnika psa, ulazi na sopstvenu odgovornost.

Instikt čuvara može se probuditi i kod psa koji je čak i nakratko vezan, za klupu u parku na primer. Pogotovo treba decu naučiti da nikada ne prilaze vezanom psu, čak i kad im je poznat. Prisustvo vlasnika je neophodno kao garancija bezbednosti, jer i poznat pas koji je inače prijateljski raspoložen može da ima svoj „loš dan“. Bolestan pas takođe može da reaguje nepredvidivo, a rizično je i maziti psa kroz ogradu, zato što ispružena ruka može biti protumačena kao neka vrsta ugrožavanja teritorije psa čuvara. Dr Novak upozorava i na poštovanje psećih „resursa“, kao što su hrana ili njegova igračka, koje ne treba dirati, ponajmanje u vreme kad ih pas koristi.

Kad je reč o vaspitavanju psa, dr Novak ističe da se ono može uporediti sa vaspitavanjem deteta, odnosno da psu treba postavljati granice. Kao i dete bez vaspitnih ograničenja, koje postaje razmaženo i psihološki nestabilno, i pas se oseća sigurnije uz vlasnika koji ume da mu postavi granice. Pas je srećniji i zadovoljniji kad zna šta sme a šta ne sme da radi, kad oseća da je u granicama nekih normi. Vlasnik psa, ističe dr Novak, ima najveću odgovornost za formiranje karaktera svog četvoronožnog ljubimca.

Gordana Tomljenović

PRILOZI UZ TEKST

Lestvica agresije

U gornjoj tablici su nabrojani upozoravajući signali, ali ima, naravno, i prijateljskih znakova koje psi upućuju. Poznato je da je pas prijateljski raspoložen kad vrti repom, kad veselo prilazi čoveku, kad deluje samopouzdano, sa ušima okrenutim napred i u punoj pažnji, ispravljenog tela (nije zgrčen) ...

Sterilizacija psa

Sterilizacija utiče na ponašanje psa na taj način što smanjuje njegovu agresivnost, posebno kad je reč o kastraciji mužjaka. Ali, ukoliko je pas već stvorio devijantno ponašanje, kastracija nema većeg efekta pa se savetuje da se ona obavi što ranije.

„Plavi pas“

Program „Plavi pas“ je evropski projekat namenjen porodicama koje imaju pse, a cilj mu je smanjenje rizika od ujeda izazvanog dečjom provokacijom psa. Dr Nikoleta Novak je koordinator ovog programa za našu zemlju i prevodilac brošure „Vodič za roditelje i CD“. Pokretač i glavni realizator programa je britanska fondacija „The Blue Dog“, neprofitna organizacija koja svu zaradu od svojih projekata ulaže u istraživanje i razvijanje preventivnog programa za sprečavanje psećih ujeda.

Dr Nikoleta Novak je za izdavačku kuću "Pčelica" objavila knjigu "Upoznajmo kućne ljubimce", namenjenu deci školskog uzrasta, i ediciju od šest slikovnica o domaćim životinjama pod nazivom "Jedan dan sa", namenjenu deci predškolskog i ranoškolskog uzrasta.

Psi lutalice

Problem pasa lutalica se u svetu rešava na više načina. Srbija se opredelila za program „Uhvati, steriliši, pusti“, kao jedan od najefikasnijih, jer se pokazalo da fizičko uklanjanje pasa lutalica sa određene teritorije samo otvara prostor za stalni priliv novih pasa. Kad se, pak, pas uhvati, steriliše i vrati na istu teritoriju, on ne dopušta priliv drugih pasa. U nas je, međutim, problem u tome što se program ne primenjuje na tertoriji cele zemlje.