TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Izdavački centar: Dve nove edicije

Milenijum srpske književnosti

Izdavanje knjiga je Matičina vertikala od prvog broja Letopisa do našeg doba, ne baš naklonjenog izdavaštvu. Koliko juče, Izdavačko preduzeće „Matica srpska“ je dnevno štampalo hiljadu knjiga. Brojka za rubriku verovali ili ne. Knjige sa prepoznatljivim inicijalima MS stizale su u biblioteke i slavističke centre širom sveta. A onda je preduzeće ugašeno. Na sreću, ne i izdavačka delatnost. Prvorazrednog osnivačkog zadatka Matičinog prihvatio se Izdavački centar (osnovan 12. marta 2007), pod neuobičajenim uslovom. Centar radi pod okriljem Biblioteke, a njen upravnik Miro Vuksanović je i osnivač, i glavni urednik i direktor.

Miro Vuksanović

- Predložio sam koncept koji bi mogao da funkcioniše u postojećim uslovima, da ne košta mnogo a da daje dobre rezultate. Ključ je bio u tome da u Centru niko ne bude zaposlen – kaže Vuksanović.

Centar je za kratko vreme, u najboljoj Matičinoj izdavačkoj tradiciji, skrenuo na sebe pažnju dvema izuzetnim edicijama - Deset vekova srpske književnosti i Matica . U prvoj, antologijskoj, već su objavljena dva kola sa po 10 od planiranih 120 knjiga, a ovog proleća bi trebalo da se pojavi i novih 10. Reč je o novom čitanju srpske književnosti u rasponu od zapisa grešnog dijaka Grigorija na Miroslavljevom jevanđelju (kraj XII veka) i Svetog Save do književnih ostvarenja nastalih početkom ovog veka. Edicija je otvorena i za knjige koje će tek izlaziti.

Poezija Dubrovnika i Boke

Edicija Deset vekova srpske književnosti nije nastavak edicije Srpska književnost u sto knjiga koju je pre pola veka Matica srpska objavila zajedno sa Srpskom književnom zadrugom.

- Razlika je velika - kaže Vuksanović. - Prva je obuhvatala ne samo književnost nego i ratnu memoaristiku, filozofiju, novinarstvo. Nije bila uključena dubrovačko-primorska književnost jer je u partijskom komitetu odlučeno da, iako napisana na srpskom jeziku, ne može da uđe u korpus srpske književnosti, već je podvedena pod hrvatsko književno nasleđe. Imala je dva izdanja a drugo se od prvog razlikuje za 27 knjiga. To jeste najznačajnija i najobimnija edicija u našoj književnosti, ali je izašla u drugačijim političkim uslovima i njeni tvorci su u tim uslovima uradili najviše što su mogli.

Razlika je i u drugačijem naučnom aparatu. U novoj ediciji svaka knjiga ima novi predgovor, antologijski izbor tekstova, hronologiju autora, selektivnu bibliografiju, rečnik manje poznatih reči gde je to potrebno, objašnjenja, napomene priređivača i izbor kritičkih tekstova (po jednu stariju i današnju kritiku). Svaka knjiga je napravljena po naučnom principu ali je dostupna i onom ko samo voli književnost i onome ko predaje na fakultetu.

Namera tvoraca edicije Deset vekova srpske književnosti je i da utvrde šta čini srpski književni korpus. Ovo je izbor dela napisanih na svim oblicima i pod svim nazivima srpskog jezika, od XII veka do danas, u prenosu na savremeni srpski jezik i prema sadašnjem Pravopisu Matice srpske.

Edicija uključuje sve teritorije na kojima je nastajala srpska književnost, bilo usmeno bilo pisano, na svim dijalektima i bez ikakvih političkih ili ideoloških ključeva i podešavanja. Jedina merila su umetnička vrednost i reč nauke. Na osnovu stodgodišnjih rezultata u nauci o književnosti ustanovljeno je da dubrovačka književnost i književnost koja je nastajala na ostrvima i u Boki kotorskoj, čije je zaleđe štokavski govor kao osnova srpskog jezika, pripada srpskom književnom korpusu. Dubrovčani su jezik zvali slovinski, naški, srpski, i tek ponekad hrvatski. Zato je već u prvom kolu izašla Poezija Dubrovnika i Boke kotorske , svojevrsna antologija u koju je uvršteno 50 autora. Posebne knjige imaće Dživo (Ivan) Gundulić i Marin Držić.

Vuksanović kaže da pojedini autori neće imati samo po jednu knjigu. Tako će Andrić imati četiri, Znakovi pored puta biće štampani kao posebna knjiga, isto tako Zmajevo delo o Lazi Kostiću, Isidorina knjiga o Njegošu, misli i zapisi Božidara Kneževića, tekstovi Anice Savić-Rebac, svedočenja D. Ćosića, pored dva književna toma. „Cilj je da se drugčijim pristupom, drugčijim viđenjem, drugčijim tumačenjem prikaže svaki pisac a da se ne izbriše autentičnost“. Urednički tim, pored Vuksanovića, čine još Slavko Gordić i Milivoj Nenin.

Knjige se finansiraju pretplatom, uz znatan popust pretplatnicima, delimičnu novčanu podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i medijsku i reklamnu pomoć RTS i „Večernjih novosti“. Kada je prvo kolo bilo spremno za štampu u Ministarstvu kulture ediciju nisu kvalifikovali kao kapitalni projekt, čak je bilo pokušaja da se ona diskvalifikuje u javnom životu.

Autori po pozivu

Druga edicija Matica već je stekla lep glas. Bez obzira na to što Matica srpska postoji već 186 godina, u njenoj izdavačkoj istoriji nije bilo edicije sa tim imenom. „Kada sam konceptualno formulisao ediciju, sam po sebi mi se nametnuo taj naziv, trebalo je naći ediciju koja bi zamenila sve edicije koje je imalo bivše preduzeće. Matica obuhvata sve žanrove, ali tako što objavljuje knjige po pozivu. Redakcija bira i poziva autora a on odlučuje kakvu će knjigu dati. Dosad smo pozvali vodeće srpske pisce, teoretičare, istraživače i već objavili 16 naslova. Edicija je počela sa knjigom Stevana Raičkovića Letopis (objavljeno je ono što je Raičković tokom pedeset godina objavljivao u Letopisu Matice srpske jer za života nije stigao da za štampu pripremi prepisku sa Crnjanskim) a poslednja je Skerlićev kritički duh Miroslava Egerića. Tu je objavaljen poslednji Pavićev roman, knjige Novice Petkovića, Nade Milošević-Đorđević, Ranka Risojevića (Banjaluka), Momira Vojvodića (Podgorica).