TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Srpska enciklopedija

Knjiga znanja o sebi i drugima

Poslednjeg januarskog dana, u svečanoj sali SANU predstavljeno je dvoknjižje prvog od deset tomova prve Srpske enciklopedije. Trebalo je da prođu čitave dve decenije od kako je taj naučni, izdavački i kulturni poduhvat nacionalnog značaja iniciran u Matici srpskoj da bismo dobili prvi konkretni rezultat zamašnog kolektivnog pregnuća naše nauke. To je samo po sebi „prvorazredni događaj u našoj kulturi“, kako je već naglašeno 2010. kada je u subotičkoj „Rotografici“ odštampana prva knjiga enciklopedije.

Među retkim smo evropskim narodima koje nemaju svoju enciklopedijsku legitimaciju. U zajedničkoj Enciklopediji Jugoslavije Leksikografskog zavoda u Zagrebu nismo ni mogli biti objektivno predstavljeni, što iz ideoloških, što političkih i drugih razloga. Tako se moglo desiti da odrednica o Svetom Savi, kako je to primetio Obrad Stanojević, nedavno preminuli član Uređivačkog odbora SE, bude pet puta kraća od one o SKOJ-u. A upravo nam je Sveti Sava ostavio prvu enciklopedijsku knjigu - Zakonopravilo ili Nomokanon od koje je, veli N. Radojčić, zavisio „vaskoliki duhovni život Srba, s celim svojim jedinstvenim razvitkom“ sve do XIX veka.

Imalo smo i pre svoje države, i akademije nauka, „enciklopedijsku fiziku na 934 stranice“ (S. Koički) iz pera Atanasija Stojkovića, na Dositejev poziv za Srbe prostim jezikom napisanu. Ali se pisanja nacionalne enciklopedije u naredna dva veka nismo latili (već i ta činjenica može biti predmet posebnog istraživanja). Latili smo se tog posla kada je bilo jasno da se zajednička država raspada i „da će nam biti potreban jedan sveopšti korpus znanja o sopstvenom narodu“.

Izdavanje Srpske enciklopedije pokrenuto je 1990. godine, kada je Matica srpska predložila SANU da zajednički pristupe realizaciji tog projekta. Akademija je to sa «zadovoljstvom prihvatila», zajednički su se obratili Vladi Srbije s molbom da donese zakon o enciklopediji. Predlog zakon je tokom 1992. godine bio doveden do skupštinske procedure ali zbog raspada zemlje i sankcija u proceduru nikada nije ušao. Matica, ipak, nije gubila vreme pa je sa Akademijom organizovala izradu azbučnika, koji je počeo 1995. i trajao do kraja 1998. godine. Rad na azbučniku je trebalo da bude nastavljen naredne godine, ali je čitav posao prekinula agresija NATO na tadašnju SRJ. Tada solidno urađen azbučnik i današnjoj redakciji Enciklopedije predstavlja polaznu osnovu.

- Institucionalnih okvira za izradu Enciklopedije praktično nije bilo sve do donošenja Zakon o Srpskoj enciklopediji, decembra 2005, kojim je omogućeno da Matica i Akademija formiraju Uređivački odbor Enciklopedije i čitav projekat dobije državnu podršku. Iza tako ozbiljnog posla mora da stoji država. Zakonom je čitavom projektu priključen i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva kao izvršni izdavač - kaže dr Dragan Stanić, predsednik Uređivačkog odbora Enciklopedije.

Posao na pripremi prvog toma se odužio više nego što smo prvobitno predviđali jer je prvo trebalo definisati sve standarde u vezi sa projektom i biti siguran da je sve dobro postavljeno. Trebalo je prečešljati azbučnik, videti da li je nešto ispušteno, da li ima nesklada u zastupljenosti različitih oblasti, pošto su taj deo posla, što je i prirodno, radile različite vrste stručnjaka. Trebalo je da Uređivački odbor sve to ujednači, da kategorizacija svih odrednica bude jasno definisana. Od obima odrednice, načina na koji se piše sama odrednica, već imamo neki vrednosni sud, koji u Srpskoj enciklopediji, neće biti kategorički izrican - naglašava glavni urednik.

Kada su svi pripremni poslovi bili završeni, ispostavilo se da je obim materijala, oko 1400 strana, suviše veliki da bi bio u jednim koricama. Tada je Odbor zaključio da obimnije tomove podeli na knjige, pa tako prva knjiga prvog toma počinje od glasa A a završava sa odrednicom Beobanka. Druga knjiga, koja je izašla prošle godine, počinje odrednicom Beograd.

- Početak druge knjige - veli prof. Stanić - nije mogao biti lepši (to je shematska odrednica o srpskoj prestonici koja obuhvata najrazličitije oblasti - zemljište, vode, istoriju, obrazovanje, sport, medije) a završava se tekstom o selu Buštranje, na jugu Srbije.

Uređivački odbor sada intenzivno radi na drugom tomu, u jednoj knjizi, broj odrednica je oko 2200 i iskreno se nada da će ga ove godine i završiti.
Na prve dve knjige Enciklopedije do sada nije bilo prigovora teže prirode. Svi propusti će, inače, biti objavljeni u završnom tomu.

- Kada se zaokruži čitav projekt, imaćemo jedan fond znanja o Srbima kao narodu od najdublje starine koja se može istorijski dobro dokumentovati i u obliku saznanja koja su objektivna i proverljiva. Moramo poštovati načelo naučnosti - podvlači prof. Stanić. - Mitografski pristup može biti sadržina poezije i književnosti, ali ne može biti sadržina ozbiljne nauke. Kada se ceo poduhvat zaokruži, mi ćemo u deset tomova imati sve što o Srbima treba znati. U ovim knjigama čitalac će moći da sazna dosta toga i o drugim narodima sa kojima su Srbi bili povezani.

Ono što je uređivački sastav, prema rečima glavnog urednika, najviše obradovalo jeste činjenica da je više prvorazrednih stručnjaka neke tekstove iz Srpske enciklopedije preporučilo svojim studentima kao tekstove od kojih valja krenuti u određenim istraživanjima. Takva jedna važna odrednica jeste tekst o Balkanskom poluostrvu, na koji je predsednik UO „vrlo ponosan“.

- U Jugoslavici o Balkanu nema naročito detaljnih informacija, jer prostor Balkana za njenu redakciju nije imao poseban značaj. Za Srbe je vrlo značajan i moramo ga dobro poznavati. Prikazali smo Balkan vrlo obuhvatno: ne samo prirodno-geografske odlike već i ono što je bitno sa istorijskog stanovišta (religijsko raslojavanje, hristijanizacija, prodor islama, o čemu je prof. Darko Tanasković napisao dragocen tekst).
Listajući knjige prvog toma, zapažamo isto tako zanimljive i lepo napisane tekstove o pojedinim regijama (o Banatu, Bačkoj, Baniji, Baranji, Boki Kotorskoj, o Bosanskoj krajini, pa celoj Bosni i Hercegovini). Odrednica o Šantićevoj „nevjesti Jadrana“ neko bi prigovorio da je preopširna, ali dužina njena je u potpunoj srazmeri sa značajem koji Boka ima za Srbe.

Opšte nacionalne enciklopedije su i svojevrsna istorija nauke jednog naroda. Već prva knjiga prvog toma, kako je na to skrenuo pažnju Zoran Kovačević, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu, predstavlja „mali segment te istorije“ u Srba apostrofirajući odrednice: agronomija, astronomija, aerodinamika, avijatika, aerodromsko inženjerstvo, atomska fizika, antropogeografija i antropologija (oblasti koje je J. Cvijić podigao na svetski naučni nivo) ili onu o Vojislavu Avakumoviću, matematičaru svetskog glasa, u nas malo poznatom, kao što je doskoro bio slučaj i sa Milankovićem.

- Srpska enciklopedija je jedna dragocena celina, utoliko dragocenija što je u našem narodu često rasprostranjena neka vrsta kulturološkog samozaborava. Nama Enciklopedija može da posluži da saznamo, ako nas zanima, šta je bilo na Bečkom kongresu (1815), na Berlinskom kongresu (1878), zašto se desila Aneksija Bosne i Hercegovine, pa učeći od istorije, neznanje neće moći da nam bude opravdanje zašto smo nešto propustili da učinimo ili smo to pogrešno učinili. Ako nas stranci pitaju zašto je Gavrilo Princip ubio austrijskog nadvojvodu, što je za njih neprihvatljiv, teroristički gest, mi moramo znati kako su imperijalističke težnje evropskih sila suspendovale slobodu malih naroda da odlučuju o svojoj sudbini. To dubinsko razumevanje naše istorije moramo uneti u sopstvenu svest jer, inače, nećemo znati da razgovaramo sa Evropljanima, bilo da smo evroskeptici ili evroentuzijasti. Ovakvo znanje neophodno je i jednima i drugima, ističe glavni urednik ove naše „knjige nad knjigama“, najvažnije koju jedan narod o sebi može da iznedri.

Ona je, po tačnom Stanićevom sudu, i svojevrsni „test srpske sabornosti“, s obzirom na to da u prošlosti nismo uspevali da priberemo sve svoje naučne snage i napišemo nacionalnu enciklopediju. Ako je rečeno da pojava prvog toma enciklopedije „označava punu pobedu kolektivnog duha srpske nauke“, koju je Matica, verna svom izvornom pozvanju, sa (matičnom) Srpskom akademijom nauka i umetnosti, okupila, nadamo se da nije rečeno prerano.