TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Tijana Palkovljević, upravnik Galerije Matice srpske

Nacionalna galerija

Italijanska reč galleria čije izvorno značenje znaju možda samo studenti arhitekture (duga natkrivena prostorija, najčešće sa spoljne strane zgrade) ili rudarstva (hodnik koji spaja dva odeljena okna u rudniku), najpre asocira na poznate ustanove koje čuvaju platna najvećih majstora slikarstva: Ufiči u Firenci (Čimabuova Bogorodica, Botičelijeva remek-dela), Nacionalnu galeriju u Londonu (Rembrantov Portret rabina, Vermerova Žena pred klavirom, i šta sve ne), u Vašingtonu (s basnoslovno vrednim zbirkama), na Tretjakovsku u Moskvi (s ikonama Rubljova). Na nacionalne galerije u Oslu, Edinburgu (gde je odnekud stigla Velaskesova Stara kuvarica), s razlogom i na Galeriju Matice srpske.

- Kad strancima govorim o Galeriji Matice srpske, te tri reči su im teško izgovorljive, kažem im da je to nacionalna galerija. I ja zapravo mislim da Galerija Matice srpske jeste nacionalna galerija. Narodni muzej u Beogradu kao nacionalni muzej ima jednu kompleksnu zbirku (umetničku, arheološku, ali i numizmatičku), bavi se istorijom umetnosti uopšte, Matica ima samo umetničku zbirku i u tom smislu ona jeste neka vrsta nacionalne galerije Srbije - kaže Tijana Palkovljević, doktorand istorije umetnosti, upravnik Matičine galerije.

S druge strane, kaže naša sagovornica, Matica srpska, čiji smo deo, samom činjenicom da je naš najstarija novovekovna institucija, daje nam težinu, ugled i druge atribucije. Jedan privilegovan položaj u našoj sredini.

Plodno zrno

Sava Šumanović, Engleskinje u Parizu, 1925

Galerija Matice srpske je brojem dela i njihovim značajem veoma važna za srpsku umetnost. U njoj se čuvaju dela od XVI do XXI veka, s tim što iz prva dva stoleća ima neznatan broj radova ali izvanredne umetničke vrednosti. „Reč je uglavnom o ikonoma srpskog porekla ili onima koje su došle na naš prostor ali su deo naše nacionalne istorije umetnosti. U toj maloj zbirci je jedna od najlepših ikona postvizantijskog perioda uopšte, Blagovesti, i nekoliko ruskih ikona koje su donete kao poklon Ruske pravoslavne crkve Srpskoj crkvi i čuvane su u Krušedolu“, kaže Palkovljevićeva, koja je magistrirala na slikarstvu Milivoja Nikolajevića, prvog upravnika Galerije posle Drugog svetskog rata i predsednika Matice (1974-1978).

Kao formirane celine, Galerija ima zbirke XVIII, XIX i prve polovine XX veka, u nešto manjem obimu i druge polovine prošlog stoleća. Zahvaljujući darodavcima među umetnicima, Galerija već ima i dela s početka ovog veka.

Galerija je i nastala na osnovu poklona. Sava Tekelija je prvi Matici dao svojih 11 porodičnih portreta, koji čin srž kolekcije iz XVIII veka. „To je zrno iz koga je sve kasnije nastalo. Veliku zbirku svojih radova poklonio je Matici vajar Đorđe Jovanović, slikari Milenko Šerban, Milan Konjović i drugi. Značajnu skupinu čine i darovi samih kolekcionara (Joca Vujić, Milekić, Bokšan). Prošle godine je veliku zbirku poklonila slikarka Vera Klarić, zatim Petar Đurčić a pretprošle Leposava Beba Pavlović.“

Galerija je početkom veka doživela svojevrsnu transformaciju. Nije više samo mesto na kome se dela čuvaju, konzerviraju i izlažu već ima i aktivnu društvenu ulogu. Ta uloga se manifestuje kroz projekte, izložbe, publikacije i saradnju s drugim institucijama, pre svega obrazovnim.

- Ono što je, po mom mišljenju, možda najznačajnija novina jeste da je Galerija publikovala nekoliko doktorskih disertacija iz istorije umetnosti: Miroslave Kostić (Jakov Orfelin i njegovo doba), Branke Kulić (Srpske rezbarske radionice), Simone Čupić (Teme i ideje u srpskoj istoriji umetnosti 1900-1941). - ističe Tijana Palkovljević. - To je veoma važno za unapređenje struke, jer posao muzeologije ne može biti odvojen od onoga što se dešava u istoriji umetnosti.

U Galeriji na taj način spajaju teoriju sa praksom i, prema rečima njenog upravnika, zapravo popularišu samu teoriju. „Jedno je ono što se iznese u doktorskoj disertaciji, a nešto sasvim drugo izložba koju posmatra veći broj ljudi. Možda je to samo drugi izraz ali u osnovi svi posetioci koji dođu da vide jednu postavku predstavljaju ustvari popularizaciju nauke.“

Ilustrativan primer je tekuća izložba „Za ljubav otadžbine, patriotizam u srpskoj kulturi XVIII veka“. Pripremljena je na osnovu naučne studije Vladimira Simića sa Katedre za istoriju umetnostu Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je prati i čiji je naziv pozajmila. Patriotizam naših ljudi tog doba prikazan je kroz slike, grafike, plakate i medalje.

U Galeriji Matice srpske su posebno ponosni na svoj atelje za konzervaciju i restauraciju koji se isključivo bavi pokretnom kulturnom baštinom (ikonama i slikama). Taj segment rada je u istoj ravni s istorijsko-umetničkim.

Od zanata do nauke

- Povodom pola veka od osnivanja Odeljenja za konzervaciju izdali smo istoriju institucionalne konzervacije u Galeriji Matice srpske gde smo nastojali da pokažemo kako je konzervacija kao struka prošla put od zanata do kompleksne naučne discipline. Nekada je bilo važno da konzervator bude spretan, da ima dobre manuelne sposobnosti, danas se traže određena znanja iz fizike i hemije, da dobro poznaje svojstva materijale, da koristi savremenu tehnologiju (mikroskop, ultraviolentne zrake itd.) i da sva ta znanja primeni u zaštiti nekog dela - kaže. - Ove godine, kao još jedan prilog negovanju veze između nauke i umetnosti, trebalo bi da bude objavljena doktorska teza Daniele Korolije-Crkvenjakov, konzervatora savetnika.

Paja Jovanović, Sofija Dundjerski, oko 1930

Galerija ne zaboravlja ni publiku jer je, po rečima upravnika, prošlo vreme „shvatanja muzeja kao elitističkih mesta u koja ulaze oni koji veoma dobro poznaju umetnosti i znaju šta žele da vide“.
- Savremeni koncept muzeja sve više baca akcenat na transpoziciju ideja i znanja i ostvarivanje komunikacije između umetničkog dela, epohe, ili jednog umetnika s publikom koja dolazi u muzej. Kustos je u toj komunikaciji neka vrsta medijatora. Publiku negujemo ne samo kroz realizaciju izložbi, nego i kroz mnogobrojne programe kao što su tumačenja izložbi, predavanja o umetnicima, umetničkim epohama, određenim delima. Poseban segment čine konzervatorske priče petkom. Kad nemamo izložbu, kroz priče upravnika, kustosa i konzervatora publici želimo da pokažemo koliko su ljudi koji rade u Galeriji (u muzejima uopšte) bitni.
- Kroz te priče - nastavlja Tijana Palkovljević - pružamo priliku interpretaciji. Znaju se manje-više svi podaci o nekom delu, slikaru, ideje i atribucije ali interpretacija je ono što nas razlikuje u odnosu na prethodnike i daje umetničku slobodu kustosu da on interpretira neko delo ili izložbu u skladu sa svojim talentom i opredeljenjem.
Galerija Matice srpske organizuje i klasična predavanja, projekcije filmova i druge aktivnosti koje doprinose popularizaciji njenog fonda i same umetnosti. Tako je nedavno Galerija potpisala sporazum o saradnji s predškolskom ustanovom „Radosno detinjstvo“ jer se i inače svake godine njeni kustosi, u okviru izabrane teme, druže sa novosadskim mališanima. Kroz ovaj deo rada zaposleni u Galeriji žele da deca steknu pozitivan odnos prema jednoj instituciji kulture i nacionalnoj kulturnoj baštini.
Akademik Čedomir Popov na kraju svoje priče o Matici juče, danas, sutra reče: „Poslednja Matičina kadrovska akvizicija je Tijana Palkovljević, upravnik Galerije Matice srpske. Mislim da smo učinili savršeno dobar izbor“.