TEMA BROJA

PISMO
Jevrejski alefbet

Čitanje tekstova na hebrejskom jeziku bez samoglasnika predstavljalo je, u staro vreme, veoma težak posao. Da bi se pročitao neki tekst i razumelo njegovo značenje, nije bilo dovoljno samo poznavanje slova već i određena znanja i znatan umni napor

Pismo Jevreja se, kao i kod pisama drugih semitskih naroda, sastoji samo od suglasnika, kojih ima 22. Četiri slova (alef, he, vav i jod) imaju snagu samoglasnika. Slova kaf, mem, nun, pe i cadik pišu se drugačije kada su na kraju reči. Iako su se oblici nekadašnjih slova razlikovali od današnjih, hebrejsko pismo se uvek pisalo sdesna ulevo.

Uporedo sa razvijanjem pismenosti, sazrevala je ideja o potrebi da se učini nešto što bi olakšalo čitanje. Značajan korak u tom pravcu učinjen je u antičko doba delimičnom upotrebom slova alef, e, vav i jod, kao znakova za određene samoglasnike. Ova četiri slova prvobitno su izgovarana kao suglasnici, ali je vremenom njihov izgovor bledeo i postajao nejasan, pa su se počeli upotrebljavati samo samoglasnici.

Na osnovu “Zbirke pojmova iz judaizma” Rabina Capika Danona

Izvestan zastoj u razvoju pisma sa samoglasnicima nastao je kada se pristupilo utvrđivanju tekstova Starog zaveta, uglavnom pisanih bez samoglasnika. U vreme zaključivanja Svetog pisma, nije bilo bojazni da se tekstovi, zbog nedostatka samoglasnika, mogu pogrešno čitati jer je poznavanje svetih spisa bilo veoma prisutno u narodu, a principe pravilnog čitanja prenosili su učeni ljudi s kolena na koleno. Ta je bojazan postala opravdana kasnije, kada su drugi svetski jezici starog doba, aramejski i grčki, počeli da potiskuju hebrejski.

Pošto je bilo zabranjeno da se tekstu Tore doda bilo koje slovo, učitelji i prepisivači su počeli, radi pravilnog čitanja, da stavljaju posebne znakove u obliku tačkica i crtica iznad, ispod i unutar slova. Tako su stvoreni razni sistemi dodavanja samoglasnika, od kojih je najpotpuniji bio „teverijanski“, koji je i danas u upotrebi.

Punktacija se primenjivala samo za svete spise, dok su se u talmudskoj, rabinskoj i istorijskoj literaturi i dalje upotrebljavali samoglasnici alef, e, vav i jod. Danas se punktacija upotrebljava u Starom zavetu, poeziji, dečijoj književnosti i sl. U svakodnevnom životu, pismima, novinama, poeziji i prozi, umesto punktacije upotrebljavaju se jod, e, vav i alef. Pošto ne postoji jednobrazni sistem primene tih znakova, Svetski savet za hebrejski jezik je 1949. godine predložio pravila kojima se utvrđuje jedinstveni sistem pisanja bez punktacije.