FOTOREPORTAŽA

Pripremio: Ibrahim Hadžić

Zapisi iz prirode

Koga sam ja ovo sreo? Da li je nepoznati posetilac koji je uleteo u moju sobu prijateljski raspoložen prema meni? Da li se on skriva iza maske ili je ovo njegovo pravo lice ? Video sam ovu „facu“ u japanskim filmovima o samurajima. Video sam je i u naučno - fantastičnim filmovima. Ali ovo nije film, ovo je stvarnost. Zapažam na neznančevom temenu retku kosu. Vidim oči bez otvora i tek naznačen nos. Vidim ogromna usta u kojima se naslućuju sekutići. Zatim bradu. I na njoj su retke dlačice. Uši mu ne vidim. Na njima su neke ogromne slušalice. Pitam se da li je ovaj posetilac iz vazduha u stalnom kontaktu sa svojim „matičnim brodom“ od kojeg dobija uputstva o kretanju i ponašanju ? Ili je možda neki tip koji je lud za muzikom pa se ne odvaja od ovih džinovskih slušalica?
Da, krilati posetilac je Aeshna cyanea – vilin konjic.
Zalutao je, uleteo je krišom u moju sobu i postao predmet mog posmatranja i istraživanja. On je jedan od 420 vrsta iz familije Aeshnidae.

Pa da ga opišemo: ovaj vilin konjic primećen je u Rožajama 8. septembra 2006. godine. Ima dva para mrežastih krila na čijem se gornjem obodu nalaze četiri braonkaste, pravougaone pegice. Trup mu je vitak, izdeljen na segmente sa zelenim trouglastim poljima. Na telu ima tri para nogu koje se završavaju sa dve kandže. Na glavi su ogromne, plavkaste oči. Mužjaci na kraju trupa imaju „klešta“ kojima se prihvataju za ženku u vreme parenja.

U početnom stadijumu, ovaj insekt živi kao nimfa u vodi a potom, posle preobražaja, postaje prelepi, krilati stvor koji luta iznad voda iz kojih je izašao u potrazi za partnerkom sa kojom će se pariti i završiti svoj kratkoveki ovozemaljski život.

......................................................................................................

Prolazim preko nepokošene livade. Zastajem i zagledam razne vrste visokoplaninskog cveća. Gledam brojne leptire koji „besciljno“ lutaju ili sleću na cvetove i u njih zavlače svoje surlice i sišu nektar. Sedam da se odmorim. Trava je visoka do mojih očiju. Odjednom primećujem razapetu paukovu mrežu i u njoj ulovljenog i još „neobrađenog“ krilatog insekta. Spremam fotoaparat da zabeležim prizor. Mučim se da izoštrim objekat. Pružam ruku do krilatog stvora da ga malo izdvojim iz okoline, ali odjednom iza lista neke travke na moje prste juriša pauk. Brzo povlačim ruku. Vidim da je spreman da se upusti u borbu sa mnom. Ne da svoj tek ulovljeni plen.

Bojim se da neću uspeti da determinišem insekte. Nikada ih pre toga nisam zapazio. I moje strepnje delimično su bile opravdane : predivnog pauka sa ornamentom na leđima nisam identifikovao. Ostao je ubeležen u mojoj beležnici kao Hrabri lovac, a krilati insekt nosi naučno ime Libelloides longicoronis iz familije Ascalaphidae u kojoj ima 450 vrsta.

......................................................................................................

Davno, pre dvadesetak godina, prvi put sam se sreo na planini Rusuliji (2364 m/n) sa čuvenim planinarskim cvetom – runolistom (Leontopodium alpinum), ili kako ga na Zapadu planinari zovu edelvajs (edelweis). Ovog leta krenuo sam da iskoristim priliku da se popnem na Ahmicu (2270 m/n), planinu blizu Rusulije, jer godine idu a sve se teže verati uz vrhove. Usput, na strmim planinskim livadama srećem prekrasno cveće, a među njima po lepoti izdvaja se ibrišim karanfil (Dianthus superbus) koji se javlja u dvema kolorističkim nijansama: sasvim beo i svetloljubičast. Ime je dobio po končastim laticama.

Posle savladanih strmih livada, šuma molike, skoro neprohodnih žbunova bora krivulja, stižem na padine Ahmice. Već na prvim metrima uz sam hrbat planine nailazim na ono zbog čega sam se uputio na ovako težak put : preda mnom su buketići vunastog runolista – retkog cveća koje čak i zakon štiti od nesavesnih berača. Padam na kolena i posmatram ovu zanimljivu biljku. Divim se njenoj skromnosti – izabrala je za život vrhove planina, a to znači opredelila se za surove klimatske uslove : preko leta prži je sunce na kamenu, a zimi je zatrpavaju strašni snegovi uz ekstremno niske temperature koje se spuštaju i do -35 C. Dodirujem nežne cvasti prstima.

Tekst i fotografije : Ibrahim Hadžić