MEDICINA
Pripremila:Gordana Tomljenović
ANDROPAUZA
Sindrom sniženog testosterona
Ranije, sa kraćim životnim vekom, ljudi objektivno “nisu imali vremena” za mnoge finese koje su danas deo onoga što se naziva kvaliteom života. Ljudski vek je, međutim, u poslednjih sto godina znatno produžen, čak za tri decenije, i time je otvoren prostor za dalju emancipaciju oba pola, što znači da možda nije daleko dan kad će i muškarci otvoreno početi da se žale na – klimakterične tegobe.
Da li je reč o fenomenu koji je navodno “izmislila farmaceutska industrija” ili stvarnoj pojavi - to više nije sporno pitanje. Dilema o (ne) postojanju muškog klimakterijuma razrešena je u poslednjih pet do deset godina, od kako su se, između ostalog, pojavili pouzdani testovi za merenje nivoa testosterona, ključnog hormona koji “ određuje ” muškarca, odnosno od kako endokrinologija može da dijagnostikuje andropauzu i terapijski na nju deluje.
Neprekinuta reproduktivna moć
Profesor dr Sava Mićić, naš ugledni urolog, direktor beogradskog Instituta za urologiju i nefrologiju, ističe činjenicu da je, za razliku od “naglog i brutalnog” ženskog klimakterijuma (menopauze), čijim okončanjem svaka žena definitivno gubi sposobnost da začne i rađa, andropauza vrlo suptilan i postepen proces koji će mnoge muškarce sasvim bezbolno uvesti u kasne godine, pogotovo imajući u vidu i to da jači pol svoju reproduktivnu moć zadržava do kraja života.
Fizička aktivnost
Aktivan život koji podrazumeva i stalne fizičke aktivnosti svakako da blagotvorno deluje i u periodu andropauze. Psihofizički aktivan muškarac će, najverovatnije, bez vidljivih tegoba proći kroz klimakterijum, a onome ko ih ima, fizička aktivnost će pomoći da očuva pre svega koštani sistem, jer se osteoporoza javlja i u muškaraca, samo nešto sporije nego kod žena. Profesor Mićić podseća i na jednostavnu činjenicu da je rezultat fizičke aktivnosti i bolja prokrvljenost unutrašnjih organa, što znači da će bolje raditi i bubrezi, mokraćna bešika, prostata... |
U pubertetu, testisi počinju da luče muški hormon koji bitno utiče na formiranje fizičkih karakteristika muškarca, i na sve njegove aktivnosti, od intelektualnih do seksualnih. Ali, već u trećoj deceniji života počinje da opada broj takozvanih Lajdigovih ćelija koje luče testosteron, što vrlo postepeno, u periodu od dve do tri decenije, za posledicu ima određene psiho - fizičke promene koje nisu odmah vidljive.
Slabiji san, pojava depresije, smanjenje libida i ukupne seksualne aktivnosti, potreba za sve dužim odmorom posle uobičajenih napora... samo su neki od vrlo individualnih, dobrim delom i genetski uslovljenih „ znakova starenja “. Urolozi i endokrinolozi ovu „dijagnozu“, međutim, u novije vreme sve češće zamenjuje pojmom andropauza, koji označava neku vrstu muškog klimakterijuma, a što je, prema profesoru Mićiću, možda još bolje nazvati sindromom sniženog testosterona.
U traganju za načinima da se duži ljudski vek kvaliteno živi, istraživačka medicina je dobar deo svoje pažnje počela da posvećuje i problemima muškarca u poznim godinama, pokušajima da mu se pomogne da povrati snagu, koncentraciju i ukupnu životnu energiju. Ali, za razliku od menopauze u žena, hormonska terapija za muškarce, testosteronom, isprva nije bila laka za primenu, zbog jednog vrlo značajnog ograničavajućeg faktora. Utvrđeno je, naime, da karcinom prostate buja pod dejstvom dodatnog testosterona, pa je u vreme kad tu vrstu raka nije bilo moguće rano otkriti, terapija muškim polnim hormonom nosila veliki rizik za pacijenta.
Spasonosni PSA
 Zahvaljujući takozvanom PSA testu (prostata specifični antigen), koji se radi na uzorku krvi, karcinom prostate je danas moguće otkriti u njegovoj najranijoj fazi. Prostata, uzgred budi rečeno, obično počinje da se uvećava već kod četrdesetogodišnjaka, i gotovo svaki peti muškarac stariji od 60 godina ima probleme vezane za uvećanje ove žlezde. Nizak nivo PSA u krvi, međutim, ukazuje da nema uslova za razvoj karcinoma prostate, odnosno da eventualna hormonska terapija radi ublažavanja klimakteričnih tegoba pacijenta neće izložiti dodatnom riziku.
Za određivanje hormonske terapije neophodne su, dakle, odgovarajuće laboratorijske analize, PSA, saradnja urologa i endokrinologona, ali slika se obavezno dopunjuje i odgovorima iz jednog standardizovanog upitnika u kome pacijent svedoči o svojim fizičkim, seksualnim i drugim životnim aktivnostima.
Individualna terapija
Slobodni testosteron
 Muški polni hormon, testosteron (androgen), određuje muškarca od rođenja do smrti. Novija istraživanja su, međutim, pokazala da je za to zaslužan samo deo testosterona - takozvani slobodni ili biorasposloživi testosteron - koji nije vezan za belančevine u krvi, i koji čini svega tri do četiri odsto ukupne količine ovog hormona.
Ispitivanja su pokazala, ističe profesor Mićić, da taj oblik testosterona opada za 1,2 odsto godišnje (ukupni testosteron opada 0,4 odsto godišnje), što pokazuje da je merenje nivoa slobodnog testosterona suptilnija metoda dijagnostikovanja andropauze.
|
Pod uslovom da se isključi postojanje karcinoma prostate, danas se pacijentima mogu davati razne supstitucije androgena, a ima ih i u obliku tableta, ili flastera i želea koji deluju posredstvom kože i izvesno vreme povećavaju koncentraciju testosterona. Takva terapija pokazala se, kako svedoči profesor Mićić, vrlo delotovornom u vraćanju snage i životnog elana pacijentima koji su prethodno bili podvrgnuti nekoj operaciji uro - genitalnog trakta. Uz lekove koji postoje i za erektivnu disfunkciju, dodavanje hormonskih preparata je vrlo efikasan način da se pomogne pacijentu sa određenim padom seksualne aktivnosti, koja je za muškarca značajna u bilo kojim godinama – pacijent se psiho-fizički stabilizuje i praktično vraća u normalan život.
Razvijen je veliki broj hormonskih preparata koji se primenjuju i kod nas, a stručnjaci Instituta za urologiju, prema najavi našeg sagovornika, sa kolegama sa Instituta za endokrinologiju uskoro počinju istraživanje preparata koji se na svaka tri meseca ubrizgava injekcijom.
Moguće tegobe vezane za andropauzu veoma su individualne – nekog kao da sasvim poštede, nekog počinju da muče u pedesetoj, a nekog tek u sedamdesetoj godini. Pri tom, u poređenju sa ženama koje mnogo otvorenije govore o svojim problemima, muškarci su uglavnom zatvoreni. Profesor Mićić, međutim, ocenjuje da je muška emancipacija učinila da i oni počinju da se otvaraju, da „ priznaju “ svom lekaru da osećaju zamor, da imaju nesanicu, da su povremeno seksualno loši... A razgovor lekara i pacijenta je, kako ističe naš cenjeni urolog, veoma značajan za procenu na kakav subjektivan način pacijent doživljava objektivne tegobe i da li mu je potrebna samo psihološka ili i pomoć hormonskom terapijom. Kao što je i doživljaj klimakteričnih tegoba individualan, razgovor sa pacijentom je osnova za individualnu dijagnostiku i individualnu terapiju, naglašava profesor Mićić.
G. Tomljenović
|
