IZLOŽBE

Pripremio: Miloš Jović, Ivana Novčić, Daliborka Barjaktarov, Mila Karas i Milan Paunović

Prirodnjački osvrt

Letenje je vid kretanja koji se odvija kroz sredine koje čine fluidi u gasovitom agregatnom stanju. Primer takve sredine je Zemljina atmosfera. U ovom slučaju najjednostavniji opis pojma letenja bi se sveo na to da je letenje kretanje kroz vazduh.

Let može biti aktivan i pasivan, a razlika je u tome što aktivni letači aktivnošću muskulature (misli se na životinje) uz određeni utrošak energije u interakciji sa vazdušnom sredinom, proizvode aerodinamičke sile koje omogućavaju letenje. Pasivno letenje ostvaruje se pomoću aerodinamičkih sila koje nastaju kao posledica strujanja vazduha preko letnih površina bez aktivnog učešća letača ili u kombinaciji sa aerostatičkim silama koje nastaju zbog razlika u gustini, tj. masi tela koje leti i okolne smeše gasova. Ova dva načina letenja su često kombinovana u određenim vidovima ponašanja aktivno letećih organizama. Tada se pasivni let zasniva na energiji koju je obezbedila prethodna faza aktivnog leta, istovremeno obezbeđujući polaznu energiju za eventualni nastavak aktivnog letenja.

Zahvaljujući prethodno navedenim činjenicama, letenje su, kao način kretanja (posredno ili neposredno), usvojili predstavnici svih pet carstava živih bića na Zemlji, počevši od najjednostavnijih poput bakterija, preko praživotinja i gljiva, do biljaka i životinja. Bez letenja, svet kakav danas poznajemo sigurno ne bi postojao.

Osvajanje kopnenog načina života podrazumevalo je razvijanje specifičnih životnih formi, funkcija i procesa koji su morali da budu u saglasnosti sa uslovima u novoj sredini. Neverovatna adaptivna radijacija živih bića između ostalog olakšana je i letenjem – kretanjem kroz vazduh, bez otiskivanja o podlogu. Ovakvo kretanje povećalo je razdaljine i brzinu promene mesta, što je ostavilo prostor za,,razradu i upotrebu” brojnih strategija u razmnožavanju, širenju rasprostranjenosti, sakupljanju hrane, itd.

Tako su npr. biljke cvetnice stekle sposobnost oprašivanja i rasejavanja pomoću vetra (anemofilija i anemohorija) ili letećih životinja (zoofilija i zoohorija), životinje su poletele i tako uspevale da stignu i umaknu, osvoje nove predele i načine života i pruže priliku onima koji ne lete da koriste vazdušnu sredinu na kvalitativno nov način (paukova mreža je možda najilustrativniji primer kako se letenje može iskoristiti bez ijednog zamaha krilima). Veliki broj organizama koristi letače kao domaćine ili vektore – prenosioce ...

Kroz evolucionu istoriju života na Zemlji, kod samo 4 grupe životinja su se razvile adaptacije koje omogućavaju aktivan let. To su: insekti, izumrli gmizavci pterosaurusi, ptice i slepi miševi. Poreklo leta kod ovih grupa životinja je raznovrsno. I same letne strukture su raznovrsnog porekla – dok su krila kičmenjaka koji lete izmenjeni prednji ekstremiteti, krila insekata su sasvim posebna struktura o čijem se poreklu još uvek vode polemike. Slična je situacija i sa funkcionalnim poreklom letenja – da li je letenje prvobitno bilo produženo padanje ili skok?

Početkom oktobra ove godine u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu otvorena je izložba,,Letenje”. Petorka autora (Miloš Jović, Ivana Novčić, Daliborka Barjakatarov, Mila Karas i Milan Paunović) okupila se oko ideje o prikazivanju letenja kao načina kretanja. Ovaj fenomen je pre svega razmatran,,kroz naočare” prirodnjaka – entomologa, ornitologa, botaničara i mamaliologa. Pojava i evolucija, strukture koje su ga omogućile, adaptacije i tipovi letenja, aktivan i pasivan let, šta je letenje donelo onima koji lete a šta onima koji ne lete - su osnovne teme ove izložbe.

Miloš Jović, Ivana Novčić, Daliborka Barjaktarov, Mila Karas i Milan Paunović