BIOGRAFIJE

Pripremio: M.J.

Kakvi su bili Ajnštajn i Njutn?
Geniji na pragu normalnog

Mada su bili geniji, da li su Abert Ajnštajn i Isak Njutn bili i autistični? Prema stručnjaku, Sajmonu Baron-Koenu, moguće je da su obojica pokazivali znakove Aspergerovog sindroma, jednog od oblika ovog stanja koji ne izaziva teškoće u učenju. Iako navodi da je nemoguće načiniti dijagnozu za nekoga ko više nije živ, Baron-Koen se nada da će dodatnom analizom uspeti da otkrije zašto određeni ljudi sa autizmom uspevaju u životu, dok se drugi samo muče.

Ima naznaka da su geni za autizam povezani sa onima koji prenose talenat za razumevanje složenih sistema - od kompjuterskih programa do muzičkih tehnika. Kod istaknutih matematičara, inženjera i fizičara, na primer, često se beleži visok stepen autizma među bližim i daljim rođacima. Baron-Koen je sa saradnicima ispitao lične osobine Njutna i Ajnštajna da bi video da li pokazuju tri ključna simptoma Aspergerovog sindroma: opsesivnu zainteresovanost, teškoće u socijalnim odnosima i problematičnu komunikaciju.

Njutn deluje kao klasičan primer. On je retko govorio i toliko je radio da je zaboravljao da jede i bio vrlo neprijatan prema malom broju prijatelja koje je imao. Doživeo je nervni slom u 50. godini, posle perioda depresije i paranoje.

I Ajnštajn je kao dete bio usamljenik a do sedme godine je opsesivno ponavaljao iste rečenice. Iako je imao veoma prisne prijatelje, naučnici sumnjaju da je i Ajnštajn pokazivao znakove Aspergerovog sindroma. Strast i zaljubljivanje koje je pokazivao savršeno odgovaraju Aspergerovom sindromu.

Glen Eliot, psihijatar sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku, smatra da je uspostavljanje dijagnoze na osnovu biografskih podataka veoma nepouzdano i navodi da ponašanje ima različite uzroke. On ističe da je inteligencija oblikovala ličnosti oba naučnika. Nestrpljivost prema intelektualnoj sporosti drugih, narcizam i strast prema sopstvenoj misiji u životu... osobine su koje bi mogle uticati na to da pojedinci postanu izolovani i teški za komunikaciju. Eliot dodaje da je Ajnštajn imao dobar smisao za humor, što je bukvalno nepoznato kod ljudi sa Aspergerovim sindromom.

Baron-Koen smatra da je sve ovo vredno razmatranja kako bi se dokazalo da ljudi sa autizmom mogu ojačati svoje jake strane umesto svojih društvenih veština. Ovo stanje može učiniti da se ljudi osećaju depresivno ili samoubilački pa bi bilo značajno olakšati im život.