TEMA BROJA

Pripremio: M. R.

PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI
Venecija i Bangkok mogu nestati

Stepen emisije štetnih gasova je takav da izaziva povećano otopljenje, tvrdi većina naučnika. S druge strane, političari nastoje da minimiziraju uticaj antropogenog faktora na ciklus globalnog zagrevanja. Poslednja Nobelova nagrada za mir je upravo dodeljena, kako je obrazloženo, onima koji upozoravaju da moramo smanjiti naš uticaj na poremećaje klime i klimatskim promenama posvetiti posebnu pažnju.

Dr Zoran Stevanović, hidrolog

Uticaj otopljavanja na podzemne vode odraziće se i na povišenje nivoa svetskog mora, jer svetsko more predstavlja regionalni erozivni bazis, tačku ka kojoj sve podzemne i površinske vode gravitiraju. Povišenje nivoa svetskog mora koje bi bilo posledica nekontrolisanog procesa izazvalo bi istovremeno i efekat tzv. back watera, povišenje nivoa u rečnim basenima i podzemnim vodama – tvrdi hidrolog Zoran Stevanović, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Profesor Stevanović navodi da čovek već utiče na režim podzemnih voda. Ne dugi niz godina već decenijama unazad. Samo u 20. veku svaka izgradnja velikih vodenih akumulacija neposredno je uticala na povišenje nivoa podzemnih voda. Na području odbrane leve obale Dunava, zbog uticaja Đerdapa, izgrađen je veliki broj bunara koji snižavaju nivo voda i tako sprečavaju uništavanje poljoprivrednog zemljišta i negativne efekte na prinose agrarnih kultura. To znači da našim veštačkim intervencijama menjamo prirodu.

Direktiva o vodama

Od Konferencije u Riju 1992. i Dablinske konferencije, takođe posvećene pitanjima održivog razvoja planete, vrlo značajno mesto u tome imaju vodni resursi i podzemne vode. Evropska unija je 2000. godine donela Evropsku direktivu o vodama a 2006. usvojila posebnu Svetsku direktivu, koja se isključivo odnosi na podzemne vode. Cilj ove direktive je održavanje ekoloških uslova, kvaliteta i kvantiteta podzemne vode najmanje na postojećem nivou. Dakle, ne dozvoljava se pogoršanje kvaliteta, ističe hidrolog Stevanović.

Što se problema podzemnih voda tiče, glavno pitanje je: kada će se efekti globalnih klimatskih promena odraziti? Da li će naša generacija biti svedok tih promena ili, možda, naši unuci i praunuci? Da li će se sve to desiti za hiljadu ili deset hiljada godina? Ova pitanja zasad ostaju bez odgovora. Zašto?

- Postoje promene svetskog mora u pojedinim delovima koje su posledica prirodnog procesa. Tonjenje jadranske obale, na primer, odvija se brzinom od nekoliko milimetara svake godine. Ako bi tu pojavu posmatrali u geološkom vremenu, naši praunuci bili bi svedoci da se ona bitno spustila, da su se plaže smanjile, da se intruzija slane vode ka kopnu pojačala. Na drugoj strani, epirogena izdizanja te efekte malo amortizuju. To znači da se planine, isto tako, nekoliko milimetara podižu, zavisno od tačke merenja ili posmatranja. Prilikom predviđanja šta će se dogoditi, ove elemente moramo uključiti u razmatranje. Međutim, povišenje nivoa svetskog mora istovremeno remeti hidrauličke balanse i može dovesti do mnogo veće intruzije. Zato moramo ozbiljno da pazimo do koje mere smemo da eksploatišemo podzemne vode i obaramo njihov nivo da bi veštačkim putem ubacivali vode u podzemlje i održali hidarulički balans.

Šta se može dogoditi?

- Ako bi se povećanje globalne temperature, za koje neki tvrde da iznosi 3 do 5 stepeni Celzijusovih, nastavilo sadašnjim tempom (ne znamo koliko će potrajati ova faza interglacijacije i posle nje ponovo nastupiti hladniji period), moglo bi se desiti da znatno naraste nivo svetskog mora. Satelitski snimci pokazuju da se obim nekih lednika smanjuje a Venecija i mnogi drugi priobalni gradovi, u zoni rizika potapanja, doživeli bi kataklizmičnu sudbinu. To će se, naravno, odraziti i na vodni bilans.

Skadarsko jezero- zaliv

Ako čovek intenzivira bilo koji od ovih procesa, negativan uticaj će biti povećan. Već postoje ugrožena područja velikih gradova u svetu u morskom priobalju: Bangkok, Džakarta ili Merida, u Meksiku. To su tri grada u kojima intenzivna eksploatacija podzemnih voda uslovljava sniženje nivoa na kontinentu i intruziju slanih voda ka unutrašnjosti kopna. Prof. Zoran Stevanović kao karakterističan primer šta se dešava prekomernim izvlačenjem podzemnnih voda, forsiranom eksploatacijom ili nadeksploatacijom (veće korišćenje podzemnih voda nego što je kapacitet njihovog obnavljanja od kiša, reka itd) navodi Rijad (Saudijska Arabija) i Siudad Meksiko. Meksički glavni grad je, u vreme Montezume, bio na jezeru a danas je u svom centralnom delu potonuo približno za dva do tri metra. Sleganja tla je direktna posledica prekomernog izvlačenja podzemnih voda iz unutrašnjosti stena i narušavanja prirodne ravnoteže i stabilnosti. Ovi procesi, bilo da su prirodni bilo posledica negativnih uticaja čovekove destrukcije, višestruko se usložnjavaju u uslovima povećanja emisije štetnih gasova, globalne temperature i uništavanja ozonskog omotača.

- Hidrolozi se danas bave mogućim prognozama posledica koje će nastati. Prateći, na primer, količinu vode koja se javlja na jednom izvoru i količinu padavina u tom slivu, u stanju smo da matematički predvidimo kako će se on ponašati (u zamišljenim uslovima eksploatacije ili uzimanja dela vode, što bi remetilo prirodni režim). Poslednjih godina stručnjaci u svetu dodaju matematičkom modelu određene parametre i predviđaju šta će se sa tim izvorima dešavati u okolnostima kada se, npr., povisi količina temperature koja istovremeno utiče i na druge parametre. Odgovor na pitanje: kakve će biti padavine usled povišene temperature je malo neizvesan - one bi morale biti nešto niže nego što je danas slučaj. Trebalo bi da se aridni pojas pomera ka severu, što znači da će prvi na njegovom udaru biti Mediteranski basen (Grčka, Makedonija, Srbija u nekom geološkom vremenu takođe). Ako znamo da je Egipat pre 10.000 godina bio područje bogato vegetacijom, ne samo oko Nila nego na čitavom prostoru, a danas je to Sahara, možemo pretpostaviti da će ovaj deo naše planete doživeti sličnu sudbinu, samo je pitanje da li će to biti za deset hiljada godina ili kada.

Američko društvo za podvodna istraživanja (bavi se svim aspektima rada pod vodom: zahvatom vode, ekologijom podvodnog sveta - marinskog i rečnog, istraživanjem podzemnih voda, zahvatima koji se mogu uraditi pomoću podzemnih voda) organizovalo je u Budimpešti, početkom decembra, konferenciju o korišćenju vodnih resursa. Konferencija je pokušala da odgovori na pitanje kako će se naša planeta ponašati ubuduće. Dr Stevanović je za ovaj skup pripremio prezentaciju ispitivanja podzemnih voda. Učesnici su imali prilike da vide kako će izgledati jadranska obala i skadarski basen u nekom budućem periodu. Taj period može da bude deset, dve ili hiljadu a možda i samo nekoliko stotina godina. Suština je samo da će se to, verovatno,dogoditi.

Pod uticajem reke Belog Drima, područje reke Bojane već liči na močvaru, i to periodu kad nisu velike vode. Ova reka ima vrlo mali gradijent a ističe na koti od svega šest metara. Šta će se deseiti ako krene intruzija mora kroz ravnicu dolinom Bojane? Očekuje se blago potapanje obale u zoni Ulcinja, Bara, budvanskih plaža, dok će se možda izdizati centralni delovi planina. Doći će do mešanja slane i slatke vode, Bojana će sve više usporavati tok i u sledećoj fazi na balkanskoj strani jadranske obale f ormiraće se druga „čizma“ kojoj će samo nedostajati „štikla“.

- Skadarsko jezero, to je jedan primer, postaće praktično zaliv Jadranskog mora a čitav jugoistočni deo Crne Gore prema Albaniji – poluostrvo! Ne znamo koliko možemo da utičemo na taj proces, ali je izvesno da je on u toku, da smo mi njegovi svedoci i da od nas dosta zavisi kojom će se brzinom odvijati - zaključuje profesor Zoran Stevanović.

M. R.