ARHEOLOGIJA
Pripremio: M.J.
Najstariji portreti na svetu otkrivaju mnogo više od samih izgleda lica. Zbog čega su drevni Egipćani želeli da budu posmatrani na poseban način? OSOBA AES74713 Ona svakako nije lepa kao na slici, njen nos je kriv, brada prenaglašena a frizura krajnje neobična. Ipak, ima nečeg u vezi sa ženom poznatom kao AES74713. Posmatranje njenih očiju uznemiruje, možda zbog toga što su one ogledalo duše osobe koja je živela i umrla pre skoro dve hiljade godina
 AES74713 i hiljade drugih portreta sličnih njenom datiraju iz Egipta, iz prvog i drugog veka. Smatra se da su u pitanju najstarije precizne slike ljudskih lica. Poznati kao portreti iz Fajuma, oni predstavljaju muškarce i žene u klasičnim pozama, sa jakim paralelama sa grčkom i rimskom kulturom. Ipak, nova istraživanja su pokazala da nisu svi portreti verodostojni, jer su neki od ljudi na portretima želeli da se predstave drugačijim nego što su zaista bili.
Fajum je plodno zeleno područje, oko stotinu kilometara zapadno od Kaira. Pošto je Aleksandar Makedonski osvojio Egipat 332 p.n.e, ovaj region su naselili pripadnici elitnog grčkog društva. Oni su postepeno usvojili egipatsku praksu mumificiranja, uvijanja balsamovanih tela u svojevrsnu čauru od platnenih zavoja. Ipak, ove evropske pridošlice su unele jednu novinu: kada bi umotali mumiju, na glavu su joj postavljali portret preminulog. I to ne bilo kakav portret, već verodostojnu sliku, različitu od tradicionalnog egipatskog slikarstva.
 |
Portreti iz Fajuma i moderna rekonstrukcija lica AES74713 i pedesetogodišnjeg čoveka |
Postoje nagoveštaji da su ovi portreti učinjeni za života preminulih i da su zapravo isečeni sa slika koje su nekad bile okačene u njihovim domovima. Većina naučnika se slaže sa ovim tumačenjem, pogotovu zbog toga što mnoge slike prikazuju pojedince koji su sigurno mlađi od mumija. Čitav vek po otkrivanju, niko nije dovodio u pitanje portrete iz Fajuma. Sve donedavno... Mali tim stručnjaka sa Univerziteta u Mančesteru je, radeći sa lobanjama, želeo da obnovi lica mumija iz Fajuma, koristeći glinu, i da dobijene rezultate uporede sa portretima.
Trenutak istine
Manje od 10% portreta iz Fajuma još uvek je vezano sa mumijama i raštrkano širom planete. Ali, mančesterski tim je imao dovoljno sreće da dobije lobanje dve mumije koje su čuvane u Britanskom muzeju u Londonu. Jedna je pripadala pedesetogodišnjem čoveku, a druga ženi u ranim dvadesetim - upravo AES74713. Naoružani ovim informacijama, Ričard Niv, Kerolin Vilkinson i Deniz Smit prionuli su na posao.
Tajna je u očima
Ako su portreti iz Fajuma zaista prozori u prošlost, onda bi oni mogli otkriti više od načina oblačenja i izgleda ljudi koji su živeli pre dve hiljade godina. Oto Apenceler, neurolog iz Albukerkija, u Novom Meksiku, sa svojim londonskim kolegama pregledao je portrete u potrazi za dokazima o bolesti.
Mnoge neurološke bolesti ostavljaju tragove na licu jer oštećeni nervi ne mogu održati mišiće. Tamo gde bi laik video samo opuštene oči ili iskrivljena usta, neurolozi vide prvi trag da nešto nije u redu. Analizirajući portrete, Apenceler je pronašao pet izraženih poremećaja na 200 portreta iz Fajuma koji se čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu.
Najmanje ozbiljni slučajevi su oni kod kojih se pokazuje da vizuelne ose očiju osobe na portretu nisu paralelne, što bi rezultovalo time da bi pomenuti ljudi videli duplo. Postojao je i slučaj žene sa ovalnim zenicama, što je mogao izazvati dijabetes. Takođe je pronađen i primer mišićne distrofije. Apenceler je dijagnostikovao akutni Hornerov sindrom kod jednog mladića, čije je desno oko bilo izuzetno krvavo, sa opuštenim kapkom i malom zenicom. On smatra da ovaj mladić nije mogao živeti duže od dve nedelje. Apenceler zna da njegove dijagnoze ne mogu biti definitivne, osim u jednom slučaju. Na tom portretu je jedna polovina lica delovala skupljeno, što je znak progresivne facijalne hemiatrofije, gde jedna strana lica postepeno iščili. Ovaj portret je bio jedan od retkih sa identifikovanom lobanjom. Posle ispitivanja lobanje, otkrivena je asimetrija karakteristična za bolest. Ovo pokazuje da su portreti mumija veoma precizne predstave pojedinaca.
|
Prvo su napravili kopije lobanja. Potom su dodavali facijalne mišiće na osnovu pola i starosti mumije, kao i etničkog porekla vidljivog na osnovu same lobanje. Nakon nedelja napornog rada, došli su do dva lica. Lice muškarca je široko i ravno sa krivim nosem i pravougaonom vilicom. AES74713 imala je malo usko lice nežnih crta, debelih usana i nos blago nakrivljen ulevo. Trenutak istine je došao kada je Britanski muzej otkrio dva portreta iz Fajuma. Oba izuzetno liče na svoje rekonstrukcije.
Ipak, naredne dve rekonstrukcije pokazale su da stvari nisu tako jednostavne. Kada je Vilkinsonova izradila rekonstrukciju lica mumije iz Kopenhagena, dobila je potpuno drugačije rezultate od portreta preminulog. Razlike su bile čak i u životnom dobu i rasi. Razlikovale su se i crte lica. Ili je umetnik koji je radio portret bio nesposoban, ili nije u pitanju isti čovek? Naučnici više veruju u drugu pretpostavku. Moguće je da su mumije pomešane u trenutku mumifikacije, a moguće je i da je do zamene došlo znatno kasnije, kada su evropski posrednici, u želji da više zarade, kombinovali uspele portrete sa očuvanim mumijama.
Poslednje lice kojim su se bavili, iz Metropolitan muzeja u Njujorku, pokazalo se kao najzanimljivije. Lobanja je ukazivala na to da se radilo o crncu iz Afrike. Posle rekonstrukcije, dobijeno je lice sa jasnim afričkim crtama. Međutim, lice na portretu imalo je svetlu kožu i bilo je mlađe. Posle poređenja rekonstrukcije i portreta, utvrđeno je da je reč o istoj osobi. Naučnici su bili zbunjeni.
Ugledanje na Grke
Moguće je da je u ono vreme bilo moderno delovati poput Grka. Grčko-rimski uticaj je tada bio veoma jak, pogotovu u oblačenju i frizurama. Ta ideja se uklapa sa teorijom da su žitelji Fajuma bili Grci i Rimljani koji su se mešali sa lokalnim stanovništvom, ali su želeli da naglase svoje evropsko poreklo.
Međutim, lako je prihvatiti grčku i rimsku modu, a sasvim je druga stvar izbrisati pomešano poreklo na slikama. Moguće je i da je ova teorija previše složena i da je posredi samo splet okolnosti, odgovoran za nepoklapanje četvrtog lica.
Četiri mumije ne predstavljaju uzorak na osnovu kojeg se može suditi o čitavom žanru portreta, ali istraživači su ubeđeni da su slikari težili da predstave svoje modele onakvim kakvi su zaista bili. Ipak, treba imati na umu da su umetnici oduvek želeli da ugode svojim modelima, što bi mogao biti razlog za nepoklapanja portreta i rekonstruisanih lica na osnovu lobanja mumija.
M.J.
|
Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: 
