TEMA BROJA
Pripremio:Miomir Tomić
PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI
POŽURIVANJE SUTRAŠNJICE Što se više širi horizont znanja, sve više osećamo ograničenost saznanja i intelektualnih mogućnosti čoveka kao jedinke. Traganje za istinom o postanku je pokušaj da se otkriju zakonitosti života, potrebni za sadašnjost i pripremanje budućnosti. Svaka budućnost mora imati svoju simetriju u prošlosti.
Deo nauke tumači da je sva masa Vasione bila stisnuta u jednu tačku, u ishodišnu „kaplju“ Kosmosa. Tog trenutka u njoj nije postojala materija, nije bilo prostora, nije postojalo vreme. Nemoguće je reći koliko je to stanje trajalo, kao što ne znamo ni razloge narušavanja tog stanja tačke i zbog čega se dogodilo ono što se danas naziva „Veliki prasak“. Upravo u tom nepojmljivo kratkom trenutku 10–43 posle vremena 0, pojavio se fizički Univerz. Saglediva veličina Vasione je preko deset milijardi svetlosnih godina, sa procesom daljeg širenja.
Šta će se dogoditi ako se Vasiona vrati u početnu tačku?
 Počeće novi ciklus, „redovni Veliki prasak“. Pramaterija će poleteti na sve strane. Američki naučnik Kurt Gedel je, matematičkim proračunima, dao osnovu za postavku po kojoj se Vasiona, pri određenim uslovima, mora vratiti u svoju ishodišnu tačku. Sa tim proračunima podudara se i model „pulsirajuće Vasione“ engleskog astronoma P. Devisa.
Sumerski filozof i žrec, Beros je pisao da se Vasiona periodično uništava da bi se zatim ponovo stvorila. Stoici Demokrit i Pitagora su pisali da se „velika godina“ Vasione završava kosmičkim plamenom, u kome Vasiona nestaje, da bi zatim opet nastala i ponovo prošla kroz novi ciklus postojanja. Prema tekstovima iz Bramavajvarta Purana, hinduski bog Indri govori: „Meni je poznat strašni raspad Vasione. Video sam kako se sve uništava, svaki atom se raspada na prvobitne čestice večne vode, iz koje je nekada sve proisteklo“. Misao o večnom ponavljanju i kruženju može se naći i u kineskim tekstovima iz II v.p.n.e. Američki fizičar, nobelovac S. Vajberg opisuje rađanje i smrt Vasione: „...kada se Vasiona sažme do stotog dela svoje sadašnje veličine, noćno nebo će na Zemlju zračiti isto onoliko toplote, koliko danas zrači dnevno nebo. U sledećoj fazi, 70 miliona godina kasnije, Vasiona će se smanjiti još za 10 puta a tada će nebo nad našim naslednicima (ako ih uopšte bude) biti nepodnošljivo sjajno. Posle izvesnog vremena temperatura će se popeti na 10 miliona stepeni, posle čega zvezde i planete počinju da se pretvaraju u „kosmičku supu“ koju čine zračenja, elektroni i atomska jezgra“.
Postoje, žive, rastu i osećaju
Nove teorije o postanku sveta možda idu dalje od teorije Velikog praska. Navode da se potpuno razumevanje Vasione, njene prošlosti, sadašnjosti i budućnosti – može zasnivati samo na pretpostavkama koje zadiru daleko iza Plankovog zida. Razmišljanje svetog Avgustina po kome „svet nije sačinjen u vremenu već od vremena“ u to vreme su izgledala nerazumljiva. Danas mnogi veruju da ispod fizičkog sveta, krajnje čvrstog sveta na našem nivou, postoji druga stvarnost; maglina brojeva, matematička suština, informacija. Američki naučnik Džon Viler tvrdi da je pra-geometrija upravo informacija. Ta informacija nosi u sebi simetrije, sliku reda i to najsavršeniju moguću. Dubinsku realnost čitave Vasione od nule do beskonačnog fizičar Nil Turok definiše kao tri matematičke simetrije: vremena i prostora, nule i beskonačnog i energije i informacije povezane u formulu (toploški indeks) Tr(-S) =1i predstavlja zbir promena svih mogućih stanja u Vasioni.
Da li je i ljudsko biće informacija nastala u jednom delu (na planeti Zemlji) pri stvaranju Vasione? Nastanak i razvoj čoveka, moramo sagledavati u dugotrajnom procesu promena organske prirode pod uticajima i podsticajima okoline. Planeta Zemlja, po dosadašnjim saznanjima, nastala je pre oko 4,5 milijarde godina. „I bila je bez obličja i pusta“. Trebalo je da prođe još pet stotina miliona godina pre no što se iz nežive prirode stvorio život. „I pusti zemlja iz sebe travu, bilje što nosi sjeme i drvo rodno koje rađa rod po svojim vrstama, u kojem će biti sjeme njegovo na zemlji“. Za Empedokla i Anaksagoru (VI-V v.p.n.e.) biljke su ukorenjene životinje. Aristotel (IV v.p.n.e) uvažavao je to mišljenje dodajući da se organizacija biljaka razlikuje od organizacije životinja samo u stepenu složenosti: „...one imaju iste osnovne osobine, ali u različitom stepenu; imaju dušu ali nemaju osećanje“. Više od 2.000 godina kasnije (XVIII v.) Karl Line, opisujući sistem prirode, parafrazira Aristotela: „Priroda minerala, biljaka i životinja određena je glagolima: postojati, osećati – minerali postoje, biljke žive i rastu, životinje žive, rastu i osećaju“. Na našoj planeti sva živa bića saobraćaju sa spoljašnjom sredinom, razmnožavaju se i umiru. Dosadašnji prirodni razvoj živih organizama stvorio je oblik kome je sam i dao ime – čovek.
Mnogo godina kasnije V.I.Vernacki je uveo pojam «biosfera», označivši njime ukupnu masu svih živih bića na Zemlji, jedinstveni i celovit planetarni organizam. On je utvrdio da, od nastanka, biosfera u geohemijskim odnosima postoji neizmenjena. U toku ukupnog postojanja biosfera je imala jednu istu masu koja iznosi 100.000 milijardi tona.Poslednja faza evolucije živih organizama je čovek. Za razliku od drugih vrsta, sasvim postupno i neosetno, kod čoveka je nastala promena koja se dugo vremena nije zapažala. Bila je to promena umne prirode, preobražaj u načinu razumevanja okoline, pamćenja, kombinovanja informacija i izvlačenja zaključaka. Čovek je počeo da razmišlja – počeo je da uči da misli. Ovaj preobražaj je sa sobom povukao ogromne posledice. Razvijajući se, čovek je počeo da savlađuje svoje prirodne sklonosti, da vodi računa o logičnoj vezi, da se uzdiže do svesno izučene misli. Prelaz od misaonog života ka analiziranoj misli koja teži novijem i tačnijem saznanju, još nije okončan. Ali, sam umni preobražaj bio je sveden na pojedinca. Prvo je sazrevao duh izvesnih pojedinaca koji se prenosio na celo čovečanstvo. Ljudska biološka masa ništa nije slutila niti znala o tom preobražaju. Ona je primala slike sveta onako kako su joj drugi predstavljali. Tok njene misli uzdizao se do nivoa sopstvenog razumevanja ponuđenih rešenja. Na mnogim poljima, čovek tek ima da se nauči vladanju sobom i jasnoći u svojoj oceni.
Novo oblikovanje uma
 Na ubrzani razvoj uma najveći uticaj je imalo otkriće zlata, jednog od najređih elemenata koji se nalazi u Zemljinoj kori; plemeniti metal žute boje i jakog sjaja, veoma otporan na vazduh, vodu i mnoge kiseline a u Zemljinoj kori ga ima samo oko dva milionita procenta. Čovek se sa njim upoznao još u preistorijskom dobu. Niko nikada nije odgonetnuo u čemu je vrednost zlata, ali su svi bili zainteresovani za njega. Istorija zlata je i istorija čovečanstva. Pokrenuta je civilizacija. Stvaraju se vrednosni sistemi. A onda je, pre tri hiljade godina, otkrivena zamena za zlato – novac, nova pokretačka snaga mozga. Novac je izazov, motiv, opravdanje i pokretačka snaga koja usmerava ljudski um ili na razvoj ili na uništavanje. Novac je kao virus. On zarazi čoveka, jedan njegov deo ostaje u njemu a on sam prelazi na drugu osobu. Kroz istoriju ljudske civilizacije, novac je pokretao ljudski um, gradio i uništavao. Na pustinjskim dinama Egipta, najbolji matematičari su gradili piramidalne grobnice da smeste posmrtne ostatke vladara. Boginja Atena Partenos – Devica, Partenonom ukrašava Akropolj, Rim se diči statuama osvajača Julija Cezara i Marka Aurelija, umetnost Mikelanđela Buonarotija trajno je vezana za veru i malter Sikstinske kapele, neprevaziđeno slikarsko znanje pokazuje Leonardo da Vinči u čuvenom sfumatu slike „Tajna večera“, koja se dogodila petnaest vekova ranije u palati gde je grob cara Davida, kraj Jerusalima, Bogorodica je zaštitnica veličanstvene crkve Notr Dam na malom ostrvcetu na Seni, sedam hiljada kilometara dug bedem izgradio je vredni narod Kine da bi se zaštitio od napada Avara, inženjer Aleksandar Gustav Ajfel je napravio nefunkcionalnu čeličnu grdobu koja donosi turističke milijarde franaka gradu u kome je postavljena, hidroelektrana na reci Jangce iselila je 1,23 miliona ljudi, prebogati petrovladari Dubaia od mora stvaraju mesta za uživanje. Novac je počeo da oblikuje ljudski um. Novac je doneo upravljenje ljudima pomoću poreza, vere, zakona, sudija, policije, vojske, trgovine. Poslednje tri hiljade godina, ljudski um nesvesno je guran i usmeravan u pravcu koji je diktirao novac. Ubrzavanju budućnosti doprineo je i susret Edvina Drejka i bankara Džemsa Tausenda, u Njuhevnu. Džems je dao novac a Edvin otkrio kako da iz utrobe zemlje uzme naftu. Od 1857. «Rok Oil kompanija» iz Pensilvanije je uzimala ono što je biosfera 4.5 milijardi kretanjem oko Sunca stvarala. Umovi Dajmlera i Benca otkrili su motore sa unutrašnjim sagorevanjem; uzimali su produkte Edvinovog znanja, iskoristili ga i, kao neupotrebljen produkt, vraćali prirodi. A za ovima krenuli su i ostali. Iz zemlje je ispumpavana nafta a potrošnjom je uništavan ozonski omotač.
Izgrađivanje civilizacije koju znamo počiva na moći zlata i novca. Ali i uništavanje planete i neorganskog i organskog sastava delo su moći novca. Izlivena nafta iz tankera u morima, topljenje snežnih površina Zemljinih polova, sveukupno zagrevanje, plastični otpad, izlivi fekalija i industrijskog đubreta, kisele kiše, veštačka zemlja, genetski izmenjena hrana, genetski inženjering sa kloniranjem ćelija, spajanje ćelije sa mikročipom, stvaranje matičnih ćelija, menjanje klime građenjem hidroelektrana, prokopavanjem tunela ispod planina životinje prelaze u krajeve u kojima nikada nisu živele, građenjem visokih objekata zemlja sve manje dobija sunca. Buka automobila, radio-aparata, telefona, liftova, mašina... ometa normalan tok ljudske misli. Visoka tehnologija pronašla je mogućnost čitanja misli preko kompjutera, izmislila kredite, lizing, profit...
 Svedoci smo uništavanja planete Zemlje i stvaranja ništavila. Evolucija nije nameravala da ide tim putem. Kada je svest postala gospodar tela, čovek je doneo pravila kako će se ponašati. Ljudske zajednice su postale prisilne sredine nametnutih shvatanja i ponašanja. Evolucioni teoretičar Oliver Kari, sa londonskog Ekonomskog fakulteta, očekuje da će se na Zemlji pojaviti viša klasa i mentalno ograničena klasa. Po njemu, ljudski rod će doživeti vrhunac razvoja u 3.000. godini a zatim će nastupiti nazadovanje zbog prekomernog oslanjanja na tehnologiju. Ljudi će postati izbirljivi prilikom pronalaženja seksualnih partnera, što će neminovno dovesti do formiranja podvrsta. Potomci genetski više klase će biti visoki, vitki, zdravi, privlačni, inteligentni i kreativni, daleko napredniji od niže ljudske rase, koja će evoluirati u ružna, glupa i pogrbljena stvorenja. Ali za 10.000 godina čovečanstvo će morati da plati genetsku cenu preteranog oslanjanja na visoku tehnologiju. Razmaženi raznim spravicama radi zadovoljenja svojih potreba, ljudi će ličiti na pripitomljene životinje. Socijalne sposobnosti, kao komunikacija i interakcija s drugim ljudima počeće da se gubi sa emocijama kao što su ljubav, saosećanje, poverenje i poštovanje. Ljudi će sve manje biti u stanju da se brinu o drugima ili obavljaju timske poslove. Vilica će im zakržljati jer će sve manje morati da žvaću prerađenu hranu. Zbog oslanjanja na medicinu, oslabiće prirodni imunitet. U daljoj budućnosti, seksualna selekcija – izbirljivost kada je reč o partnerima - dovešće do sve veće genetske nejednakosti sa ishodom dve genetske podvrste.
Svrha postojanja i gledanja u budućnost ipak će biti jasna samo pojedincima koji shvataju simetriju prirode: da razume vreme i prostor, rođenje i smrt, snagu i saznanje.
Miomir Tomić
Časopis za nauku i naučna istraživanja “New Scientist”, iz Londona, nedavno je iz broja u broj objavljivao razmišljanja poznatih američkih naučnika o tome šta nas čeka na pojedinim poljima naučnog rada u skoroj budućnosti. Izdvajamo nekoliko objavljenih predviđanja.
Siven Vajnberg (Steven Weinberg)
fizičar-nobelovac
Tamna materija, inflacija univerzuma…
Najznačajniji napredak u fizici koji mogu da zamislim u narednih pedeset godina bilo bi otkriće konačne teorije koja bi objedinila sve osobine čestica i polja. Ovo očekivanje bi moglo biti i preterano. Najvažniji korak u ovom smislu bilo bi otkriće čestica kao što su gauginos ili skvarkovi, koje zahteva supersimetrija. Zapravo, još uvek ne znamo kolike bi bile mase ovih čestica. One bi mogle biti izvan opsega bilo kog čestičnog alceleatora.
S druge strane, možemo sa sigurnosšću predvideti prodore u okviru kosmologije. Znaćemo da li se gustina tamne energije menja u toku vremena na nivou koji je uporediv sa nivoom širenja kosmosa, ili je u osnovi stalna, što bi bila krucijalna indicija o prirodi tamne energije. Potvrdićemo opštu ideju inflacije univerzuma otkrićem postojanja kosmičkih gravitacionih talasa, što ja očekujem, ili ćemo dokazati inflaciju univerzuma pokazujući da su gravitacioni talasi slabiji nego što smo predvideli. Verovatno ćemo koristiti laserske interferometre da bismo detektovali kosmičke gravitacione talase koji sobom nude zaključke o ponašanju materije u univerzumu na energijama mnogo višim od energija koje dobijamo u akceleratorima. Ipak, poreklo univerzume će ostati neotkriveno sve dok ne napravimo napredak ka konačnoj teoriji.
Elen Heber-Kac (Ellen Heber-Katz)
profesor ćelijske i molekularne onkogeneze na Wistar Institutu, u Filadelfiji
Regenerisanje izgubljenih delova tela
Verujem da nije daleko dan kada ćemo moći da prepišemo lekove koji će dovesti do izlečenja kičmene moždine, regeneracije srca i rasta izgubljenih delova tela. Ljudi će moći da regenerišu povređene ili obolele organe, kao što mogu da poprave uređaje na automobilima, zamenjujući pokvarene delove novim koji imaju proizvodni sertifikat. Napredak u mogućnosti regeneracije srca je bukvalo iza ćoška, rast prstiju će biti dostignut za pet do deset godina, a rast izgubljenih udova će se desiti nekoliko godina potom. Izlečenje centralnog nervnog sistema prvo će se desiti na retini i očnom nervu, a kasnije i na kičmenoj moždini. Za pedeset godina zamena delova tela će biti rutina.
Majkl Gazaniga (Michael Gazzaniga)
profesor psihologije na Kalifornijskom univerzitetu, u Santa Barbari
Moralni kompas
U narednih pedeset godina fokus nauke će biti na društvenoj svesti, na činjenici da su ljudi društvene životinje čije je mentalno stanje takvo da najveći deo vremena posvećuju razmišljanju o odnosima sa drugim ljudima. Da li naša vrsta ima moralni kompas? Da li se družimo samo zato što uživamo u sličnim poznatim reakcijama na slične izazove? Da li zaista možemo da razumemo kako razumemo druge, njihove namere, želje i verovanja? Razumevanje ovih stvari, je ono što nam sledi u narednim decenijama.
Dan Denet (Dan Dennett)
profesor filosofije na Univerzitetu Tufts u Medfordu, Masačusets
Neuronska mreŽa i mentalne aktivnosti
Kognitivna neuronauka će otkriti načina na koji se neuronske mreže u mozgu povezuju da bi proizvele mentalne aktivnosti poznate u kognitivnoj psihologiji: podsećanje, samopraćenje, borba za pažnju, koncentrisanje, upitnost, samokorekscija, menjanje strategije …, kao i brojne druge funkcije. Ove funkcije su do sada visoko modelirane, ali će uskoro biti shvaćeno da proizlaze iz dinamike suprotnih procesa na nižim nivoima svesti sa kojima su u borbi za dominaciju.
Bil Džoj (Bill Joy)
informatičar
Sigurna zelena energija
Radim u oblasti zelene tehnologije za izvore i resurse. Najznačajniji prodor u narednih pola veka biće dobijanje neiscrpnog izvora sigurne, zelene energije koja je jevtinija od bilo kog energetskog izvora koji je danas poznat i koristi se.
Ta energija neće moći da se koristi za naoružavanje, niti će biti opasna ili toksična zbog odavanja ugljendioksida. Mislim da će otkriće ove energije doći iz dubljeg razumevanja fizičkih nanopojava koje dozvoljavaju jednostavan i bezbedan pristup fuziji ili nekoj novoj, potpuno neočekivanoj energetskoj tehnologiji.
Džeron Lanie (Jaron Lanier)
informatičar i kompozitor
Jedinstvo unutraŠnjosti i spoljaŠnosti raČunara
U narednih pedeset godina, kompjuterska nauka mora da postigne novo jedinstvo između unutrašnjosti i spoljašnjosti računara. Unutrašnjost računara se još uvek razvija po pristupu koji datira iz sredine 20. veka, tj. svaki program mora da ima odgovarajući input i output da bi mogao da radi.
Spoljašnjost računara je povezana sa realnim svetom, tako da mora statistički da analizira podatke. Roboti moraju da imaju pristup terenu da bi mogli da vrše navigaciju. Programi za prevođenje jezika moraju da pretpostavljaju rešenja da bi mogli da rade. S obzirom da interfejs sa spoljašnjim svetom uključuje aproksimacije, sposoban je da se prilagođava i poboljšava kvalitet aproksimacije. Ali, unutrašnjost računara još uvek mora da se drži protokola da bi uopšte mogla da radi, tako da ne može evoluirati automatski. Jedinstvena računarska nauka biće u mogućnosti da proizvede kompjuter sa unutrašnjom strukturom koja je konektuje preko aproksimacija, umesto preko protokola. Razumno je pretpostaviti da će ova unifikacija biti biološka i simbiotička i da će unaprediti razumevanje mozga.
|
