PRIČA SA NASLOVNE STRANE

NIKOLA TESLA
Akademska priznanja

Nikola Tesla je, tokom šest decenija neprekidnog rada na polju elektrotehnike, mašinstva i fizike, doprineo u drugoj polovini XIX veka pokretanju druge tehnološke revolucije, dok je početkom XX veka trasirao put brojnim otkrićima. Teslin rad je za posledicu imao razvoj društva u celini. Uticao je, takođe, na porast njegove popularnosti širom sveta kako u najvišim, akademskim krugovima i stručnoj javnosti, tako i među društvima i udruženjima različitog porekla, koja su ga primila u svoje članstvo.
Kako je Nikola Tesla od formalnog obrazovanja imao završenu samo Višu realnu gimnaziju u Karlovcu i nepune tri godine Politehničke akademije u Gracu, posebno su važna i interesantna akademska priznanja koja je dobio za višedecenijski rad na polju tehničkih i prirodnih nauka.

SRPSKA KRALJEVSKA AKADEMIJA

Godine 1892, 2. juna, u Beograd je, u dvodnevnu posetu, doputovao Nikola Tesla. Ova poseta je bila početak upoznavanja srpskog naučnog i javnog mnenja sa rezultatima Teslinog naučnoistraživačkog i eksperimentalnog rada. Krajem 1892. Ljubomir Klerić, profesor Velike škole, redovni član SKA i jedan od ljudi koji je bio u odboru za doček, predložio je Nikolu Teslu za redovnog člana SKA. Na tajnom glasanju obavljenom 28. decembra iste godine, Tesla nije dobio potreban broj glasova i nije izabran u redovno članstvo Akademije.

Godine 1894. Ljubomir Klerić je ponovo predložio Nikolu Teslu za člana SKA. Predlog se odnosio na dopisno članstvo u Akademiji. Na skupu Akademije održanom 25. januara 1894. svi kandidati, osim jednog, podržali su Klerićev predlog. Nikola Tesla je tada postao dopisni član SKA.

Srpska kraljevska akademija je unapredila Teslin status tek 1937. godine, primivši ga u redovno članstvo. Ljudi koji su najzaslužniji za promovisanje Teslinog rada u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji, svakako su Đorđe Stanojević i Slavko Bokšan. Delo Slavka Bokšana je naročito značajno u ovom smislu i njemu pripada suštinska zasluga za Teslin izbor u redovnog člana Akademije, na redovnoj godišnjoj skupštini, održanoj 16. februara 1937. Formalni predlog za izbor u redovno članstvo napisao je čuveni Milutin Milanković. Posle Teslinog pozitivnog odgovora, predsednik Akademije Aleksandar Belić obavestio je Nikolu Teslu o izboru u redovno članstvo Srpske kraljevske akademije.

NEW YORK ACADEMY OF SCIENCES

Nikola Tesla je bio dugogodišnji saradnik Akademije. Kako je Akademija svake godine organizovala prijeme i demonstarcije da bi pokazala progres u nauci koji se desio u protekloj godini, Nikola Tesla je bio jedan od naučnika koji je bio pozivan od strane Akademije da održi predavanje. Posle niza neuspelih dogovora, konačno je 6. april 1897. godine, ugovoren kao datum predavanja ‘'Visokofrekventni oscilatori i upravljači električnih kola'', koje je održano u American Museum of Natural History. Tesla je posle predavanja prihvatio predlog da se njegovo predavanje objavi u izdanju Akademije, ali je odbio ponudu da mu se plate eventualni troškovi.

Deset godina posle, 1907. godine, New York Academy of Sciences je zbog naraslih poreba u svom radu primila određen broj novih članova u svoje redove. Savet akademije je izabrao Nikolu Teslu za aktivnog člana 27. maja 1907. godine.

UNIVERZITETI

Godine 1894. kada su Columbia College i Yale University dodelili Tesli počasni doktorat i počasni magisterijum, Nikola Tesla je u oblasti elektroenergetike već izumeo i patentirao elektromagnetni motor, električni prenos energije pomoću polifaznog sistema naizmeničnih struja i sistem električne distribucije za pogonske svrhe i počeo da se bavi fenomenima u oblasti struja visokih frekvencija. Njegov polifazni sistem je doživeo izvanrednu promociju na Svetskoj izložbi u Čikagu, 1893., čime su završeni višegodišnji Rat struja i borba Vestinghausove kompanije za izgradnju generatora naizmenične struje na Nijagari. Sve ovo je bilo uvod u drugu tehnološku revoluciju.

Osim intenzivnog naučnoistraživačkog i eksperimentalnog rada u laboratorijama, Tesla se bavio i aktivnostima koje su promovisale postignute rezultate. U periodu od 1888. do 1893. godine održao je važna predavanja na najvišim naučnim institucijama Amerike, Engleske i Francuske. U stručno-naučnim časopisima, The Electrical World-u i The Electrical Engineer-u, objavio je, samo tokom 1891. godine, šest članaka o eksperimentima, pojavama i primenama osobina električnih struja visokih učestanosti. Ovi rezultati su bili prepoznati i nagrađeni od strane najuglednijih institucija visokog obrazovanja u Sjedinjenim američkim državama i Evropi.

COLUMBIA UNIVERSITY

Predavanja na temu ‘'Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena u veštačkom osvetljenju'', Nikola Tesla je održao 20. maja 1891. u American Institute of Electrical Engineers (AIEE) u Columbia College-u. Ovaj koledž je bio među nekoliko visokoškolskih institucija u SAD koje su imale tek osnovane katedre za elektrotehniku.

Tri godine posle ovoga predavanja, 5. juna 1894., Savet Kolumbija koledža na svojoj svečanoj sednici proglasio je Nikolu Teslu za počasnog doktora nauka. Tesla je sarađivao sa kolegama sa Kolumbije gotovo četrdeset godina, sve do 1933. godine.

YALE UNIVERSITY

Dve nedelje pošto je dobio počasni doktorat od Kolumbije, Yale University dodeljuje Nikoli Tesli počasno zvanje magister honoris causa. Predsednik Univerziteta Timothy Dwight potpisao je diplomu počasnog magistra 27. juna 1894. godine.

Nikola Tesla nije prisustvovao ceremoniji dodele počasnih zvanja. To, međutim, ne umanjuje ni njihov opšti značaj, kao ni značaj koji im je sam Tesla pridavao. Naprotiv, na još jedan način svedoče o nedostatku slobodnog vremena i Teslinoj potpunoj posvećenosti istraživačkom radu.

K. K. TECHNISCHE HOCHSCHULE IN WIEN (TEHNIČKI UNIVERZITET U BEČU)

Izveštaj o predavanju ‘'Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena u veštačkom osvetljenju'', Nikola Tesla je održao 20. maja 1891. u American Institute of Electrical Engineers (AIEE) u Kolumbija koledžu, prenela je stručna i dnevna štampa Velike Britanije. Ubrzo je usledo poziv od Udruženja elektroinženjera Velike Britanije, Francuskog društva za fiziku i Međunarodnog francuskog društva električara da Tesla dođe u Evropu i na ovim institucijama održi predavanja.

U Udruženju elektroinženjera Velike Britanije, Tesla je održao predavanje ‘'Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog napona i visokih frekvencija'', 3. februara 1892. Sutradan je ponovio predavanje u Kraljevskom institutu Velike Britanije.

Časopis „Tajms“ je posle predavanja zabeležio da je Teslino dvočasovno predavanje, pred slušaocima Kraljevske akademije, izazvalo oduševljenje. Među slušaocima su bili najznamenitiji naučnici toga doba: lord Kelvin, Kruks i Rejli.

Posle predavanja u Londonu i Parizu, Tesla je bio u poseti Beču, Zagrebu i Beogradu. Najuglednije naučne institucije iz ovih gradova su ga odlikovale počasnim zvanjem doktora nauka. Prvi među njima bio je Tehnički univerzitet u Beču.

Osim predavanja, patenata i članaka koji su, krajem XIX i početkom XX veka, bili osnova za sve što je u tom razdoblju bilo proučavano i stvarano, knjiga Tomasa Kamerforda Martina, u kojoj su objavljeni Teslini radovi u originalu 1894. godine, u SAD, izazvala je u nemačkim stručnim krugovima senzaciju i ubrzo je prevedena na nemački. Taj poduhvat je imao dvostruki cilj. Onima koji su osporavali prijavljene patente služila je kao referenca, dok su pronalazači u njoj nalazi izvor ideja, koje su dalje razrađivali.

Po odluci Profesorskog kolegijuma Carskog i kraljevskog tehničkog univerziteta u Beču, car Franjo Josif je doneo rešenje o dodeli počasnog doktorata Nikoli Tesli. Rektor Univerziteta, Fortman obaveštava Teslu 3. marta 1908. godine da će diploma koja se izrađuje ubrzo biti dostavljena

Originalni telegram kojim se Tesla iz Njujorka zahvalio rektoru Fortmanu 11. marta 1908. godine, čuva se u arhivi Tehničkog univerziteta u Beču.

ZAGREBAČKO SVEUČILIŠTE I TEHNIČKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Prilikom boravka u Evropi Tesla je posetio Zagreb, na poziv gradonačelnika dr Armuša. Razlog zbog kojeg je bio pozvan u Zagreb bila je molba da svojim savetima pomogne oko uvođenja električnog osvetljenja u ovome gradu. U Zagreb je stigao 22. maja, a 24. je održao predavanje u Gradskoj vjećnici. Govorio je o sistemu polifaznih struja, preporučivši da se upravo taj sistem upotrebi za električno osvetljenje grada.

Tesla je ubrzo posetio i Beograd. Tokom dvodnevne posete Beogradu, juna 1892. godine, Nikola Tesla se, u sali Velike škole koja je imala Inženjersko odeljenje, obratio velikoškolskoj omladini. Često prekidan pozdravima oduševljenja, Tesla je, posle molbe rektora Koste Alkovića omladini da se utiša, nastavio svoj govor. Upoznao je omladinu sa svojim osmogodišnjim radom u elektrotehnici, sa najnovijim istraživanjima i pronalasacima, o čemu je iste godine u februaru govorio na svojim predavanjima u Londonu i Parizu.

Dve godine posle Teslinog predavanja, 1894. u Velikoj školi, profesor Stevan Marković osnovao je Elektrotehničku katedru pri Inženjerskom odeljenju i prvu elektroinženjersku laboratoriju, kada su i počela intenzivna izučavanja u oblasti elektrotehnike. Velika škola je prerasla u Beogradski univerzitet, donošenjem Zakona o univerzitetu 27. februara 1905. godine. Iste godine, fakulteti Velike škole, među kojima i Tehnički, proglašeni su fakultetima univerziteta. Prve diplome iz oblasti elektrotehnike, dodeljene su na Beogradskom univerzitetu 1922.

Povodom Teslinog sedamdesetog rođendana, 1926. godine, Sveučilište u Zagrebu i Tehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, kao eho Teslinih poseta, dodelili su Nikoli Tesli počasne doktorate. ‘'...Uvažavajući velike zasluge, koje je za unapređenje tehničkih nauka stekao svojim dugogodišnjim radom kao naučnik G. Nikola Tesla...'',Savet Tehničkog fakulteta je, na sednici održanoj 14. juna 1926. godine, doneo odluku da Nikolu Teslu proglasi počasnim doktorom tehničkih nauka Beogradskog univerziteta.

U Izveštaju rektora Beogradskog univerziteta Pavla Popovića ministru prosvete o aktivnostima na Univerzitetu za 1926. i 1927. godinu, zapisano je da su na svečanoj sednici u čast gospodina Nikole Tesle, održanoj 15. januara 1927. povodom dodele počasnog doktorata ‘'...o značaju i zaslugama jubilara, govorili gospoda dekan Tehničkog fakulteta Đorđe Mijović, Milorad Popović i Dragomir Jovanović...''

Osim navedenih članstava u akademijama nauka i počasnih doktorata, Nikoli Tesli su dodeljeni počasni doktorati tehničkih nauka i od: Česke Visoke Učeni technicke u Pragu 1936, Universite de Poitiers, Die Techische und Montanistische Hochschule Graz-Leoben zu Graz 7, Vysoka Škola Technicka dr. Edvard Beneš, Scoala Politechnica Regele Carol II i Universite de Paris 1937. godine, Universite de Grenoble 1938. i Universitet Sv. Kliment Ohridski u Sofiji 1939. godine.