ISTRAŽIVANJA
NOVI PROJEKAT ZA MARS!
Naučni rukovodilac projekta leta na Mars, direktor Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka Lav Zeleni, nedavno je najavio da su pripremni radovi gotovo okončani. Nesumnjivo da će analize tla sa Fobosa, urađene u zemaljskim laboratorijama, pre svega materijala protoplanetarnog oblaka od koga su se, kako se pretpostavlja, formirala sva tela Sunčevog sistema, dati mnoge podatke na osnovu kojih je moguće bolje objasniti evoluciju Zemlje. Naučnici smatraju da će se u uzorku tla sa Fobosa, verovatno, naći i određena količina materije Marsa, koja je izbačena sa “crvene planete” u toku vulkanske aktivnosti. Tako će se proučiti i priroda tla Marsa. Razume se da bi bilo još privlačnije dostaviti tlo neposredno sa Marsa, i to iz unapred odabranog reona. Takav projekat se uveliko razrađuje. Po analogiji sa “Fobos - Gruntom”, projekat je označen kao “Mars - tlo”.
 |
Ruski projekat dopremanja na Zemlju uzoraka Marsovog satelita Fobos (projekat ”Fobos - Grunt”) uključen je u Federalni kosmički program (FKP) za period 2006-2015. godine. Start automatske interplanetarne stanice planiran je za 2009. godinu.
|
Zadatak dopremanja tla sa planete je u izvesnom smislu složeniji od dopremanja tla sa njegovog satelita. Sila teže na Fobosu, zbog njegove male mase, nije snažna i za spuštanje na površinu nisu potrebni naročito moćni sistemi za ateriranje. Naprotiv, dovoljni su samo reaktivni motori koji bi “prilepili” kosmički aparat za Fobos i omogućili da se on na njemu pričvrsti. A za spuštanje ma Mars potrebni su padobranski sistemi i specijalni uređaji za meko “ateriranje”. Podsetimo da je, upravo u trenutku spuštanja, uništena većina na Mars upućenih kosmičkih aparata. Najzad, za poletanje sa površine planete sa uzorcima tla, raketa mora da bude veoma snažna i da se, kao i prilikom lansiranja sa Zemlje, sastoji od nekoliko stepeni. Upravo zbog tih teškoća, tokom skoro pola veka istorije misija ka Marsu, istraživanje planete i njenog tla vršeno je “na mestu” pomoću višeprofilnih fizičko-hemijskih laboratorija koje su se iskrcavale na površinu. Medju njima je bilo i onih pokretnih.
Danas je zadatak dopremanja tla sa Marsa na prvom mestu prioritetnih kosmičkih istraživanja. U svojstvu tehničke “inovacije” u projektu “Mars-tlo” predložena je varijanta kosmičke letelice sa dirigovanim aerodinamičkim kočenjem prilikom spuštanja na površinu planete. U uslovima snažne razređenosti atmosfere Marsa, takva varijanta ateriranja je efikasnija od tradicionalnih padobranskih sistema. Projektno-probni radovi koje su obavili konstruktori tehničkog dela projekta u Naučno-istraživačkom udruženju “Lavočkin” pokazali su da na toj osnovi treba napraviti letelicu težine 5.200 kg, koja je u stanju da osigura dopremanje na “Crvenu planetu” kompletne naučne opreme za uzimanje tla, i uzletnu raketu mase oko 1700 kg. Pri tom se potrebni energenti za izvođenje kosmičkog aparata na putanju leta na Mars sasvim uklapaju u okvire mogućnosti nosača raketa “proton” ili “zenit-3SL”. Kosmički aparat “Mars-Grunt” će se sastojati od modula za let i sletanje, od platforme za ateriranje sa uzletnom raketom, uređaja za uzimanje tla i spojnih elemenata. U suštini je platforma za ateriranje modifikovani službeni modul kosmičkog aparata “Fobos-Grunt”, razrađen krajem devedesetih godina kao zamena za zastareli orbitalni aparat iz projekta “Fobos” i “Mars-96”.
Novi modul će biti i osnova za planetarne misije u narednih 10-15 godina, pošto njegova shema izgradnje omogućava usavršavanje pojedinih sistema bez suštinskih izmena i dorade konstrukcije u celini. Osnovna platforma za ateriranje teška je 752 kg i na njoj se nalazi termostabilizaciona konstrukcija na kojoj su instalirani praktično svi sistemi za let i sletanje modula. Ispod platforme su pričvršćena tri amortizera. Uzletna raketa je trostepena. Prvi stepen osigurava start sa površine Marsa, druga - izvođenje na orbitu veštačkog satelita planete i prelazak na putanju leta ka Zemlji, dok treća obezbeđuje let po trasi Mars - Zemlja, uključujući obavljanje neophodnih korekcija putanje. Predložena shema misije za dopremanje tla sa Marsa odabrana je uz uzimanje u obzir međunarodnih dugoročnih programa istraživanja te planete; pored ostalog, i programa koji je razradila NASA za period do 2011. godine.
• Tačan datum starta misije “Mars-Grunt” još nije određen, ali će start svakako uslediti pre 2015. godine - izjavio je generalni direktor i generalni konstruktor Naučno-proizvodnog udruženja “Lavočkin” Georgij Poliščuk.
|
