PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Pripremio: Zorica Civrić

Otkriće radija

Nikola Tesla je nesumnjivo poznat kao izumitelj obrtnog magnetnog polja i polifaznih naizmeničnih struja. Pored toga, teorijskim i praktičnim radovima na polju generisanja i primene visokofrekventnih naizmeničnih struja doprineo je uspostavljanju čitavog niza novih tehnika medju kojima je sigurno najznačajnija radiotehnika .

1898. 1 jula radioeksperiment model ladje bez posade

Opšte je prihvaćeno da je Hajnrih Herc (Hertz, Heinrich Rudolph, 1857-1894) bio prvi naučnik koji je radio na pronalaženju metoda i aparata za bežični prenos energije. Godine 1887. objavio je eksperimentalni dokaz Maksvelove teorije o elektromagnetnim talasima. Svojim radovima postavio je osnov za budući razvoj radija.

Istorijski gledano, razvoj radija može se podeliti u dve faze.

U prvoj fazi razvoja korišćena je aparatura zasnovana na Hercovoj aparaturi sa generatorom prigušenih impulsnih struja visokih frekvencija. Prve poruke koje su prenošene radio-talasima bile su impulsi grupisani u kodne simbole. Na usavršavanju Hercove aparature u prvim danima razvoja radija radili su Tesla, Markoni, Popov, Slabi, Braun.

Teslino izučavanje struja visoke frekvencije, koje je započeo 1890. godine, označilo je početak druge etape razvoja radija koja se odvijala kroz teorijske i praktične pomake. Ovu fazu karakteriše primena kontinualne naizmenične struje za bežični prenos i primena rezonance, čime je stvorena mogućnost za selektivno slanje i prijem poruka, povećanje osetljivosti prijemnika i prenošenje kontinualne poruke.

Tokom 1892. godine, ohrabren uspehom koji je postigao u Londonu i Parizu, gde je početkom iste godine održao predavanja o postignutim rezultatima u oblasti struja visokih frekvencija, izumeo je aparaturu koja se od tada nalazi u svakom radio- predajniku i prijemniku. Aparaturu je činio Teslin transformator – Tesla coil, rezonantni transformator bez gvozdenog jezgra sa kondenzatorom u primarnom kolu i sekundarnim kalemom koji je u rezonansi sa primarnim kolom a kapacitivnost ovog kola sastoji se od sopstvene kapacitivnosti sekundarnog kalema i sistema antena-zemlja. Od ovog vremena termin «Tesla coil» postao je opšteprihvaćen i na američkom i na evropskom kontinentu.

U predavanju O svetlosti i drugim pojmovima visoke frekvencije, koje je održao 24. februara i 1. marta 1893. godine pred Franklinovim institutom u Filadelfiji i Nacionalnim udruženjem za električno osvetljenje u Sent Luisu, Tesla je izložio svoj osnovni plan radiotehnike. Iskazavši princip da radioprijemnik mora biti podešen na učestanost predajnika, Tesla je postavio osnovni koncept celokupne radiotehnike.

U pomenutom predavanju prvi je dao javno objašnjenje predajnika sa kontinualnim naizmeničnim strujama za pobuđivanje sistema antena-zemlja, kao i objašnjenje primene rezonance za efikasan prenos energije između sinhronizovanog predajnika i prijemnika.

Narednih godina Tesla radi na rešavanju problema rezonance i rezonantnih kola i pronalazi metode podešavanja kola na određenu učestanost pomoću kalemova sa promenljivom induktivnošću i kondenzatora sa promenljivim kapacitetom.

Sve do septembra 1897. godine Tesla nije podnosio patente, da bi 2. septembra podneo dve patentne prijave koje su odobrene 1900. godine. Ovi patenti pokazaće se presudnim za određivanje prioriteta u radiju.

U patentu Uređaji za prenos električne energije br. 649.621 koji je odobren 19. februara 1900. Tesla definiše radioaparaturu i naglašava da ukupna dužina provodnika od koga su načinjeni antena i kalem za njeno podešavanje treba da iznosi oko četvrtinu talasne dužine talasa po kome se vrši radioprenos.

Patentom Sistem za prenos električne energije br. 645.576 koji je odobren 20. marta 1900. zaštićen je sistem četiri rezonantna kola podešena na istu učestanost, kao i sistem predajne i prijemne antene.

Pored Nikole Tesle, krajem XIX veka, u oblasti radiotehnike intenzivno su radili Đulijemo Markoni (Marconi, Guglielmo, Marchese, 1874-1937), Džon Stoun (Stone, John Stone, 1869 – 1943) i Ser Oliver Lodž (Sir Lodge,Oliver, 1851 – 1940). U toku dve godine koje su prethodile Teslinom podnošenju patentnih prijava, pažnju javnosti privukao je Đulijemo Markoni koji je već 1895. godine poslao dugotalasni signal na daljinu od preko jedne milje, čime je javno demonstrirao radiotelegrafiju. Godine 1896. u Engleskoj je patentirao prethodno prikazani sistem. Godine 1899. Markoni je poslao signal preko engleskog kanala, a 1901. godine je primio u Njufaundlendu signal poslat bežičnim putem iz njegove stanice koja je bila postavljena u Kornvolu. Ova dostignuća Đulijema Markonija potisnula su zasluge njegovih prethodnika i savremenika i uticala su da u široj javnosti njemu bude pripisana zasluga za otkriće radija.

U brojnim obraćanjima štampi, Tesla je insistirao i zahtevao pravo na pronalazak radija. Polemike oko prioriteta bile su samo tema u novinama sve do 1916. godine kada je Markonijeva kompanija za bežičnu telegrafiju (Marconi Wireless Telegraph Company of America) pred Američkim Vrhovnim sudom podnela žalbu i zahtev za naknadu štete, sa obrazloženjem da su SAD, tokom Prvog svetskog rata, koristile bežične uređaje čime je učinjena povreda Markonijevog patenta br. 763.772, od 28.juna 1904. godine koji se ticao unapređenja aparatura za bežičnu telegrafiju..

Na odobrenje ovog patenta Markoni je čekao pune četiri godine (patent je podnet 10. novembra 1900.). Ispitivač Američkog patentnog zavoda (USA Patent Office) odbijao je prijavu pozivajući se na prethodno stanje tehnike i radove Tesle, Lodža, Stona, Brauna i Mihajla Pupina. Nakon obnavljanja patentne prijave, patent je odobren 1904.

U sudskom sporu, advokati Vlade SAD osporavali su zahtev Marconi Wireless Telegraph Company of America uz obrazloženje da su korišćeni uređaji zasnovani na Teslinim patentima (br. 649.621 i br. 645.576) kojima su definisani aparatura i sistem radija, patentu Džona Stona koji je obuhvatio veću selektivnost podešavanja kola (br.714.756 od 2.12.1902) i patentu Olivera Lodža koji je obezbeđivao podešavanje promenljive induktivnosti (br.609.154 od 16. avgusta 1898).

Spor je završen oktobra 1943. godine kada je Sud definitivno osporio prioritet Markonijevog patenta, dodeljujući Tesli prioritet u definisanju aparature sačinjene od četiri podešena kola koja je, u suštini, osnovni koncept na kome se zaniva radio-prenos. Rezultat ove presude, koja je doneta posle Tesline i Markonijeve smrti, nije mnogo promenio stavove stručne javnosti koja do danas osnovne koncepte radija pripisuje Markoniju. Razlog tome delimično možemo naći u činjenici da je spor okončan u vreme kada pitanje prioriteta više nije bilo aktuelno. Pored toga, opšta pažnja javnosti i medija koji su pratili temu prioriteta, bila je usmerena na tok Drugog svetskog rata. Akteri ovog spora, koji bi eventualno svojim nastojanjem uticali na formiranje stručnog stava, nisu doživeli presudu.

Zorica Civrić