PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Pripremio: M. Rajković

Akademik Aleksandar Marinčić,direktor Galerije nauke i tehnike SANU

Teslina godina

Sve što je ostala iza Nikole Tesle u samrtnom času, ostalo je nama. Smrt ga je zatekla u radnoj sobi, našli su ga, kažu, među silnim papirima. Tesla nije verovao da će tako kratko da živi, a imao je 86 godina. U osamdesetoj je bio izjavio da očekuje da će živeti 130, pa 125 godina, obzirom da su njegovi bliži preci bili dugovečni, iako je oca izgubio relativno rano. Smatrao je da još može da radi na novim pronalascima, iako od 1928. do 1943. nije imao nijedan novi patent. Samo je s vremena na vreme objavio poneki članak, u kome je uglavnom iznosio vizije budućnosti u oblastima koje nisu bile njegove, veli akademik Aleksandar Marinčić, direktor Galerije nauke i tehnike SANU .

Stalno je govorio da ima tajno oružje za odbranu, za uništavanje aviona. Nudio je za odbranu mu «mile domovine“, Jugoslavije, određeni broj generatora za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju. «Tesla, međutim, nije imao nijedno konkretno oružje, bile su to samo njegove puste želje“, kaže naš najbolji poznavalac života i dela genija iz Smiljana. „Da li je takvim pričama i izjavama hteo nekog da zaplaši, ne znam. U svakom slučaju, ništa konkretno nije imao. Imao je jednu kasu na kojoj je bilo ispisano upozorenje ‘ne dirati, opasno po život'. Kada su je posle njegove smrti otvorili, u njoj ničega nije bilo sem nekih papira.“

Kada je napisao biografiju, Tesla je imao 63 godine. Posle te 1919. godine praktično je imao još nekoliko patenata. Radio je uglavnom na letelicama sa vertikalnim uzletom i na gromobranima. «Teslina ideja o avionu sa vertikalnim uzletom nije se probila, kao ni gomila Teslinih izuma iz mašinstva. Bili su interesantni i izazovni, ali su posle ispitivanja ostali samo neostvarljivi izumi.

Teslini generatori u Čikagu - 1893.

- Tesla je još 1903. godine prognozirao da će svet ostati zapanjen pred razvojem sistema telekomunikacija. Predvideo je faksimil, mobilni telefon, štampanje na daljinu, tačno vreme, sigurnu navigaciju. Međutim, svet u početku nije hteo da ima sve to, sem jednostavne komunikacije preko podzemnih kablova pomoću kojih je između Evrope i Amerike bila moguća samo telegrafska veza. Ono što je radio Pupin bilo je moguće na samo nekoliko stotina kilometara, podzemnih kablova za telefoniju nije bilo sve do četrdesetih godina prošlog veka. Prvi podmorski kabl za telefoniju položen je 1960. Radio je već bio u upotrebi jer je koristio kratke talase. Zato su Englezi pomagali Markonija. On je išao korak po korak - kada bi nešto uradio, odmah bi pokazao. A kad je od Tesle uzeo koncept i ideje, uspeo je da pređe preko okeana.

Nikola Tesla je, zahvaljujući dobrim delom i internetu, i sada veoma prisutan u naučnoj javnosti. U obeležavanje jubileja uključen je veliki broj naučnika, istraživača, organizatora i drugih saradnika. Dovoljno je da na pretraživaču napišete «Tesla» i da dobijete hiljade raznih naslova koji se odnose na njegov život, rad i zaostavštinu.

- U Kolorado Springsu postoji Međunarodno Teslino društvo koje svake dve godine organizuje simpozijume o Teslinim idejama, jer na drugim naučnim skupovima o tome ne bi mogli da diskutuju. Oni još uvek smatraju da u Teslinim idejama ima nešto što mi ne znamo. Može se desiti da u tim supervisokim naponima dobijete strahovite impulse koji pobuđuju Zemljinu koru, ali to je praktično neprimenjivo i ostaje samo ideja.

Da li se u Teslinom slučaju zaista može govoriti o genijalnom naučniku?

- Kada pogledate kako je Tesla stvarao i šta je stvorio, da je potekao iz Smiljana, da nema nikakav naučni pedigre u porodici, onda se stvarno može govoriti o Tesli kao geniju. Tesla piše da je prvi put došao u kontakt sa strujom kada je milovao mačka i da je suv vazduh pri tom izazivao varnice. U gimnaziji u Rakovcu, Tesla je imao izvanrednog profesora fizike Sekulića (član JAZU), kome je bio pomoćnik u laboratoriji. Bio je eksperimentator (tada je napisao i svoj prvi rad o kapilarnim cevima) i sigurno došao u dublju kontakt sa elektrotehnikom. Na studijama u Gracu je mogao da vidi prvi generator i motor. Međutim, posle prve godine položene sa odličnim ocenama, Tesla je prekinuo studije, izgubio stipendiju Vojne krajine, a stipendiju Matice srpske nije dobio.

Kako će SANU obeležiti ovu veliku godišnjicu?

- Za jesen pripremamo veliki naučni skup a želja je Akademije i da priredi dosad jedinstvenu izložbu o Nikoli Tesli. Imamo odziv svih ljudi koji su pisali sjajne knjige o Tesli - iz Rusije, Amerike, Engleske. Profesor Sarkar, Sajfert, Dejvid Pit, koji je napisao U potrazi za Teslom, Jasmina Vujić, sa Univerziteta u San Francisku, koja je držala kurseve o Nikoli Tesli, jedan kolega sa londonskog Vestminster univerziteta koji želi da zajedno pišemo knjigu o bežičnom prenosu energije danas. Referent sa Univerziteta Kolorado govoriće o antenama koje se koriste za prijem energije sa satelitskih platformi u orbiti. Doći će jedan istoričar nauke, koji je pre nekoliko meseci u «Scientific American» objavio članak o Teslinom geniju. On piše i knjigu o Tesli. Ima i Nemaca ali se nisu prijavili kao referenti.

Izložba u Galeriji Akademije nauka treba da bude rezultat jednog dugogodišnjeg rada Muzeja Nikole Tesle i nekih ljudi iz Akademije. Takvu izložbu niko u svetu ne može da napravi jer samo mi raspolažemo tako velikim brojem originalnih dokumenata i saznanjima o Tesli koje niko drugi nema. Jasno je da država treba da stane iza tog projekta. Srbija bi tom izložbom dobila na težini, jer je u svetu prihvaćeno da je Tesla naučnik srpskog porekla. U pripremu izložbe je pored Muzeja Nikole Tesle i Muzeja nauke i tehnike uključen i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, što do sad nije bio slučaj.

M. Rajković