PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Pripremila: GT

Spekulacije o Tesli
Neznani izumi

Poznato je da Nikola Tesla nije mario za biznis ili finansijsku nagradu za svoje delo. Genijalni tvorac stotina nemerljivo značajnih naučnih patenata zapravo je smatrao da velike korporacije i krupan biznis nisu ti koji treba da kontrolišu ono što pripada celom čovečanstvu. Živeći u skladu s tim načelom, Tesla je odbacio sve materijalno bogatstvo ovog sveta, milione dolara moguće zarade, pa i samu Nobelovu nagradu. Njegov neobičan i misteriozan život , prepun „ekscentričnosti“, mnoge je inspirisao da, opisujući taj izuzetan um, neka objašnjenja potraže gledajući van granica ove planete.

U knjizi «Nikola Tesla: Slobodna energija i beli golub», koja svojim spekulativnim i hipotetičkim sadržajem delimično izlazi iz domena naučnog, anonimni autor koji se pod psudonimom ,,Zapovednik X'' predstavlja kao bivši američki vojni obaveštajac, tvrdi da je Teslino delo nastavljeno, da su neka Teslina revolucionarna otkrića realizovana ili bi mogla lako biti primenjena, na opštu dobrobit sveta, ali da ih vojno-industrijski kompleks prikriva kako bi korporacije nesmetano nastavile da ubiraju svoje profite.

U knjizi objavljenoj u SAD 1992. godine, autor tvrdi da godinu dana ranije vođenog Zalivskog rata uopšte nije moralo da bude, ponajmanje zbog nafte, jer američka vojska poseduje, i to godinama unazad, «okruglu letelicu koja, između ostalog, može da se dematerijalizuje i u deliću sekunde rematerijalizuje na drugom mestu». Ta letelica, navodno, koristi za naše poimanje revolucionarno nov oblik energije, ali energije koja je zapravo tako ekonomična i lako dostupna svima da su oni koji to otkriće drže u tajnosti u neprestanom strahu da bi «poremećaj odnosa snaga» mogao da oslobodi njihovu tajnu i preko noći radikalno izmeni ljudsko društvo.

Razvoj neobičnih letelica

Generator, Mart 10,1891.

Autor knjige navodi da u Nevada, 150 milja severozapadno od Las Vegasa, postoji tajni vojni poligon koji čuva paravojna straža i gde se, prema svedočenjima očevidaca, testiraju letelice vrlo neobičnog dizajna, koje se isto tako i ponašaju, kršeći zakone aerodinamike i zakone gravitacije. Među ljudima koji su progovorili o tom takozvanom „Area 51“ je i jedan „insajder“, fizičar Robert Lizar koji je tamo odvođen vezanih očiju, i gde je radio na nekoliko „različitih letelica vanzemaljskog porekla“. „Zapovednik X“ zagovara tezu da deo svedočenja o viđenjima NLO nisu izmišljotine, da američka vojska poseduje „zarobljene“ NLO-e, i da i sama na osnovu toga razvija leteće tanjire još od kraja pedesetih godina. On se poziva na britanskog pisca Leonarda Krampa i njegovo delo „Svemir, gravitacija i leteći tanjir“, koji je na osnovu brojnih svedočenja pokušao da otkrije obrazac „ponašanja“ NLO-a i zaključio da su oni koji upravljaju letećim tanjirima – pobedili gravitaciju.

Istraživači NLO pamte i rad fizičara Tomasa Taunsenda Brauna, osnivača Nacionalnog komiteta za istraživanje vazdušnih fenomena, koji je pre svega bio naučnik i pronalazač i koji je, još od dvadesetih godina prošlog veka, pokušavao da dokaže da je kondenzator korisna karika u elektro-gravitaciji isto kao što je kalem veza u elektro-magnetici. Prema tvrdnji ,,Zapovednika X'', Braun je misteriozno nestao, a ne zna se ni šta je sa Džonom Sirlom, Britancem, naučničkom legendom na polju slobodne energije i gravitacije, koji je takođe u drugoj polovini 20. veka pokušavao da zauzda novi oblik energije i time planetu učini boljim mestom za život. Braun i Sirl su, tvrdi pisac knjige o Tesli, bili kinjeni zbog onoga što su radili, a što je u osnovi bio san Nikole Tesle.

Čovek sa korenima vanzemaljca

Iz velikog broja knjiga o Tesli i njegovim pronalascima, ovaj nesumnjivo veliki poštovalac naučnikovog genija izdvaja „Povratak goluba“, književnice Margaret Storm koja je, po njemu, najsveobuhvatnije proučila život vanvremenog naučnika, i jedina shvatila natprirodne moći čoveka sa korenima – vanzemaljca. Tesla nije bio smrtnik po zemaljskim standardima, tvrdi i „Zapovednik X'', već je samo napustio svoje fizičko telo nastavljajući da nadgleda rad učenika koje je pažljivo obučavao - Artura Metjusa, iz Kanade, i Otisa Kara, iz Baltimora, SAD.

Arturu Metjusu je, između ostalog, poverio svoj uređaj za međuplanetarnu komunikaciju i takozvanu antiratnu mašinu. Metjus je od 1947. uspešno komunicirao sa vanzemaljcima, istina samo sa njihovim svemirskim brodovima, zbog ograničenog dometa uređaja koji je napravio. Navodno je posedovao i kompletan plan Tesline antiratne mašine iz 1935. godine, koju je nastavio da usavršava, čekajući da se pojavi država koja bi imala hrabrosti da je upotrebi.

Slobodna energija

Misija Nikole Tesle bila je, zapravo, da našu planetu pripremi za svemirsku eru, ili Novo doba, pri čemu je Metjusu i Karu preneo veliki deo poverljivih informacija o tome kako će izgledati svet budućnosti i civilizacija dolazećeg vremena. ,,Nikola Tesla: Slobodna energija i beli golub'' najavljuje Novo doba i sasvim nove metode, čemu će prethoditi planetarno ,,veliko spremanje'' – čoveku više neće biti potrebni kablovi, provodnici i žice čije se instaliranje skupo plaća. Tesla je za snabdevanje energijom imao na umu potpuno bežični sistem koji je, tvrdi se, spreman i čeka na primenu. Jedino što će svakoj kući ili fabrici biti potrebno jeste mala antena koja će prikupljati struju isto kao što se prikupljaju radio-talasi, i emitovati je ka uređajima kojima je potrebno napajanje. Tesla je u svojoj njujorškoj laboratoriji imao osvetljenje u obliku staklenih cevi, koje se moglo premeštati gde god je svetlost potrebna, te je tako godinama uživao blagodeti svog izuma – besplatnu električnu energiju koju su svi ostali skupo plaćali.

Kad je Tesla o otkriću slobodne energije govorio sa investitorom J.P.Morganom, ovaj ga je saslušao sa velikim zanimanjem, ali je odgovorio da je krajnje nepraktičan jer ne bi donosio nikakvu zaradu, i usput bi uništio ogromnu industriju elektroinstalacione opreme. ,,Zapovednik X'' tvrdi da je svet već pola veka mogao da koristi Teslin izum, samo da je javnost to tražila. Otis Kar, koji je takođe pokušao da zainteresuje svet za uređaje za snabdevanje slobodnom energijom, naišao je na isti otpor. Svoje izume je hteo da najavi u novinama, zakupivši kompletnu oglasnu stranu, ali je baltimorski dnevni list iznenada otkazao ugovor, pod pritiskom biznismena koji se bave prodajom električne energije. Svestan da su koreni većine problema savremenog sveta u nedostatku energenata, Otis Kar je bio uveren da bi uvođenje u upotrebu uređaja za slobodnu energiju učinilo veći globalni napredak od bilo kog izuma dosad.

Krajem pedesetih godina, Kar je osnovao korporaciju ,,OTC enterprajziz'', s namerom da gradi svemirski brod za ekonomičan i bezbedan put do Meseca, i Institut za istraživanje svemira. Institut, smešten u Spejsu, u Merilendu, zamislio je kao svetski centar za međuplanetarna putovanja i komunikaciju i za unapređenje života na Zemlji posredstvom korišćenja Sunčeve energije. Kar nije planirao masovnu proizvodnju svojih uređaja, već isključivo bavljenje itsraživačkim radom. Pod utiskom Teslinih brojnih bezuspešnih pokušaja da svet učini boljim mestom za život, sa više dokolice i u kojem bi čovek mogao da se posveti sopstvenom napretku, Kar je želeo da svetu podari samo bazične prototipe Teslinih i svojih izuma, bez proizvodnje i uplitanja u biznis, ostavljajući javnosti da eventualno traži proizvodnju onoga što bude smatrala potrebnim.

Era besplatnog obilja

Izumi Otisa Kara zasnovani na Teslinim instrukcijama i namenjeni slobodnoj svetskoj razmeni, potvrdili su da je čovek konačno sposoban da koristi sile prirode. Pored uređaja za slobodnu energiju, njegov električni kolektor i gravitacioni motor takođe su električnu energiju učinili ,,voljnom“ da služi čoveku – da ga odnese kud želi i da mu osvetli taj put. Ta tri uređaja, namenjena mirnodopskoj službi čovečanstva, današnje generacije bi uveli u eru besplatnog obilja.

Kad je Nikola Tesla umro, 7. januara 1943. godine, u vreme dok je u Evropi besneo rat, vladini agenti su iz njegovog sefa odneli sve papire, ali su nakon rata zaključili da su ta dokumenta od tako male vrednosti da su ih predali Teslinom institutu u Beogradu. Ta kuća inače, kako se navodi u ovoj knjizi, ima dokumentaciju o 85 naučnikovih patenata. Artur Metjus je, međutim, tvrdio da je Tesla u sefu u njujorškom hotelu držao delić svojih radova, tek da zavara uljeze, a da je njemu poverio 1200 vrlo vrednih izuma.

G.T.