PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Pripremio: M.R.

Naučnik kao poetski motiv

Književnik Milosav Mirković je sakupio rukovet pesama pod naslovom Pesnički zvezdogram Nikole Tesle (Ljubostinja, 2006.) i lepo nas iznenadio svojom „antologijom“, dajući zadatak budućim istoričarima književnosti da tragaju za velikim naučnikom kao pesničkim motivom. Ogradili smo pojam antologija navodnicima jer nije reč o pravoj antologiji, zasnovanoj na nekim čvrstim estetskim i umetničkim merilima - a opet, zbirka pesama „teslijanske“ inspiracije nosi u sebi i neke antologijske atribute. Sam Mirković u „Predgovoru za jednu moguću antologiju“ kaže da se ova „uslovno i namah prigodno nanizana antologija može shvatiti i čitati i kao apologija, i kao apoteoza divovskoj energiji prirode u prirodi samo jednog čoveka, jednog neimara, jednog izumitelja“.

Laza navodadžija

Mirković je pesme u antologiji složio prema azbučniku zastupljenih pesnika, a ne po vremenskom sledu ili nekom drugom formalnom zakonu. Ima zaista antologijskih pesama, ali i sasvim osrednjih pa i dokumentarne i književno-istorijske vrednosti. „Misao o jednoj mogućoj zbirci pesama o Nikoli Tesli sazrevala je u meni dvadesetak godina, od kada sam pročitao Zmajevu pesmu Pozdrav nikoli teslipri dolasku mu u Beograd (1892). Ali za to sam se većma zainteresovao preko jedne sentimentalne ideje Laze Kostića da naučnika koji već drži neke svoje kosmičke energetske linije oženi Lenkom Dunđerski, tadašnjom srpskom lepoticom iz čuvene prečanske građanske familije. Laza je, što bi se reklo i ondašnjim i današnjim govorom, bio jedna vrsta navodadžije. U to vreme Tesla je konkurisao za stipendiju Matice srpske, ali iz nekih razloga je nije dobio, pa se zahvalio Kostiću. Ta prepiska je trajala kratko, ali sam u toj prepisci, preko tog Lazinog navodadžiluka, došao do Tesle kao poetskog motiva“, kaže Mirković.

Desetak pesama Mirkoviću je dao jedan neobičan „teslolog“ iz župskog sela Botunja, Milan Matić (autor tri knjige o Tesli), među kojima Šantićevu „Mati“ i pesme Desanke Maksimović, Zmaja, Branka Ćopića. Povodom velike proslave stotog Teslinog rođendana, u književnoj periodici je objavljena čitava mala antologija pesama o Tesli. Tada je i Gvido Tartalja napisao jednu sjajnu pesmu. Teslin dalji rođak Dane Tesla i drugi ljudi iz njegove rodne Like ispevali su nekoliko pesama u duhu narodne poezije.

- Nisam imao mnogo dobrih pesama za jednu ozbiljnu antologiju o Tesli, bez obzira na to što je ona, na kraju krajeva, jubilaristička. Zato sam zamolio dvadesetak naših živih pesnika da napišu po koju pesmu specijalno za „moju antologiju“ o Tesli. Moja molba je naišla na veliki odziv, pa su neke pesme ostale izvan prvog izdanja (Mirka Magaraševića, na primer) jer njihovi autori nisu stigli na vreme da ih pošalju. U drugom izdanju ući će i te pesme. Pored Magaraševića, odazvali su se: Radomir Andrić, Predrag Bogdanović Ci, Manojle Gavrilović, Ljubiša Đidić, Vuk Krnjević, Adam Puslojić, Tanja Kragujević, Raša Perić, Zlata Kocić i drugi. Kada sam to saopštio Dobrici Ćosiću, rekao je: „Dobiti za antologiju o Tesli više od 50 pesnika je pravi podvig“.

Faustovska ličnost

Mirković podseća da Srbi nemaju mnogo ljudi koji svojom nemerljivom veličinom inspirišu - to su Sveti Sava, knez Lazar, Njegoš, Tesla. „Oni apsolutno i na nebeskim i na zemaljskim linijama otvaraju mogućnosti da i pesnici sa njima korespondiraju. Bilo je tekstova o Tesli, Radovan Ždrale je napisao roman, ali o Tesli nisu pisali naši veliki pisci, izuzev Jovana Jovanović, i Laze Kostića sa neke životne obale. Jedna velika Isidora Sekulić ga pominje samo na dva-tri mesta.

Sastavljač Teslinog zvezdograma misli da se o Tesli može naći desetine pesama i u hrvatskoj poeziji, zatim u ruskoj i američkoj. Mirkovićeva antologija i počinje sa jednom sjajnom pesmom Amerikanca Roberta Andervuda. Mark Tven je intervjuisao Nikolu Teslu. „Mislim da bi dobri književni detektivi otkrili u američkoj periodici mnogo pesama koje su bukvalno posvećene Nikoli Tesli“, veli antologičar. „Matić mi je govorio da ima tri Teslina pisma upućena Lenjinu“.

Tesla je do dana današnjeg ostao velika zagonetka, naučnik koji izmiče svakoj demistifikaciji. „Kao i svi veliki naučnici“, veli Mirković, „i Tesla je morao biti u jednom dnevno-političkom, dnevno-pragmatičnom sukobu sa civilizacijom u kojoj odrasta, u kojoj radi, za koju radi i protiv koje radi. Ni super-naučna sociopsihološka, socio-egzistencijalna analiza ne bi mogla da objasni tajnu i tajne Nikole Tesle. Crnjanski je to pokušao u drami koja je neuspela. Vestinghauz mu pomaže, dovodi neku gospođu, ali nije stvar u tome. Tesla ima neku svoju tajnu, svi njegovi eksperimenti su i danas velike tajne. I ono što je urađeno i danas ima visok stepen tajne. Tesla je apsolutno faustovska ličnost“.

M. R.