MEDICINA
Pripremio: Gordana Tomljenović
Anesteziologija
Do ivice života i natrag!
 |
Prof. dr Tomislav Marenović |
Božanski je ublažiti bol, govorio je pre gotovo dva milenijuma lekar rimskog cara Marka Aurelija, Galen. Ali, čak i kad se kaže da savremena anesteziologija ima upravo takvu moć, to opet nije dovoljno da opiše ukupan značaj ove relativno mlade medicinske discipline. Gotovo uvek u senci hirurgije, ta fascinantna nauka spaja mnoga, interdisciplinarna znanja, čitavu medicinu i farmakologiju. Od anesteziologa traži da u svoj rad sažme to obilje poznavanja stvari, da bude sposoban da dobro zapaža i brzo nalazi rešenja, jer on je taj koji pacijenta na hirurškom stolu vodi tankom linijom između života i smrti, oduzimajući mu svest i disanje, i vraćajući mu sve to.
Prof. dr Tomislav Marenović, doajen anesteziologije u nas, ovome dodaje da je anesteziologija u poslednje dve decenije veoma doprinela razvoju hirurgije, omogućavajući joj sve širi delokrug rada.
- Ne tako davno bilo je nemoguće operisati teške bolesnike, ili pacijente sa pratećim bolestima. Danas je anestezija toliko bezbedna da praktično više nema ograničenja za hirurgiju - kaže prof. Marenović, anesteziolog svetskog glasa, koji je tokom 40 godina rada dao više od 30.000 anestezija – preko pet hiljada pri operacijama na otvorenom srcu.
Revolucija u medicini
O razvoju i dostignućima tog čudesnog medicinskog umeća sa profesorom Marenovićem razgovaramo u jubilarno vreme, 160 godina od kako je Morton, upotrebivši eter za takozvanu narkozu, 1846. godine zapravo dao prvu uspešnu opštu anesteziju.
 Već u drugoj polovini 19. veka, engleska kraljica Viktorija bezbolno je porođena uz pomoć hloroforma. Farmaceutska industrija je ubrzo razvila i druge inhalacione anestetike, pored etera i hloroforma i hloretil, etilenhlorid, pa između ostalih i azotsuboksid koji se koristi i danas. Ovaj poslednji je najjači analgetik - pored sna izazivao je i obezboljivanje. Korišćeni su i takozvani preparati opijuma, ali su oni tada bili i opasni jer su dovodili do depresije centra za disanje što je često bilo fatalno po pacijenta. Bilo kako bilo, pojava anestezije značila je najveći pronalazak medicine tog doba.
Tridesetih godina prošlog veka, revoluciju u anesteziologiji napravilo je otkriće takozvanih kratkotrajnih intravenskih barbiturata, hipnotika koji brzo dovode do gotovo prirodnog sna. Ali, pošto to nije dovoljno za mirno izvođenje hirurškog zahvata jer i uspavani organizam reaguje na bol, opšta anestezija se izvodi kombinovanjem lekova – hipnotika, analgetika i relaksantnih sredstava koja opuštaju mišiće i prekidaju disanje. Naravno, tada se obavezno uvodi veštačko disanje.
Pionirski rad |
Prvi zvanični zapisi o primeni anestezije na tlu Srbije datiraju s početka 20. veka i svedoče da su ovdašnji hirurzi, koji su odlazili u Evropu, već uoči Prvog svetskog rata počeli da primenjuju lumbalnu anesteziju otkrivenu samo nekoliko godina ranije. Posle Drugog svetskog rata, 1945, ekipa stručnjaka iz Engleske na čelu sa anesteziologom Šekltonom, u Glavnoj vojnoj bolnici u Beogradu, po prvi put na ovom tlu daje opštu endotrahealnu anesteziju. Dalji razvoj jugoslovenske, potom srpske anesteziologije, temelji se na anesteziološkoj školi Vojnomedicinske akademije. Prvi anesteziolog u nas bio je pukovnik Sever Kovačev.
Prof. dr Tomislav Marenović svoje bavljenje anesteziologijom započinje šezdesetih godina, zahvaljujući, kako voli da istakne, našem znamenitom hirurgu Isidoru Papu, koji je prepoznao značaj nove medicinske discipline i talenat našeg sagovornika. Između ostalog, prof. Marenović je učio i radeći sa vodećim svetskim anesteziolozima u Londonu i Hjustonu, i otuda je doneo znanja kojima je u domaću kardiohirurgiju, početkom 70-tih, uveo neke revolucionarne tehnike. Akademik Papo je svojevremeno, na jednom kongresu kardiohirurga, kazao da razvoj kardiohirurgije na VMA, gde je profesor Marenović 26 godina vodio Odeljenje anesteziologije, deli na dva perioda – pre Marenovića i posle Marenovića.
Pukovnik, profesor na VMA, dr Tomislav Marenović (70) autor je više od 300 stručnih i naučnih radova, nekadašnji je predsednik ili član vodećih domaćih i evropskih udruženja anesteziologa, višegodišnji je glavni urednik časopisa „Anaesthesiologia Jugoslavica“, nosilac najviših medicinskih priznanja, vojnih i građanskih odličja..... |
Delatnost anesteziologa, međutim, nije ograničena samo na izvođenje anestezije, što inače podrazumeva i prethodnu procenu pacijentovog stanja i postoperativno praćenje, već obuhvata i lečenje teških bolesnika u intenzivnoj terapiji. Sve velike medicinske kuće imaju odeljenja za intenzivnu terapiju, a u svetu već postoje i specijalisti - takozvani intenzivisti - koji su se na neki način odvojili od anesteziologa i bave se samo intenzivnom terapijom najteže obolelih, pacijenata kojima su često ugrožene i neke od vitalnih funkcija.
Terapija bola je, takođe, izazov za anesteziologiju. Pri tom nije reč samo o postoperativnom bolu već i o problemima pacijenata sa akutnim, neizdržljivim bolovima izazavanim bilo malignim bolestima, bilo neurološkim oboljenjima poput išijasa i lumbaga. Od različitih načina lečenja bola, prof. Marenović izdvaja davanje farmakoloških sredstava u infuziji i takozvanih blokova određenih živaca, pleksusa ili gangliona, što spada u lokalnu ili regionalnu anesteziju. U svetu postoje specijalizovane klinike za terapiju bola, a pacijentima su na raspolaganju i kompjuterizovane pumpe za precizno doziranje lekova koje bolesnici mogu i sami da uključuju.
Kvalitetna anestezija
Strah od anestezije - pacijent se pita: da li će se iz nje probuditi, ili da li je ona toksična - fenomen je koji odavno prati ovu oblast medicine. Profesor Marenović ističe da je svaki preparat koji uđe u kliničku praksu potpuno netoksičan, jer se ispituje godinama pa i decenijama. On, međutim, upozorava na drugu vrstu opasnosti. Reč je o tome da anesteziološka sredstva mogu da predstavljaju opasnost samo na taj način što deluju na takve centre da mogu da ugroze život pacijenta ukoliko lekar koji ih primenjuje nije zaista vrhunski edukovan.
Kvalitetnu anesteziju pacijentu može da obezbedi samo dobro obrazovan stručnjak, poznavalac i fundamentalnih medicinskih nauka, i graničnih kliničkih područja, i farmakologije sa farmakokinetikom i farmakodinamikom. Savremena tehnologija mu pomaže utoliko što na kompjuterskom monitoru može da prati svaki parametar stanja organizma, ali parametre treba dobro postaviti i pouzdano interpretirati. Pravi stručnjak će za svakog pacijenta, bez obzira na prateću bolest, moći da nađe način za potpuno bezbednu anesteziju, pri čemu ni u kom slučaju ne sme biti improvizacije. Kao ilustraciju složenosti anesteziološkog rada, od kojeg zavisi uspeh i hirurškog lečenja i posleoperativni oporavka pacijenta, profesor Marenović navodi izreku da je najbolji anestetik onaj koji anesteziolog najbolje poznaje.
Kao zagovornika opšte anestezije, našeg uvaženog sagovornika smo pitali o ograničenjima regionalne (lokalne) anestezije. Prof. Marenović smatra da je opšta anestezija univerzalna, u potpunosti podložna kontroli i zato sasvim bezbedna, opet, naravno, u rukama vrhunskog stručnjaka. Regionalna (lokalna, spinalna, epiduralna...) jeste jeftinija i pogodna, naročito za operacije ekstremiteta, ali nosi opasnosti svoje vrste – mogućnost oštećenja pojedinih živaca, pojavu nepredvidivih alergijskih i drugih neadekvatnih reakcija organizma.
Takve opasnosti postoje i pri svakom bezbolnom porođaju pod epiduralnom anestezijom. Pri tom prof. Marenović izdvaja rađanje carskim rezom kao jedini slučaj gde se opšta anestezija dosad pokazala rizičnijom od epiduralne, zbog određenog broja slučajeva sa komplikacijama koje se ne javljaju pri drugim hirurškim zahvatima. Zbog svega toga, on sugeriše da se porođaj, kad god to medicinski razlozi dozvoljavaju, prepusti prirodi.
Anesteziologija je poslednjih decenija toliko napredovala da se u svetu gotovo ništa, čak ni u invazivnoj dijagnostici, ne radi bez nje. I vađenje krajnika, ali i neprijatne i nekad bolne gastroskopija, kolonoskopije, već rutinski se obavljaju u opštoj anesteziji. Reč je, preciznije, o takozvanoj svesnoj sedaciji, kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji koja pacijenta čini pospanim i bez osećaja za bol - ali svesnim. Dejstvo anestetika kojim se to postiže odmah nakon operacije se prekida takozvanim antidotom, sredstvom koje ga neutrališe. Ove nove mogućnosti profesor Marenović naziva dirigovanom anestezijom, objašnjavajući da je do te mere moguće upravljanje stanjem pacijenta da se čak može izaći u susret i njegovoj želji – da se probudi odmah, ili da koji sat posle operacije odmori u snu.
Gordana Tomljenović
|
