GEOLOGIJA

Mineralno blago Srbije

Posvećenici lepote kamena, koju je samo priroda mogla da osmisli, osnovali su u Beogradu Udruženje istraživača i ljubitelja minerala, fosila i stena. Po mnogo čemu ekskluzivnog karaktera, udruženje GEA ART, kome predsedava inženjer geologije Nikola Malešević, predstavilo je 15. aprila u Muzeju primenjenih umetnosti delić geološkog bogatstva Srbije

Od vajkada je draguljima pripisivan uticaj na čovekovu sudbinu. U Bibliji, u Otkrovenju Jovanovom, pominje se 12 najznačajnijih minerala: jaspis, safir, kalcedon, smaragd, sardoniks, sard, hrizolit, beril, topaz, hrizopras, hijacint i ametist (XXI, 19 i 20). I na starojevrejskoj svešteničkoj obrednoj odeždi nalazilo se 12 dragih kamenova (koji su označavali 12 jevrejskih plemena), uglavnom istih kao i u Otkrovenju.

Drevni Indusi verovali su da drago kamenje predstavlja kapi krvi bogova koji su se borili na nebu. To predanje kaže da je krv padala na pesak Ganga i pretvarala se u rubine i granate.

Geologija je egzaktna nauka i traži praktične i visoko obrazovane stručnjake. Međutim, kolekcionarima poetskog nadahnuća ne manjka. Geolog u penziji Dimitrije Janković sa zanosom nam pokazuje deo svoje bogate kolekcije. "Znate kako je divan zalazak sunca ili neki raskošan cvet. Ipak, njihova lepota se stalno menja i prolazi, a minerali postoje i postojaće u istom obliku hiljadama godina." Od inžinjera Jankovića, poznatog po istraživanjima koje je sa dr Antonijem Antonijevićem obavio u rudniku Goleš, saznajemo i da kolekcionari obavezno blago pokvase minerale kada požele da uživaju u njima, pošto, kako naglašava, tek tada dolazi do izražaja njihova prava lepota.

Na osnivačkoj skupštin Udruženja GEA-ART upoznajemo i inžinjera Dušana Pešića, jednog od najpoznatijih - gemologa, stručnjaka za drago kamenje. "Od boje, sjaja, prelamanja svetlosti i drugih optičkih osobina zavisi sva lepota i draž dragog kamenja. Naravno da te osobine služe za identifikaciju plemenitih minerala ali i za razlikovanje od imitacija."

A zloupotreba ima na pretek i to najviše kod bisera. U našoj zemlji postoji i veliki broj lažnih topaza koji su doneti sa turističkih putovanja po Burmi, Cejlonu i Indiji, a radi se o običnom kvarcu. Posebna priča je ćilibar koji se veoma uspešno falsifikuje u Kini i Dominikanskoj republici gde ga prave dugim kuvanjem smeše kazeina, žumanceta i brašna.

Posebnu pažnju izazvao je nakit Pavla Borovca koji je uz srebro koristio drago kamenje iz Srbije sa ornamentikom iz srednjovekovnih manastira.

Treba reći da je izložba trajala samo par sati i da je bila u funkciji osnivačke skupštine. Na pitanje zašto je tako urađeno, predsednik Udruženja inženjer geologije Nikola Malešević je za čitaoce "Planete" najavio događaj koji će imati izuzetan značaj u Srbiji: "Članovi Udruženja GEA ART mogu bez problema da u najkraćem roku pripreme izložbu sa više od hiljadu reprezentativnih eksponata iz celog sveta. Međutim mi sada, zahvaljujući Muzeju primenjenih umetnosti koji nam je dao prostorije za rad, pripremamo izložbu "Geološki putevi" koja će za stručnu javnost biti veliko zadovoljstvo, a za široku publiku najkvalitetnija geološka čitanka."

Vladimir Jovanović