PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Tesla – duh i vizija

Čovek koji je posle točka doneo najveće tehnološke prodore u istoriji čovečanstva, verovao je da je stvaralaštvo intuitivni čin i da su svi njegovi patenti i mašine put ka čovekovom duhovnom sazrevanju. Možda bi u tom svetu izgubio tlo pod nogama, ali je u pravi čas – kada je imao dvadesetak godina – od Dekarta naučio da su matematika i istraživanje materijalnog jednako važni elementi ljudskog oslobođenja

Najveća naučna dostignuća

U mnogo čemu Teslina istraživanja u laboratorijama u Kolorado Springsu i na Long Ajlendu predstavljaju vrhunac njegovog naučnog i inženjerskog rada. U Kolorado Springsu je konstruisao i izgradio svoj najveći oscilatorni transformator, originalne konstrukcije i velike izlazne snage koja se manifestovala pražnjenjima dužine do 30 metara. O tom oscilatoru dr Džejms Korum (dr James Corumm) koji se više od dvadeset godina bavi istraživanjem Teslinih eksperimenata izvršenih u Kolorado Springsu, kaže:

»Pristup načinjen u Kolorado Springsu 1899. bio je izvanredan čak i po današnjim standardima. Dok moderni akceleratori čestica mogu daleko da nadmaše nivoe energije koje je Tesla postigao, Van de Graf-ove mašine mogu (sa naporom) da dostignu napon, a kapacitivna pražnjenja mogu da se mere sa najvišim nivoima snage u Teslinom oscilatoru, veoma mali broj uređaja (prema saznanjima ovog autora) može da uradi sve gore navedeno. Pri tome je njihov radni ciklus i efikasnost daleko od one ostvarene u aparaturi iz Kolorado Springsa.«

Možda još veći podvig i trijumf eksperimentalne veštine predstavlja otkriće rezonatnih frekvencija Zemljine kugle koje je Tesla u Koloradu načinio 3. jula 1899. Ovo otkriće potvrdio je Šuman tek šezdesetih godina XX veka. Ono je predstavljalo osnovu za nastavak rada na bežičnom prenosu energije i za smelu tvrdnju da će biti moguće iskoristiti električne osobine planete Zemlje da bi se kroz nju prenosila energija sa malim gubicima.

Po povratku iz Kolorada Tesla je na Long Ajlendu, blizu Njujorka, počeo da gradi svoj najveći oscilator koji je trebalo da ostvari ogromne izlazne napone od trideset miliona volti. U konstruktivnom pogledu on je predstavljao još jedan korak napred. Zapravo ovde se više nije radilo o uređaju već pre o složenom postrojenju u kome je građevinski deo izvedenih radova bio važan gotovo isto toliko kao i tehničko-tehnološki. Kao ilustracija može da posluži podatak da je antenski deo postrojenja bio visok oko 90 metara.

Jedinstvena karakteristika ovog postrojenja, koje je Tesla nazvao »Magnifying Transmitter«, u prevodu »uveličavajući odašiljač« ili »pojačalo oda- šiljač«, jeste njegova sposobnost da stupa u rezonatno oscilovanje sa planetom Zemljom. Ovaj ogromni oscilator je projektovan tako da po svim svojim električnim karakteristikama odgovara planeti i da u svom radu prvo pobuđuje a zatim i uspostavlja i održava određeni nivo električne aktivnosti Zemlje, što omogućava da se pogodnim sredstvima, na udaljenim tačkama, energija prikuplja i koristi po volji.

Projekat na Long Ajlendu je bio obustavljen pre dovršenja i još uvek nisu izvršene temeljne istorijske i naučne rekonstrukcije Teslinog rada niti vrednovane u skladu sa našim današnjim saznanjima. I dok je Teslin dnevnik iz Kolorado Springsa objavljen još 1976. godine, hiljade Teslinih beležaka sa Long Ajlenda još uvek čekaju da budu dešifrovane i rastumačene.

Nenadmašan konstruktor mašina

Tesla je u nauci i tehnici ostao zapamćen kao jedan od najvećih eksperimentatora svih vremena. U zbirci Teslinih ličnih predmeta koja se čuva u Muzeju Nikole Tesle, nalazi se mali broj tehničkih predmeta i svega nekoliko uređaja ili mašina koje je on projektovao. Najveći deo je uništen u požarima ili je prodat u staro gvožđe radi namirivanja dugova, još za njegovog života. Samo u požaru u Južnoj petoj aveniji, u kome je uništena njegova laboratorija, nestala je kolekcija od oko 400 indukcionih motora originalne konstrukcije i kolekcija od 100 jedinstvenih sijalica kojima je Tesla vršio pionirska istraživanja elektromagnetnih pojava, raznih vrsta zračenja i uopšte delovanja visokofrekventnih struja.

Zraci smrti: Crtež iz Tesline patentne prijave, najverovatnije jedan od elemenata projekta »zraci smrti«

Sačuvane su jedino fotografije i zapisi o jednoj konstruktorskoj veštini koja je počivala na genijalnom talentu i koja je, sa ljubavlju, predanim decenijskim radom, dovedena do umetnosti. Laiku je teško da sebi predstavi do kog nivoa savršenstva se može napredovati u ovakvom radu. I kao što majstorski napravljen instrument u rukama ta- lentovanog izvođača pokazuje svoje skrivene mogućnosti i lepotu zvuka, isto tako majstorski napravljen uređaj tek u rukama velikog eksperimentatora postaje sredstvo za otkrivanje tajni prirode.

U jednom svedočenju pred sudom oko prioriteta u otkriću bežične telegrafije, Tesla je u vezi sa svojim radom na višepolnim generatorima struja visoke frekvencije, rekao:

»U javnosti je bio stvoren utisak da su moje prve mašine uglavnom bile eksperimentalne; u stvari, projektovanje i konstrukcija su moje specijalnosti i pre nego što sam počeo da se bavim ovim poslom, proveo sam osam godina baveći se samo projektovanjem mašina. Zbog toga su rezultati koje sam ostvario u ovoj mašini, i koje sam obelodanio svetu 1891, rezultati ostvareni mašinom koja se, uz sve moje znanje i iskustvo i sa svim raspoloživim sredstvima tehnike, ne bi mogli popraviti ni pola procenta. I bilo koji inženjer, bez obzira ko je on, morao bi teško da radi kao i ja da bi dobio ovakav rezultat, jer sam ja u ovu mašinu ugradio apsolutno sva raspoloživa sredstva. Iskoristio sam do krajnosti i izvukao maksimum iz materijala. Ostvario sam najmanji otpor u kotvi, dobio najnižu indukciju, najveću obimsku brzinu, najveću izlaznu snagu, daleko veću od bilo kog generatora koji je od tog vremena napravljen. U stvari, ujedinio sam u ovoj mašini osobine koje ni jedna druga koja je do sada projektovana nije imala u sebi.«

Način života

Kada se pažljivo posmatra Teslin život zapaža se povezanost svih duševnih sila u jednu snažnu stvaralačku celinu. Nasuprot parcijalnosti, rekli bismo rascepljenosti, modernog čoveka, koji je intelektualan i proračunat, sav skoncentrisan u umu, i koji najčešće živi paralelno na više nepovezanih planova, kod Tesle se može primetiti u velikoj meri integralnost misli, reči i dela – uma, osećanja i volje.

Za Teslu su intuicija i volja imali gotovo podjednaku ulogu u stvaralačkom procesu kao i intelekt. Koliku je važnost pridavao emocijama govori i podatak koji je sam izneo, da ni u jedan projekat nije ulazio ako prethodno ne bi imao poseban unutrašnji osećaj. U njegovom naučnom radu se može primetiti snažna crta umetničkog. Rezultat nije isključivi cilj stvaralačkog postupka. Sam čin stvaranja za Teslu je gotovo važniji od rezultata.

U vezi sa ovim, Teslin prijatelj, novinar Džulijan Houtorn (Julijan Hawthorne) je u pismu Tesli od 8. jula 1912, ostavio nekoliko vrednih zapažanja:

»Izgleda da vi više volite da ograničite vaše stvaralaštvo na duhovni plan – ne da ga ovekovečite u materiji. Vaš um vas vodi do tačke kada bi trebalo preći na ostvarenje, veličanstveno za materijaliste, tu se okrećete bez osvrtanja da li će do njega doći i nastavljate dalje ka izazovima novih misterija. To je put pesnika. Sav vaš rad je poezija, ali i svega od onoga što se pod njom podrazumeva, jer se zasniva na stvarno utvrđenim činjenicama – ne na pustoj nadi nadirućeg ovladavanja Prirodom, već na izvesnosti tog ovladavanja.«

Još lepše i sažetije se u ovom smislu izrazio Laza Kostić, nazvavši Teslu »izumetnikom«.

U različitim periodima života Tesla se ponašao na različite načine. U skladu sa uvidima i iskustvom koje je sa godinama stekao, upravljao je svojim navikama i prilagođavao ih novim pravilima za koje je smatrao da su dostojni življenja:

»Ja sam niz egzistencija koje su skoro ali ne i sasvim iste. Taj niz proizvodi dejstvo trajanja kao slike na filmu. Ono što Tesla ostavlja potomstvu nije proizvod Tesle već tog niza egzistencija.«

U celini gledano, vodio je usamljen, posvećen i čedan život; bez stalnog mesta boravka, bez porodice i sa malo onih zadovoljstava, kao što su putovanja ili druženje sa prijateljima, koja prosečnom čoveku život čine punim smisla i lepote. Za Teslu su smisao i vrednost ležali u drugom pravcu:

»Veliki je čovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji kao što pčela prikuplja med, prikuplja znanje i otkriva nove istine ali sve to kruniše ljubavlju prema čovečanstvu da mu pomogne da što pre izađe iz beda koje ga pritiskuju: STRAHA, GLADI, NEZNANJA, BOLESTI. Nisu veliki oni koji ponižavaju čoveka, već oni koji ga uzdižu, koji obogaćuju njegovo duhovno nasledstvo i time pomažu njegovoj duhovnoj sreći.«

Pošto je u mladosti odredio cilj svog života, a to je biti koristan čovečanstvu, beskompromisno i dosledno sproveo je reformu i ekonomiju životnih navika. Potreba da u životu prednost uvek da duhovnim vrednostima nad materijalnim, i način života koji je sprovodio, izazivali su čuđenje njegovih savremenika.

Krštenica Nikole Tesle izdata 13. novembra 1883. u Gospiću

Iako je duhovnom davao prednost, materijalno nije prezirao. Borio se da materijalizuje svoje ideje verujući da time doprinosi blagostanju čovečanstva. Njegova duhovnost nije bila egocentrična i isprazna. Duboko u sebi osećao je snažnu potrebu da svojim radom pomogne običnom čoveku.

U toku većeg dela svog života tragao je za onom merom, okolnostima i uslovima koji bi mu obezbedili najbolje funkcionisanje tela i duha. Život je podredio radu, a telo duhu:

»Svako treba da gleda na svoje telo kao na neprocenjiv dar koji je dobio od onoga koga voli iznad svega, čudesno delo umetnosti, neopisive lepote i majstorstva nepojmljivog čoveku i toliko delikatnog da reč, dah, pogled, slutnja ili misao, mogu da ga povrede.«

Godine 1933, u svojoj 78-oj godini, još pun energije, izjavio je: »Vodim potpuno nov način života. U mom slučaju on funkcioniše.« Ipak recept koji je primenjivao u svom životu nije preporučivao svakom. Važnim za svaki organizam smatrao je primenu naučnih principa na način života . »Morate činjenice uzeti u obzir – one, koje su telu potrebne«

Na ljudsko telo Tesla je gledao kao na mašinu koja treba da bude pravilno podmazana i uvek održavana čistom. Nije dozvoljavao da neki deo u telu »zarđa«.

»Najvažniji elemenat u mom životnom planu su vrsta i način ishrane. Ako mašini ne dajete pravo pogonsko gorivo, ona neće raditi pravilno. Ja se staram da regulišem rad ove mašine prema naučnim principima i u saglasnosti sa zakonima planete na kojoj živimo. ...Na osnovu fizičkog zakona 24 sata su podeljena na dan i noć. Isto tako, u ljudskom životu postoje dva razdoblja. Jedno je razdoblje u kome se radi a drugo u kome se odmara. Shodno ovome, u toku dana treba da postoje i dva osnovna obroka: jedan obrok treba da pruži energiju za svakodnevni rad a drugi da snabde telo materijalom kojim će se krepiti za vreme spavanja... Svaki obrok treba da se sastoji iz proteina i masti. Proteini služe kao građa tela a masti sagorevanjem daju energiju... Ujutru treba uzimati masnu hranu, posebno masti i ulje, jer je to potrebno za rad. Uveče na red dolazi hrana od belančevina jer je potrebna za izgradnju telesnih ćelija...«

Posebnu vrednost pridavao je vegetarijanskom načinu ishrane. Dobar deo života bio je vegetarijanac. Slagao se sa Francuskim naučnikom Kuvijerom (Cuvier) da je čovek po konstituciji udova i vilice, predodređen da se hrani pre biljnom nego životinjskom hranom. Verovao je u čudotvornu moć mleka i redovno ga uzimao.

Posebno je ukazivao na štetno dejstvo namirnica kao što su meso, žumance jajeta, pasulj, grašak i sočivo. U njima ima dosta štetne mokraćne kiseline koja izaziva reumatizam, kostobolju, visok krvni pritisak i druge bolesti. Pirinač je rado i često jeo upravo iz razloga što u njemu nema mnogo mokraćne kiseline.

Izbegavao je sve stimulante kao što su kafa, čaj i duvan ali je preporučivao jednu čašicu dnevno alkohola. Sa dvadeset godina je prestao da puši, a sa šezdeset osam je prestao da pije kafu. Viski je umereno pio sve do početka prohibicije.

Fizičke vežbe i dobar, zdrav san smatrao je, uz dijetu, drugim po važnosti za održavanje dobrog zdravlja.

»Još od rane mladosti zanimala me je fizička kultura... Ja nikada ne hodam manje od 10 milja dnevno... Svakoga dana kupam se i izvodim vežbanja u kupatilu.«

»Kada ja spavam, spavam umetnički. Spavati dobro, umetnički, jeste umetnost kao i duboko udisanje vazduha, koje se mora naučiti. To je jedna od tajni Istoka. I ja mislim da sam tu tajnu otkrio. Posle takvog sna, bez obzira kako kratak bio, ja moram da izvodim telesno vežbanje, da bih uravnotežio novostečenu životnu snagu«

Metod rada

Godine 1915. prota Jovan Krajnović je tokom jednog susreta i razgovora koji je vodio sa Teslom u Njujorku, zapitao velikog naučnika kako je krenuo putem egzaktne nauke. Tesla je odgovorio:

»To se desilo ovako. Moj pokojni ujak proto, a posle vladika, Petar (Nikolaj) Mandić, imao je u kući potpuna Dekartova dela, na nemačkom jeziku. Ujak je čitao Dekarta iz navade, premda su mu se zato rugali susedni sveštenici. Ja sam pak prvo postao ujakov učenik a posle drug u toj studiji. Iz Dekarta sam, mogu pouzdano reći, prisvojio temeljni metod u posmatranju života. Tu sam se privikao, da sve svoje misli i razmišljanja postavljam na matematički osnov i u matematičke formule. Što se nije dalo izraziti u obliku jednačina to mene nije zanimalo."

U jednom intervjuu datom aprila 1926. godine Tesla je opisao osnovne faze svoje naučno-istraživačke metode:

»Tokom rada, prvo dobijem ‘osećaj' da postoji rešenje nekog problema. Ovaj osećaj mi mnogo znači, jer kadgod ga dobijem, uvek uspem da do kraja rešim problem. Verovatno je on indikacija da podsvest marljivo traži ili je već pronašla rešenje. Onda ja uopšteno razmišljam o problemu, ne koncentrišući se posebno na bilo koju tačku. Mogu da prođu meseci ili čak godine sa idejom, koja je duboko u mojoj glavi u takvom stanju. Konačno ideja sazreva i slika koja je u početku bila nejasna, postaje sve oštrija – sve dok ne postane realnost. Pošto je opšti oblik utvrđen, ja nastavljam da usavršavam mašinu ili ideju – odlučujući da li će raditi efikasno, da li će je ova ili ona stvar popraviti. Vizija je tako jasna da mogu da vidim ako su neki delovi u neravnoteži. Konačno mogu da dam tačne mere majstoru i ako nisam prethodno napravio skicu. Modeli ne služe da bih njima eksperimentisao već da bih dokazao ideje koje sam stvorio u svom umu.«

Sa više detalja Tesla je svoju metodu opisao u drugom intervjuu koji je bio objavljen aprila 1921. godine u časopisu »Američki magazin« u članku pod nazivom »Pustite maštu da radi za vas«. Iako je u njegovom načinu rada uočljiv pečat genijalnosti, treba reći da je Tesla duboko verovao da su svim ljudima svojstvene sposobnosti za koje se inače smatra da su osobine samo genija. To što većina ljudi ne može da ih iskaže, potiče od neodgovarajućeg načina života, vaspitanja i obrazovanja, odnosno zbog toga što su mnoge od tih sposobnosti od najrnijeg detinjstva sistematski zanemarivane:

Radarski sistem za otkrivanje neprijateljskih podmornica: Naslovna strana američkog magazina "Electrical Experimenter", 1919. godine

»Uz pomoć vizualizacije, kojom sam ovladao u svojim dečačkim naporima da se oslobodim neprijatnih predstava, razvio sam ono što je, verujem, nov metod materijalizovanja inventivnih ideja i koncepcija. To je metod koji može biti od velike koristi svakom maštovitom čoveku, bilo da je on pronalazač, poslovan čovek ili umetnik. Neki ljudi, od trenutka kada treba da konstrušu uređaj ili obave bilo kakav posao, navaljuju na njega bez odgovarajuće pripreme, i odmah bivaju zaokupljeni detaljima, umesto centralnom idejom. Oni mogu da ostvare rezultat, ali žrtvuju kvalitet. Evo, ukratko, mog ličnog metoda: Nakon što osetim želju da konstruišem određenu stvar, mogu da prođu meseci ili godine sa tom idejom negde u mojoj glavi. Kad god mi se svidi, ja se u mašti prepuštam tom problemu bez svesne koncentracije. Ovo je period inkubacije. Onda sledi period direktnih napora. Pažljivo biram moguća rešenja problema. Razmatram i postepeno usmeravam svoj um na suženo polje istraživanja. Sada, pošto svesno razmišljam o tom problemu i njegovim specifičnim osobinama, počinjem da osećam da ću rešiti problem. Divno je to što ako zaista to osetim, ja znam da ću rešiti problem i doći do onog za čim tragam. Ovaj osećaj je za mene uverljiv koliko i da sam problem već rešio. Došao sam do zaključka da je u ovoj fazi stvarno rešenje u mom umu ostvareno podsvesno, mada može da prođe mnogo vremena pre nego što ga postanem svestan. Pre nego što stavim skicu na papir, cela ideja je razrađena mentalno. U svom umu, menjam konstrukciju, činim poboljšanja, čak pokrećem uređaj. Čak iako nisam nacrtao skicu, mogu majstoru da dam mere svih delova, a kada se sklope, ovi delovi pasuju baš kao da sam uradio precizne crteže. Za mene je nevažno da li testiram svoju mašinu u mašti ili u radionici. Otkrića koja sam zamislio na ovaj način uvek su radila. Za trideset godina nema ni jednog izuzetka. Moj prvi električni motor, vakuumska cev za bežično svetlo, moja turbina i mnogi drugi uređaji, svi su bili razvijeni na upravo ovakav način«.

Ovako izloženu metodu Tesla je stvorio u okviru jedne šire teorije kojom je formulisao mesto i ulogu ljudskog bića u svetu oko njega. Ta teorija je mehanička i prema njoj su sva živa bića automati koji reaguju na spoljašnje impulse. Čovek je najčešće nesvestan ogromne složenosti, savršenstva i moći sopstvenog psiho-fiziološkog i telesnog sklopa.

Tesla je među kolegama naučnicima i pronalazačima bio poznat po tome što je jednostavno i brzo, bez upotrebe komplikovanog matematičkog aparata, dolazio do rešenja. Edison je o njemu napisao: »Tesla nije bio matematičar. On je znao da izračuna.«

Tesla na jednom od svojih čuvenih rođendanskih susreta sa novinarima

Ali njemu je račun služio samo kao neka vrsta putokaza u istraživanju. Prednost je davao eksperimentima nad teorijskim odnosno matematičkim modelima:

»Da se nauka može ostvariti upražnjavanjem same matematike je novost za mene, jer ja sam oduvek smatrao da su činjenice koje se mogu demonstrirati simboličnim procesima malobrojnije i od manje važnosti u odnosu na velike istine dosegnute iskustvom i logičkom dedukcijom.«

Kada se posmatra njegov metod rada posebno je upečatljivo njegovo usredsređivanje na problem koje on prikazuje kao životno pitanje – borbu gotovo na život i smrt. O tome Tesla piše u autobiografskom članku »Veština teleautomatike«, objavljenom 1919. godine:

»Moje mogućnosti su ograničene i ponekad se dešava da sam zadržan u naporima da rešim problem koji mi je suprotstavljen. Tada to, bukvalno, postaje pitanje života ili smrti za mene, jer potreba da nađem rešenje postaje postepeno tako velika da sam sasvim nesposoban da je savladam bez obzira koliko teško i uporno primoravao svoju snagu volje na taj zadatak. Malo po malo, dolazim u stanje najintenzivnije koncentracije sa opasnošću embolije ili atrofije nekog dela mozga. Čini mi se da pred sobom vidim svoju propast, ali slično čoveku koji biva nošen ka ivici vodopada i ja sam bespomoćan i prepušten. U ovom procesu koncentracije, najnaporniji je pokušaj da se iz uma izbace stare slike koje posle svakog mentalnog potapanja isplivavaju kao čepovi iz vode i neće da ostanu dole. Ali posle dana, nedelja ili meseci očajnog rada mozga ja konačno uspevam da potpuno ispunim svoju glavu novim predmetom isključujući bilo šta drugo. Kad dostignem ovo stanje znam da nisam daleko od cilja. Moje ideje su uvek racionalne jer je moje telo jedan izuzetno precizan instrument prijema. Sva njegova dejstva su prosto odgovori na spoljašnje podsticaje, a tačna interpretacija ovih spoljašnjih uticaja vodi, nepromenljivo, ka istini. Uvek sam srećan kad dođem do istine jer nema sumnje da je ovakvo opterećenje mozga praćeno velikom opasnošću po život.«

Branimir Jovanović

Muzej Nikole Tesle u Beogradu Institut ili učionica za osnovce Muzej Nikole Tesle nalazi se u Beogradu, u Krunskoj ulici 51 (ranije Proleterskih brigada). Osnovan je 1952. godine, devet godina posle Tesline smrti, pošto je iz Njujorka, brodom, dopremljeno devet tona njegovih rukopisa, ličnih stvari i modela. Rešenje o osnivanju potpisao je J.B.Tito, što je Muzeju tada davalo poseban značaj. Postavka je organizovana u nekoliko međusobno povezanih prostorija u prizemlju, arhivski fond je u prostorijama na prvom spratu, a jedan deo je smešten u podrumskim prostorijama. U prvoj prostoriji, s desne strane od ulaza, izložena su odabrana svedočanstva o Teslinom životu i izuzetna lična priznanja u pismima koje je primio od velikih naučnika: Ajnštajna, Kruksa, Li de Foresta, Rentgena, Pupina i drugih. Izložena je i Teslina bista, rad Ivana Meštrovića. U sledećoj prostoriji su odabrani predmeti iz Tesline radne sobe. Pored nekoliko sačuvanih instrumenata kojima se Tesla služio u svojim laboratonjama, tu su razni rukopisi, pisma, fotografije i predmeti koji ilustruju njegovu delatnost i lične veze. U posebnoj prostoriji izložena je urna s posmrtnim pepelom Nikole Tesle. Pristup prostorijama u kojima su izloženi modeli Teslinih glavnih izuma počinje nadahnutom Teslinom ,,Bajkom o elektricitetu", a nastavlja se portretima starog grčkog filozofa Talesa, Džilberta, Franklina, Galvanija, Volte, Ersteda, Faradeja i Tesle – koji ilustruju istorijski tok razvoja saznanja o elektricitetu, od antičkih vremena do našeg doba. Dr Veljko Korać govori na otvaranju Muzeja, 20 oktobra 1955. godine. S leva na desno: Đuro Salaj, Moša Pijade, Svetozar Vukmanović – Tempo, Rodoljub Čolaković i Petar Stambolić (prvo objavljivanje fotografije) Dalje su izloženi njegovi osnovni patenti, prikazani kao funkcionalni modeli: prvi Teslin indukcioni motor, hidraulične analogije, model obrtnog magnetnog polja, sistema proizvodnje, prenosa i korišćenja električne energije, uljnog transformatora i parne turbine. U sledećoj prostoriji se nalaze modeli Teslinih izuma koji su temelj savremene tehnike bežičnih prenosa: dva visokofrekventna transformatora napona od 150.000 V. i od 500000 V, kao i maketa uređaja za radio prenos signala. U istoj prostoriji se nalaze i odabrani snimci (modeli), kao i delovi njegovog dnevnika iz Kolorado Springsa. Iza toga sledi model teledirigovanog brodića, zatim fotokopije mnogih diploma, kao i najznačajnije publikacije o njegovom delu. Pored posmrtne maske, izložena je velika slika antene »Svetske radio-stanice« na Long Ajlendu. 0 veličini Teslinog dela svedoči ne samo ova izložba već i fond Tesline lične ostavštine sa izuzetno bogatom pisanom dokumentacijom: svedočanstva biografskog karaktera obuhvataju 12.238 primeraka; Teslina prepiska sa 6.700 lica obuhvata oko 70.000 listova raznog formata; evidentirano je 31.552 spisa naučnog i stručnog karaktera; dokumentacija takođe sadrži oko 1000 primeraka fotografija. Pored toga, ostaci lične Tesline biblioteke obuhvataju 600 knjiga, a razni isečci iz časopisa sređeni su u 57 velikih svezaka. U celini, arhivski fond Muzeja sadrži preko 150.000 sistematski sređenih predmeta. Sve to čini veliku istorijsku vrednost, međutim, na ogromnu štetu svetske i domaće nauke, više od polovine dokumenata još nije naučno obrađeno. Upravo ovih dana, vrši se sistematski prenos arhive na elektronske medije, što je prvi korak ka olakšanom pristupu i bržoj pretrazi dokumentacije. A. M