ZOOLOGIJA

Najduža trudnoća u Životinjskom carstvu
SLONČIĆIMA NIKAD DOSTA MAJKE

Slonovi su neobične i poštovanja vredne životinje. Po nekim svojim osobinama oni podsećaju i na ljude. Ali ih jedna karakteristika deli od ostatka životinjskog carstva – ženke nose mladunce čitava 22 meseca

Zamislite samo trudnoću koja traje 22 meseca. To je 7 puta više nego što je potrebno lavićima da dođu na svet, 5 puta duže nego što ženka džinovskog pande nosi mladunce i dva ipo puta duže nego što trudnoća traje kod ljudi. Možemo samo da zamišljamo kolike su to hormonalne promene, promene u ishrani, težini... ali, to je sudbina ženke slona.

Međutim, pošto je trudnoću kod slonova teško proučavati, i dalje nije sasvim jasno zašto je potrebno da ženka slona bude bremenita baš toliko dugo. U principu, trudnoća kod krupnijih životinja je duža nego kod sitnijih, ali to nije strogo pravilo. Plavi kitovi su najveći sisari na Zemlji i teški su oko 150 tona, što je neuporedivo više od afričkih slonova, koji teže oko 6 tona, a ipak njihova trudnoća traje svega godinu dana.

Trudnoća kod nekih sisara traje duže zbog odloženog vezivanja oplođene jajne ćelije za zid materice. Ženka morža mlade nosi 15 do 16 meseci, ali je za vezivanje oplođene jajne ćelije za zid materice kod ove vrste životinja potrebno 4 do 5 meseci. Toga kod slonova nema, ali zato fetus prolazi kod period mirovanja. U toku 3 do 4 meseca nakon vezivanja oplođene jajne ćelije za zid materice fetus slona se ne razvija brzinom koja bi se očekivala. Razlozi za ovo još uvek su nejasni.

Zaostajanje u razvoju fetusa slona otkrio je nemački zoolog dr Tomas Hildebrant sa Instituta za zoologiju u Berlinu. Hildebrant je proučavao veštački oplođene ženke slonova i beležio tok razvoja fetusa. Njegov rad će uskoro biti prikazan u BBC-evom dokumentarnom filmu »Životinje: priča o intimi«. Producent filma Kerin Partridž kaže: »Ako bismo zamislili krivu razvoja mladunčeta slona u utrobi majke, prva tri do četiri meseca razvoja fetusa bila bi prikazana gotovo pravom linijom.«

Ovaj period mirovanja objašnjava šta se dešava tokom nekoliko meseci trudnoće kod slonova, ali ne i zašto ona traje čitava 22 meseca. Međutim, time se ne iscrpljuje svo naše znanje o ovom fenomenu. Naime, deo objašnjenja leži i u ishrani slonova. »Slonovi veoma slabo iskorišćavaju hranu koju pojedu«, kaže profesor Fric Volrat sa katedre za zoologiju na Univerzitetu u Oksfordu i dodaje: »Oni veoma teško odvajaju hranljive sastojke iz hrane koju uzimaju. Polovina svega što pojedu, doslovno, samo prođe kroz njihov želudac i creva. Slonovi jedu puno drvenaste hrane, a ona ne omogućava brz razvoj fetusa. Kitovi se, pak, hrane planktonom – dakle, hranom bogatom kalorijama.«

Nisko kalorična hrana koju slonovi jedu čini osnovu njihove evolucije. Prvi slonovi pojavili su se u Africi pre oko 23 miliona godina, u vreme kada su među biljojedima dominirali konji. Kao posledica borbe između slonova i konja za istu biljnu hranu, dogodilo se to da su slonovi kroz evoluciju postali krupniji. (Opšte je prvilo da krupnije vrste životinja mogu da prežive hraneći se nisko kaloričnom, kabastom hranom koje ima u izobilju). Tako su se evolucijom slonovi osposobili da jedu granje i koru drveća, koje konji nisu u stanju da svare – ili dohvate.

Zahvaljujući ovoj strategiji prilagođavanja slonovi su postali veoma sposobni za preživljavanje. Međutim, zbog toga što je hrana koju jede niske kalorične vrednosti, a uz to je još i teško svarljiva, slonu je u proseku potrebno oko 150 kg hrane dnevno. Uz to, dnevno mu je neophodno i 70 do 90 litara tečnosti. Slonovi puno vremena provode u hladu, kako ne bi doživeli toplotni udar. Zbog toga su prinuđeni da se stalno kreću u potrazi za hranom, vodom i preko potrebnom hladovinom.

Nomadski način života slonova upućuje nas na još jedan razlog zbog koga ženke slonova dugo nose svoje mlade. Za razliku od mladunaca drugih sisara, mladunče slona ne može da se izležava u nekom gnezdu ili brlogu i čeka da bude nahranjeno. Ono mora da bude sposobno da u roku od sat vremena od trenutka kada je došlo na svet stane na noge i krene dalje sa svojim krdom. Stanište jednog krda slonova pokriva područje od oko 1.600 kvadratnih kilometara, a ono gotovo redovno prelazi po 30 kilometara dnevno, bez zaustavljanja! »Slonče mora odmah nakon rođenja da bude sposobno da funkcioniše jednako kao njegovi stariji rođaci«, kaže Kerin Partridž.

Mladunče slona dugo zavisi od majke. »Kod slonova, kao i kod ljudi, detinjstvo traje dugo«, naglašava Partridž. »Slonče mora da nauči da komunicira sa drugim pripadnicima krda, kao i sa pripadnicima drugih krda. Pored toga ono mora da nauči i gde da nađe hranu i vodu. Neka mesta slonovi obilaze samo jednom u 5 ili 10 godina, tako da im je potrebno fantastično pamćenje da bi bili u stanju da ih pronađu.«

Neverovatna sposobnost slonova da uče i pamte dovela je do stvaranja zanimljive teorije o tome zašto trudnoća kod slonova traje toliko dugo. Autor ove teorije je dr Hildebrant. On misli da je za dužinu trudnoće kod slonova odgovorna gustina njihovog mozga. Istraživanja pokazuju da slonovi imaju više moždanih ćelija po kvadratnom santimetru od svake druge vrste životinja ponaosob (mada još uvek nije jasno da li ovo uključuje i ljude). Hildebrant misli da je dužina trudnoće prouzrokovana vremenom koje je potrebno za stvaranje tolikog broja moždanih ćelija.

Može li se, onda, zaključiti da je osnovni razlog za ovoliko dugu trudnoću kod slonova njihova inteligencija? »Nema sumnje da su slonovi veoma inteligentne životinje« , kaže Partridž, »ali je njihovu inteligenciju teško kvantifikovati, jer smo skloni da je posmatramo kroz prizmu ljudske inteligencije.« Na kraju se ne možemo oteti zaključku da trudnoća kod slonova još uvek predstavlja misteriju. Međutim, čini se da će nas ovaj fenomen naterati da preispitamo neke davno formulisane principe vezane za evoluciju sisara, a možda će, na kraju, uzdrmati i definicije inteligencije kojima se danas služimo.

Priredio: J. Milević